Вести
18. 07. 2014.
Улога медија у борби против корупције
Новинарство је данас на ниским гранама. Грађани не верују медијима, а новинари немају поверења у себе. Истраживачко новинарство готово да не постоји, док у професији доминирају они који се у жаргону називају држачима микрофона, изјавио је председник НУНСа Вукашин Обрадовић на трибини „Улога медија у борби против корупције“.
У оквиру пројекта „Јачање слободе медија у Србији истраживање корупције“, Радио Boom93 је у среду организовао другу Јавну дебату „Улога медија у борби против корупције“. Учесници дебате би су председник НУНСа Вукашин Обрадовић, уредник „Пиштаљке“ Владимир Радомировић и председник АНЕМа Милорад Тадић.
Много тога данас подећа на период режима Слободана Милошевића, рекао је Обрадовић и навео пример Давора Пашалића, уредника ФоНета који је зверски претучен због своје националне припадности.
„Новинаре и даље пребијају. Они су уплашени за своју егзистенцију и подложни корупцији. Не треба да нас чуди да у већини редакција данас влада правило 'ћути и ради' јер ће за мање пара довести другог који ће радити исти посао. Професија нам је на ниским гранама. На једној страни је таблоидизација медија, а на другој јачање улоге државе која генерише корупцију у медијима. Мало је тога чиме данас можемо да се похвалимо“, рекао је он.
Да је ситуација лоша, сматра Владимир Радомировић. Он, међутим, наводи да је већи оптимиста и да се одређене ствари постепено мењају набоље.
„У току је полемика између главне уреднице Политике, листа који је под контролом владе и саветнице председника државе. Таква полемика није била могућа до пре само неколико година. Сматрам да су уредници медија служили некадашњем председнику државе и цензурисали шта год су могли. Говорим и из искуства Пиштаљке. Објавили смо неколико стотина истраживачких текстова који нису доспели до медија који су били под контролом председника Тадића. Ситуација се у међувремену променила и то донекле, веома гротескно. Сматрам да је пред нама дуг пут да би новинарство било у потпуности слободно, али и да смо на добром путу и да ћемо успети да се изборимо“.
Милорад Тадић указао је да притисци и цензура нису нове појаве у Србији. Он је такође указао да институције не раде свој посао.
Питање власништва
Медији и новинари за тренутну ситуацију сносе одговорност због непоштовања кодекса и моралних начела. Велики проблем представља нетранспарентност власништва и начин на који се медији финансирају, истакао је Тадић.
Истраживачко новинарство у Србији данас готово да не постоји, осим у ЦИНСу, Пиштаљки, БИРНу, Инсајдеру... оценио је Вукашин Обрадовић.
„Постоје покушаји бављења тиме. Остало је гола интерпретација стварности и истраживачко новинарство је потиснуто у други план. Оно захтева улагање, располагање средствима, а мало је редакције које то могу“.
Ако постоји било какав континуитет између разних власти и влада од 2000.године, то је однос према медијима, рекао је он.
„Ниједна власт није посматрала медије као део демократског процеса. Сви су трудили да потчине медије, учине их средством које ће их одржати на власти. Та политичка свест је неспојива са нашом политичком елитом. Иако има позитивних помака, не можемо да прећутимо покушаје скидања текстова, напада на сајтове, цезуре која је последица системски постављеног начинаконтроле медија. У Србији имате 1.300 медија. За 14 година нисмо успели да направимо медијски систем у коме ће се знати правила игре“.
Обрадовић је указао да је држава најважнији чинилац на медијском тржишту и да од ње зависи положај медија и новинара.
„Остаје нада да ће само кроз сет медијских закона почети да се мења медијска сцена. Битан услов је да политичка елита схвати да су медији део демократског процеса, али само као независни од државе и разних центара моћи“, рекао је предсеник НУНСа.
„Новинари се налазе у јако тешкој ситуацији. Неке наше колеге живе под константном полицијом пратњом и заштитом. Начин на који живе не може се описати. Поставља се питање како у локалу људи функциониш у и како овде може да се истражује корупција“, изјавио је Милорад Тадић и додао да је ипак оптимиста да ће се нешто променити.
Новинске куће и ЕУ
„Медијске законе мораћемо да усвојимо због поглавља 10 и 23 у преговорима са ЕУ. То охрабрује кад је у питању положај новинара и медија. Све друго зависи од институција система, односно да ли ћемо изградити институције које ће новинарима омогућити несметан рад у професији. Велики проблем код нас је што се истраж ивачко новинарство своди на онлине и ви највише слободе говора имате на интернету. Појављује се грађанско новинарство, нови медији, портали. Класични медији ће ако се овако наставити изгубити битку. На срећу још увек има много квалитетних новинара“.
То је довољан знак за узбуну да у традиционалним медијима више нема места за истраж ивачко новинарство, указао је Вукашин Обрадовић.
Коруптивни ланац
„То би требало да нас забрине. Ми можемо да саспемо бујицу увреда на рачун новинара. Има и међу новинарима оних који су корумпирани, има оних који се плаше, али јако је важно да причамо о системским узроцима због којих су медији постали део коруптивног ланца. Верица Бараћ је приказала како функционише куповина медијског садржаја. Она је у истраживању показала да држава вашим новцем, преко владе, агенција и министарстава купује садржаје. Извештај је на једном ограниченом узорку показао да држава учествује са скоро 40 одсто на адвертајзинг тржишту“.
Обрадовић се запитао како је могуће бавити се истраживачким новинарством ако вам је оглашивач неко о коме треба да пишете.
„То су системски извори који спречавају медије и нагоне да их да постану део коруптивног ланца. Тиме што пристајемо на ова правила игре учествујемо у корупцији као врло важан сегмент“, закључио је он.
Пројекат „Стоп корупцији“ у оквиру кога је организована дебата има за циљ да укаже на значај владавине права, слободе говора и да кроз примере укаже на појавне облике и проблеме које ствара корупција у друштву односно локалној заједници. Пројекат финансира Европска унија кроз програм „Јачање слободе медија у Србији“, којим руководи делегација ЕУ у Србији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.