Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пинк Србија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 12. 2015.

Аутор: Омер Карабег Извор: Данас

Пинк Србија

Колика је моћ телевизије Пинк у Србији разговарају Сњежана Миливојевић, професорка Факултета политичких наука у Београду, и Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.

СЊЕЖАНА МИЛИВОЈЕВИЋ: Пинк је не само данас, већ је годинама најмоћнији медиј у Србији и понаша се као велики транзициони медијски победник.

ВУКАШИН ОБРАДОВИЋ: Данас је утицај Пинка већи него што је био деведесетих година, у време Милошевића. Већ 6. октобра нове власти дошле су на ноге Жељку Митровићу, власнику Пинка. Због тога им је Пинк потребан као савезник, а не као противник.

МИЛИВОЈЕВИЋ: Чињеница је да је овде свака власт увек бирала медије са којих ће се оглашавати и да је садашња власт изабрала Пинк за свој приватни јавни сервис. Али ја то видим као део једног ширег процеса који се дешава са овдашњим медијима и који је почео доношењем нових медијских закона и процесом приватизације медија. Десиле су се неке кључне ствари - гашење Танјуга, куповина Политике, темељно редефинисање медијске сцене. То што се читава држава тресе због тога што је дошло до расцепа у том таблоидном кругу - најбољи је доказ колико се читава држава таблоидизовала, а Пинк је у центру тога. 

ОБРАДОВИЋ: Постоји део јавности који мисли да се Пинк и Драган Вучићевић сами упуштају у те авантуре, јер ово није први пут да се воде хајке и прогони на Пинку и у Информеру. Међутим, наступ господина Вучића на РТС-у уверио нас је да се сав тај изрежирани хаос догађа са његовим одобрењем и уз његово знање.

МИЛИВОЈЕВИЋ: Пинк је и прошле године био апсолутно највећи порески дужник. Био је први на листи великих пореских дужника, а његов дуг је износио две трећине укупног дуга 377 других пореских дужника. Тај дуг је био репрограмиран, то је актуелни министар репрограмирао у тренутку када претходни дуг није био враћен и када би по аутоматизму тај дуг морао да се плати, а не да се поново репрограмира. 

ОБРАДОВИЋ: Господин Митровић је човек који нема никакву идеологију и који се без икаквог проблема прилагођава сваком режиму. Заузврат, он увећава своје богатство. 

МИЛИВОЈЕВИЋ: Пинк је сада једна врло богата, солидна и обезбеђена компанија у коју је уложено много различитих нечасних каријера. Пинк је једна таква институција. Он је део једног буразерског и клијентелистичког система који, истина, може да се уруши, па да онда и медији, који су његов део, изгубе ослонац. То се и дешавало са неким овдашњим медијима који су изгледали врло стабилни. Мени се, међутим, чини да ће се Пинк одржати, не само због тога што је близак са влашћу, него и због тога што је дубоко укорењен у ово таблоидно и разорено друштво, у чијем је стварању и сам учествовао. 

ОБРАДОВИЋ: Пинк ће преживети и надживети Вучића, јер је, као што каже госпођа Миливојевић, постао део политичког и параполитичког система Србије. Пинк више није класични медиј, Пинк је, као и још неки медији у Србији, преузео место друштвених институција. Требало би много тога у Србији да се промени, да се сруши тај клијентелистички систем да би опстанак Пинка био доведен у питање. Ја не видим да ће се то десити у блиској будућности и зато верујем да ће Пинк и Жељко Митровић још дуго времена бити константа, не само нашег медијског система, већ - и то је оно што је посебно опасно - и политичке климе која разара демократско друштвено ткиво Србије. Зато и кажем да ће Пинк и Жељко Митровић остати на медијском небу и после Александра Вучића.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси