Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 11. 2010.
Кад бизнисмен преузме редакцију
Какви су ефекти приватизације медија у Војводини
Локалне медије покуповали су људи различитих профила и професија, а међу њима је највише оних који немају никакве везе с новинарством
Дубље анализе рађене за потребе припреме стратегије о медијима показују да нити има економске логике у постојању великог броја медија у Србији (негде око 1.100 што штампаних што електронских), нити постоји право медијско тржиште с јасним правилима.
Приватизације је махом завршена када је реч о штампаним медијима, а прекинута је код електронских.
А каква је ситуација када је реч о власништву? Свакаква. Дошло је до груписања власништва у рукама мањег броја улагача, од којих је ретко ко из новинарске бранше. Какви су стварни ефекти те приватизације? Назире се пад тиража код појединих листова, распад редакција због свађа и подела али и поништавање куповине.
Девастиране редакције, са поломљеним столицама, накривљеним столовима и неисправном инсталацијом представљају само упечатљиву сценографију много озбиљнијег урушавања новинарске професије.
Новинарка Жужана Сренчеш, аутор студије „Војвођански медији - политички компромис или професионално извештавање“, каже да нису постигнути циљеви приватизације а то је деетатизација медија, дистанцирање од центара државне, политичке, економске и друге моћи.
- Захваљујући централизацији новца и моћи, Војводином доминирају београдски медији - објашњава Жужана Серенчеш.
Према њеном увиду у медијску сцену, изузетно је мали број медија у Војводини у којима су саме њихове редакције, односно конзорцијуми запослених, постали нови власници. Просто боде очи овакав податак јер се зна да су у многим редакцијама баш новинари били заинтересовани да постану власници.
Стратегију организованог учешћа у куповини спремали су запослени у „Сомборским новинама“, недељнику „Зрењанин“ и у недељнику „Панчевац“, у коме се две трећине запослених удружило у конзорцијум са намером „самоорганизоване одбране од непожељних купаца“.
- Случај неуспеле приватизације „Панчевца“ заслужује посебну пажњу, будући да се ради о листу који је на аукцији, уз оштро надметање, продат по астрономској цени од готово 2,2 милиона евра власници из породице која се бавила пословима и бизнисом у области аграра.
Све то заједно отвара не само дилему о томе који су стварни или прикривени мотиви купаца медија, или каква је судбина приватизованих медија у којима нове „газде“ занима искључиво профит, него и о томе који су разлози што је држава пуних 11 месеци толерисала неиспуњавање обавеза власника најскупље продатог локалног листа у Србији пре него што је поништила приватизацију.
Дакле, локалне медије покуповали су људи различитих профила и професија, а међу њима је највише оних који немају никакве везе с новинарством и медијима. Тек симболична заступљеност самих редакција и људи из медијске струке међу новим власницима медија показује у старту слабе шансе новинарске „бранше“ да парирају али и слабост приватизационог модела по којем су медији продавани по критеријумима као за било каква друга предузећа, за која је на аукцијама једино важно ко нуди већу цену - каже Жужана Серенчеш.
Испада тако да држава пољопривреднику омогућава да дође до трактора уз помоћ субвенција, али за новинаре нема никаквих погодности, наводи се у анализи приватизације војвођанских медија и наглашава да су изостала било каква стимулативна средства за учешће новинарске професије у власничкој трансформацији медија.
Показало се да приватизација локалних медија у Војводини у бројним случајевима није донела очекивано повећање нивоа независности и слободе тих медија, односно бољи квалитет и професионализам новинара који у њима раде, него су приватизациони процеси код штампаних медија били праћени често и ломовима, који су резултирали цепањем редакција и формирањем нових листова, од којих је већина угашена због економске ситуације.
Симптоматично је искуство Зрењанинских новина, које су након две године излажења угашене ад хоц.
- Никада нисмо имали увид у приходе и трошкове, у маркетинг и стварне показатеље продаје нашег издања, сем очигледне чињенице да су грађани куповали и читали лист. Остала је сумња у стварне разлоге Дневник преса да угаси новине - објашњава зрењанинска новинарка Надица Јаковљев.
Посебан случај је Радио Србобран, које је успео да одоли различитим политичким притисцима. Већински удео капитала Радио Србобрана је за 580.000 динара на аукцији, почетком новембра 2007. године, успео да купи конзорцијум запослених који је формирао новинар Ивица Шмит, да би конзорцијум радника крајем 2008. године, куповином удела из приватизационог регистра Акцијског фонда, заокружио своје стопостотно власништво.
Карактеристично за ту приватизацију је да су радници позвали ОЕБС и затражили да надгледа процес приватизације.
- Почели су у редакцију да нам долазе наводни бизнисмени, које смо доживљавали пре као људе којима би било место у рубрикама о криминалу и црним хроникама. У питању су били очигледни политички интереси појединих моћника. Заинтересовани су се позивали на подршку различитих локалних политичара, а неки су били толико безобразни да су у редакцију долазили са мајсторима и плановима за реновирање простора. Позвали смо ОЕБС да надгледа ситуацију, у нади да ћемо на тај начин успети да се одбранимо и уозбиљимо процес - каже директор Радио Србобрана Ивица Шмит.
Мирослава Пудар
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.