Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
10. 11. 2008.
Гужва у етру изнад Србије
У већини случајева, одлуке Савета су биле једногласне. Међутим, било је и неправди, али се њихово порекло не може идентификовати, пошто је гласање тајно
Београд - Републичка радиодифузна агенција је у протекла два месеца уручила 56 решења о забрани емитовања програма радио и телевизијским станицама широм Србије. Ипак, многи медији и даље нису престали са емитовањем програма, иако је то законска обавеза.
Иначе, казне за пирате се крећу од 300. 000 до милион динара. Слободан Ђорић, члан Савета РРА, каже за Данас да ће се репризни конкурс за регионалне, београдске и локалне емитере окончати до краја ове године и објашњава да се „врата етра“ затварају све до дигитализације радиодифузије, осим за поједине случајеве.
- Током ове три године биће издато 450 дозвола. У већини случајева, одлуке Савета су биле једногласне. Било је и неправди, али се њихово порекло не може идентификовати, пошто је гласање тајно. И у Плану расподеле радиофреквенција, било је грешака. Такав случај је са Свилајнцем и још неким општинама, али то ћемо са РАТЕЛ-ом исправити наредних месеци. Између права и правде, Савет се понекад, нажалост, морао приклонити првоме - указује Ђорић.
Када је реч о изменама Закона о радиодифузији, наш саговорник објашњава да то неће довести у питање издате дозволе за емитовање или у етар увести нове емитере, „јер тамо више нема места“. Према његовим речима, измене Закона могу да издвоје РТС и РТВ из важеће законске регулативе, да промене структуру Савета РРА, да потврде или пониште приватизацију локалних јавних сервиса, да промене одредбе о мониторнингу и санквијама уколико за све то има ваљаних разлога.
- Међутим, изменама овог Закона не може се успоставити јединствено организовани емисиони систем, нити приступити дигитализацији радиодифузије - наглашава Ђорић. Он истиче да Савет РРА ни по коју цену не сме изгубити битку против пирата у етру, „јер би се у супротном вратили у време медијског хаоса“. Како додаје, РРА и РАТЕЛ воде „лов“ на пирате, који мењају локације предајника, адресе..., а за сада је спремно око 60 пријава.
- Део је већ упућен суду на поступање, а казне су од 300. 000 до милион динара - наводи Ђорић.
Једна од телевизија која није добила дозволу за емитовање програма јесте и ТВ Свител из Свилајнца, па је тако овај град остао без свог тв канала. Миролсав Старинац, директор ове тв станице, каже за Данас да се ТВ Свител није пријавила на конкурсе за добијање дозволе, јер је већ било предвиђено да Свилајнац буде локално покривен на 32. каналу. Међутим, прерасподелом фреквенција ТВ Сат из Пожаревца је добила канал за емитовање програма.
- Надлежним институцијама смо упутили иницијативе општина Баточина, Свилајнац, Рача, као и Демократске странке и Г 17 плус да наша телевизија треба да добије фреквенцију. Из РАТЕЛ-а смо добили одговор да је РРА надлежна за расписивање конкурса. Након тога, из РРА смо добили предлог да ТВ Свител пронађе техничко решење, што смо ми и учинили. Наши стручњаци предложили су да на 44. каналу ТВ Свител емитује свој програм, али из РАТЕЛ-а нису одговорили на наш предлог. Касније, РАТЕЛ нам је послао допис да ће до промена можда доћи по реализацији свих конкурса за добијање дозвола - објашњава Старинац.
Наш саговорник истиче да ће се свим дозвољеним средствима борити да ТВ Свител добије дозволу за емитовање програма, „како би грешка била исправљена“. Вук Мирковић, главни и одговорни уредник Радија Космос из Лазаревца, који такође није добио дозволу за емитовање програма и чија су врата „запечаћена“ пре неколико дана, објашњава за Данас да је та радио станица до 1. септембра, када су морали да прекину са радом, имала 15 запослених.
- Тренутно нас је пет, јер смо морали да отпустимо деветоро радника - каже Мирковић и додаје да је 8. септембра Космос поново почео да емитује програм, иако је стигло решење о гашењу те радио станице.
Међутим, како каже, прошле недеље су представници РРА „запечатили врата“ радија, иако су се до последњег часа надали да ће РРА променити одлуку и доделити им фреквенцију. Према његовим речима, радио Космос се по квалитету издваја од других станица, јер му је програм веома разнолик, од сервисних и информативних емисија до спортског програма.
Наш саговорник наглашава да се због недобијања дозволе за емитовање програма обратио свим надлежним институцијама, председнику и Влади Србије, као и РРА и РАТЕЛ-у, „али све је било узалуд“.
Антрфиле : Дигитализација ће донети конкуретност
„У садашњем аналогном систему дистрибуције има око 1.200 телевизијских и преко 800 радијских канала, односно око 2.000 фреквенција које су верификоване Планом расподеле, који доноси Министарство телекомуникација. Преласком на дигиталну дифузију, тај број се може увећати на 10. 000, а број могућих емитера, по садашњим прописима, могао би да буде већи од две хиљаде. Такву инвазију српско медијско и огласно тржиште не би издржало, а постојећи емитери би били угушени навалом домаће и стране конкуренције. Садашњи легални емитери не треба да страхују од губитка дозволе, већ од могуће навале нових конкурената на њихово огласно тржиште“, истиче Слободан Ђорић.
Ј. Диковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.