Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
25. 02. 2010.
Новинари и са основном школом
Београд - Прецизни подаци о броју новинара у Србији не постоје, а процењује се да би тај број могао бити и око 12.000.
Многа истраживања дала су различите резултате о томе колико припадника „седме силе“ ради у скоро 840 медија, колико их је досад у Регистру јавних гласила.
У базу података новинара Србије, коју је пре неколико месеци покренуло Независно удружење новинара Србије (НУНС) као својеврстан регистар медијских радника, досад се уписало скоро 4.000 новинара и запослених у медијској индустрији. Више од половине уписаних у овај регистар има средње образовање, нешто мање је високо образовано, док је без средње школе више од један одсто.
Међутим, када се из базе издвоје само новинари, скоро 40 одсто је завршило факултет, 27 одсто средњу школу, 16 одсто није завршило започете студије, а потом следе новинари са вишим образовањем, докторатом, магистратуром и са специјализацијом. Интересантно је да деветоро има само основно образовање, док исто толико није завршило средњу школу.
На основу уписаних у Базу података уочава се да је у новинарској професији више мушкараца него жена, а већина је старости између 35 и 49 година. Скоро 2.500 запослено је на радију и телевизији, више од 800 у периодичној штампи, 418 у дневним новинама, док најмање њих ради за интернет гласила - 60. Највише новинара је из Београда, а што се тиче тема које прате највећи број новинара није секторски сврстан. Следе култура и образовање, забава, унутрашња политика, рачунари и социјалне теме, док најмање новинара прати аутомобиле и теме из света.
Светозар Раковић, генерални секретар НУНС-а, каже за Данас да се не може са прецизношћу рећи колико укупно има новинара у Србији, али да се процењује да се тај број креће између 6.500 и 8.000 са запосленима који су ближи новинарском занимању. Он наводи да је пре неколико година у медијској индустрији било око 11.000 запослених, али да је данас тај број вероватно другачији. - У последње време доста медија је угашено, док су у другима због кризе извршене рационализације, тако да је број новинара сигурно смањен - објашњава Раковић.
Срђан Богосављевић, директор агенције Стратеџик маркетинг, каже за Данас да подаци из Базе података новинара нису релевантни за генерализовање о новинарској професији, односно не представљају случајан узорак, јер се новинари добровољно уписују у њу.
- Истраживање од пре три године показује да је у новинарству међу млађим новинарима више жена, које се углавном не задржавају у овом послу. Са друге стране, новинарском професијом бави се више старијих мушкараца, што показује да они дуже остају у послу - истиче Богосављевић.
Јованка Матић, научна сарадница у Институту друштвених наука, истиче за Данас да не постоје подаци о броју новинара и других запослених у медијима, као ни подаци о њиховој образовној структури. Она додаје да ни професионална удружења и организације немају увид у активности које се одвијају у области новинарског, односно медијског образовања, у образовну структуру медијских професионалаца, па чак ни у образовни статус својих чланова.
Антрфиле : Четвртина уредника са средњом школом
Према ранијем истраживању Института друштвених наука, нешто више од половине уредника има факултетско образовање и још два одсто и неки виши образовни степен, али свега 23 одсто има дипломе факултета специјализованих за новинарство. Четвртина уредника завршила је само средњу школу, док 15 одсто има више образовање.
Према попису више од 6.000 новинара
Према попису становништва из 2002, у Србији постоји 6.148 новинара и публициста. Исти подаци показују да је већина новинара факултетски образована (56 одсто), вишег образовања је девет одсто, са средњом школом 34 одсто, док основно и ниже образовање има један одсто новинара.
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.