Вести
05. 09. 2014.
У раљама приватног динара
До 15. рујна требало би се знати има ли заинтересираних купаца за медије чију је продају објавила Агенција за приватизацију. Тај датум рок је у коме заинтересирани купци требају доставити своје писмено изјашњење о моделу приватизације, цијени, плану пословања.
Не важи то само за медије, већ и за неколико стотина других подузећа.
Но, у овом тексту осврнут ћемо се само на приватизацију медија и на то што она значи за информирање локалних средина, а прије свега информирања на језицима националних заједница.
Заједничко за све је стрепња од тога што ће им донијети приватизација, а то је разумљиво, јер искуства медија која су имала ту несрећу у приватизацију ући не својом вољом, прије неколико година, показују како је приватизација имала углавном лоше посљедице на квалитету програма и положај запосленика.
С друге стране, заговорници изласка државе у било ком облику из власништва у медијима предност дају пројектном финанцирању, које треба омогућити опстанак квалитетних и слушаних програма. Но, што је с прогамима на језицима националних заједница? Требају ли се они наћи на тржишној утакмици, или се пак за њих мора наћи дугачији начин?
Радио Суботица
Већина електроничких медија из Војводине чија је продаја оглашена емитира програме на језицима националних заједница, а у многима постоје и посебна уредништва која припремају тај програм. Један од њих је и Радио Суботица, која осим уредништва на српском има и уредништва на мађарском и хрватском језику. Јавно су подузеће и финанцирају се из прорачуна Града.
Директора Љубишу Степановића питали смо колико ова најављена приватизација угрожава информирање на локалној разини и опћенито опстанак медија, у овом случају конкретно Радио Суботице.
»Сви, апсолутно сви овдашњи медији опстају захваљујући трансферу новца из јавних извора. Очигледно је да приватни медији добивају новац из прорачуна кроз такозвано програмско финанцирање, које је de facto програмско фолирање ради добивања субвенција. Промјена државног у приватно власништво није никаква гаранција за подизање квалитете информирања, а богато и тужно искуство у приватизацији нас учи да препуштање локалних медија потпуној приватној пракси може значити да ће 'мајмун ући у тенк', а онда штету не може нитко израчунати«, одговара сликовито Степановић.
С обзиром да Радио Суботица има уредништва на српском, мађарском и хрватском језику, питање је колико најављена приватизација угрожава информирање на језицима националних заједница, односно хоће ли неки нови власник имати обвезу или интерес за емитирање таквог програма?
»Закон инзистира на очувању и језичне и програмске структуре у сљедећих пет година, али питам се какав интерес приватни капитал има да би срљао у ту провалију. Покушавам, али безуспјешно, замислити тог филантропа који је толико богат, толико добар и толико глуп да би прихватио плаћати алиментацију медијима које држава, како видим, напушта. Радио Суботица нема ликвидну имовину - ни зграде, ни земљиште, ни милијунско тржиште као Студио Б на примјер, ни кабелску, нити другу дистрибутивну мрежу, нити други имовински еквивалент да би се инвеститор 'залијепио' за нас. Закључујем да су угрожена права и апсолутне већине - дакле грађана и релативне већине и свих мањина«, каже Степановић.
Уредница уредништва на хрватском језику Ивана Петреканић Сич није оптимиста када је ријеч о будућности програма на хрватском језику.
»Хоће ли нови власник задржати овај број упосленика, у што сумњам, или ће се догодити оно што се углавном догађа када приватник узме нешто у руке - да не плаћа раднике или их плаћа толико мало да они сами оду? Ако нас нетко и купи задржат ће програм у овом облику, али питање је колико ће људи бити задовољни и бити спремни радити. У уредништву на хрватском тренутачно је нас петеро упосленика. Уколико нас рецимо остане двоје, питање је како припремити свакодневно три сата програма на хрватском језику и колико ће тај програм бити квалитетан«, каже Петреканић Сич.
Сомбор и Бач
Програми на хрватском језику емитирају се и на валовима Радио Сомбора и Радио Бачке из Бача. Очекују ли да ће и послије приватизације тих емисија бити у програмској схеми?
