Вести
18. 07. 2019.
Владимир Кецмановић: Романописац у јавном сервису
Одлуком Управног одбора РТС од 15. јула Владимир Кецмановић, писац, сценариста и колумниста, заменио је на месту уредника Културно-информативне редакције „јавног сервиса“ Небојшу Брадића, позоришног редитеља, бившег министра културе, некадашњег управника Народног позоришта у Београду и актуелног кандидата за првог човека НП.
Брадић, на чији је рад на овој дужности политичке замерке имао председник Србије лично, једини је из старог уредничког тима РТС коме УО прекјуче није продужио мандат. Владимира Кецмановића предложио је генерални директор РТС Драган Бујошевић, коме је продужен уговор о раду, иако је пре пола године стекао услов за одлазак у старосну пензију. Бујошевић је свој предлог, како је Данасу незванично речено у УО РТС, образложио Кецмановићевим уредничким искуством у „издавачким кућама“. На Кецмановићу је сада да покаже како се сналази у ономе што и сам назива „конфузном српском културном политиком“.
Иако елита такозване „Друге Србије“ у њему и његовом „перу“ види тешког националисту, Владимир Кецмановић је један од најчитанијих и најнаграђиванијих савремених српских писаца. Син политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић, рођене Парежанин, 3. јула напунио је 47 година. Рођен је у Сарајеву, где је завршио основну школу и гимназију. У Београду је 1997. дипломирао књижевност, у коју је професионално ушао пре готово три деценије. Објавио је романе „Садржај шупљине“, „Последња шанса“, „Феликс“, „Топ је био врео“, „Сибир“, „Осама“, у четири руке са Дејаном Стојиљковићем написао је „Каинов ожиљак“ и „Немањиће“, а са историчарем Предрагом Марковићем књигу „Тито, поговор“. Има више збирки кратких прича, један је од аутора сценарија за ТВ серије „Сенке над Балканом“ и „Жигосани“.
Кецмановићева дела доживела су и филмске, ТВ и позоришне адаптације, у којима најчешће не практикује да учествује, мада се није либио да својевремено јавно критикује филмску верзију свог романа „Топ је био врео“ у режији Слободана Скерлића. За ову књигу , око које се дигла велика прашина, најпре је добио стипендију „Борислав Пекић“, а потом награду „Меша Селимовић“, али и етикету „четничког писца“ од свог земљака из Сарајева Абдулаха Сидрана.
Кецмановићева дела преведена су на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски језик. Власник је издавачке куће ВИА. Живи и ради у Београду. Има више збирки кратких прича. Тренутно се више бави телевизијом и филмом, али тврди да је у првом реду романописац. Иако је познат по ратним темама, тешким причама и убојитој реченици, недавно је започео да пише и свој први љубавни роман.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.