»Надамо се да ће и нови власник бити заинтересиран под истим увјетима наставити емитирање емисије. До сада је добивање регионалне фреквенције било увјетовано и постојањем програма на језицима мањина. То би се могло осигурати и емитирањем програма на мађарском језику, али с обзиром да емисија Глас Хрвата емитера не кошта ништа, јер је добива без накнаде, очекујем да би и нови власник показао интерес за наставак сурадње. Престанак емитирања радијске емисије на Радио Сомбору био би велики корак унатраг за хрватску мањинску заједницу на овим просторима. Под упитом је бисмо ли у случају престанка сурадње успјели наћи новог партнера за сурадњу«, сматра Саво Тадић, уредник емисије Глас Хрвата, која се емитира на валовима Радио Сомбора.
Радио Бачка из Бача има уредништво на српском и словачком језику, а емитира и емисију на хрватском језику. »Забринути смо за опстанак програма на језицима националних заједница, јер ће сваки нови власник који дође подвући црту, како би видио економску исплативост таквог програма. Вјеројатно ће ићи на корекцију трајања програма или потпуно укидање неких програма уколико нема економског интереса за то. Тако да је питање што ће остати од програма на језицима националних заједница. Јест да закон предвиђа да се такви програми задрже, али тржише је тржиште «, каже в. д. уредника Радио Бачке Миленко Вранешевић.
Финанцирање производа, а не медија
С друге стране, једна од новинарских удруга која се здушно залагала за приватизацију медија, излазак државе из медија, дефинирање јавног интереса и суфинанцирање тих садржаја од стране власти на свим разинама, је Независно друштво новинара Војводине.
»Иако постоје контроверзе у јавности, став НДНВ-а је да повлачење државе из власништва, односно приватизација медија може придонијети и квалитетнијем информирању, али само под увјетом да се процес те приватизације проведе транспарентно, уз строго поштовање закона, а не да то буде стихијска приватизација медија. НДНВ сматра како су новинари најбољи власници медија и јамство њихове професионалности, па због тога потичемо новинаре да преузму одговорност и узму медије у своје руке«, каже предсједник НДНВ-а Динко Грухоњић.
Он посебице истиче како је потребно да се финанцирање медија задржи на постојећој разини, или да се износ тих средстава и повећа, јер излазак државе из власништва не значи престанак одговорности за информирање. Када је ријеч о медијима на језицима националних заједница, наш суговорник подвлачи како ће они мањински медији чији су оснивачи национална вијећа остати у ингеренцији националних вијећа и ту се ништа неће мијењати. С друге стране, по слову закона национална вијећа неће моћи преузимати нове медије.
»Видјет ћемо како ће колеге из медија који су вишејезични обранити своје програме. У томе им могу помоћи национална вијећа. Сигуран сам да се ту може пронаћи и комерцијални интерес. Када је упитању медиј попут Радио Суботице, мислим да нови власник неће имати интереса гасити мањинске програме, јер би самим тим смањио и свој комерцијални потенцијал. С друге стране, дубоко сам увјерен да су медијски производи на мањинскимјезицима, уколико су квалитетно припремљени, од јавног интереса и као такви имат ће финанцијску потпору. Међутим, без икаквог пардона рећи ћу како није довољно бити медиј који емитира програм на мањинским језицима па да се подразумијева да добијете новац«, закључује Грухоњић.
Грађанска партиципација
»Умјесто приватизације, ја сам за концепт грађанске партиципације - умјесто да информирање буде државно, нека постане јавно, умјесто државног издатка нека постане непосредни народни трошак. Дакле, залажем се за увођење лемозије за информирање! Неки то зову таксом, неки накнадом, а моја је идеја инспирирана црквеном праксом да се индивидуални трошак минимизира тако што се расподјељује на најшири круг корисника. Тко нема не мора плаћати, али 'црквена' врата му никад неће бити затворена«, каже Степановић.
Примјер Хрватске
Локалним и регионалним електроничким медијима у Хрватској припада три постотка од ТВ претплате. На тај се начин годишње додијели 30 до 40 милијуна куна. Но, важно је рећи и како је у Хрватској много мање радијских и ТВ постаја него у Србији. НДНВ се залагао да се разина финанцирања медија фиксира на износ од два посто средстава у прорачунима, али тај приједлог није подржан.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.