Вести
16. 07. 2014.
Два прописа, два рока
Сви медији у власништву државе, покрајине, градова и општина мораће до краја године да буду приватизовани, каже Нацрт закона о јавном информисању и медијима. Нацрт закона о приватизацији, међутим, оставља крајњи рок за приватизацију до краја 2016. године. Два прописа, која су у исто време у припреми и готово истовремено би требало да буду усвојени, дају сасвим различите рокове. Акт о приватизацији је "старији" од медијског закона.
Иако се он односи на друштвену имовину, већ у првом члану је речено да је и да се "под приватизацијом у смислу одредаба овог закона подразумева и промена власништва државног капитала, капитала Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе". Управо у овој категорији су медији.
Када ће и под којим условима да добију нове газде интересује запослене у чак 81 медијској кући, које чека приватизација. Од предлож ених и усвојених амандмана, када ови прописи стигну у парламент, зависи да ли ће ови рокови бити продужавани или скраћивани. - Део закона о јавном информисању који се бави роковима приватизације је бесмислен, јер је неспроводив уз сву добру вољу - сматра Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.
- Добро је да постоји "лекс специјалис" о приватизацији, јер је његов рок реалнији. Незванично, ипак, сазнајемо да ће се приватизација медија максимално убрзати, како би била заврш ена најкасније у првој половини наредне године. Медијски закон стигао је пре неколико дана са додатног "скенирања" из Брисела, где није било озбиљнијих замерки. И Европа од државе тражи да се што пре одрекне власништва у медијима. Мишљење на овај документ дала су и министарства, а када буде усвојен на седници Владе Србије, нацрт ће по хитном поступку ићи и пред посланике. Нови власници морају се обавезати да ће најмање још пет година наставити са истом делатношћу и ту је, рецимо, овај закон "старији" од оног о приватизацији, који тај рок ограничава на две године. Ако се за неки медиј не заинтересује ниједан купац, нове газде постаће сами запослени и то поделом бесплатних акција. Од првог јануара наредне године држава неће смети директно да финансира медије, већ само кроз пројекте од јавног интереса. Како ће бити финансирани РТС и РТВ биће уређено законом о јавним сервисима.
- Рок који је постављен нацртом закона о јавном информисању и медијима прекратак је. Још од 2002. године имамо законе који су предвиђали повлачење државе из медија, али се то до данас није догодило сматра проф. др Раде Вељановски са Факултета политич ких наука. - Оволики број медија, на овако малом тржишту, не може да опстане и неки ће морати да се угасе. Држава се мора потруди да опстану они који су најзначајнији у јавном информисању.
Детаљнији регистар
Постојећи Регистар јавних гласила биће угашен и најкасније шест месеци од ступања на снагу закона биће формиран Регистар медија. Међу подацима о издавачу и медију налазиће се и они о просечним тиражима, власништву, износу државне помоћи и средстава добијених од различитих органа јавне власти.
Коментари (4)
Остави коментар16.07.
2014.
У име партије
У име партије
ОдговориБојим се да и овај пут приватизација медија не буде ишла брже од пужевог корака. Таквих корака биће највише у локалним самоуправама где је и највећи број електронских медија насталих у време Милошевића, када је тадашња партија на власти, СПС, у многим општинама Србије основала локалне радио и ТВ станице. Као телевизијском човеку добро ми је позната (не)професионалност у раду таквих телевизија. Такође, огроман број запослених у тим електронским медијима је на терету локалних порезника и грађана, који с муком пуне општински буџет из кога се финансирају те телевизије. И да буде још трагичније по новинарство, такве телевизије у већини случајева и данас праве стереотипне програме ”у име партије”, уместо да то чине у име грађана и да представљају локални сервис грађана.
И друго, имајући у виду да су у таквим телевизијама, у новинарском сектору, у то време партијски моћници позапошљавали своју ближњу децу и родбину, да се баве престижним занимањем,новинарством, биће велики проблем како та деца да се сада снађу у послу ”у име новог газде”.
А приватизација се мора обавити, и то што пре.
16.07.
2014.
ЈИП "Књажевац" (РТВ "ВГ-4")
Рад у државном медију, са локалном самоуправом као оснивачем, има своје врлине, и мане. Права радника су поштована, неки су чак и тужили фирму због неких зачкољица, добили је на суду и опет сасвим нормално наставили да раде. Тако нешто, и много мање од тога, није нити ће бити могуће код приватног послодавца. С друге стране, уплив политике и испуњавање „жеља“ владајуће гарнитуре од стране уредника, нарочито у време предизборних активности, било је уобичајено, као и податак да се зна „ко је чији“ новинар.
ОдговориОнда се неко досетио да је приватизација локалних медија „права ствар“, да Јевропа то тражи и да ће то умањити утицај политике на извештавање. Причало се једно време да ће медиј моћи да купи само неко ко се већ опробао у новинарској делатности, али „не лежи враже“...
Негде у исто време, и РТВ „Зајечар“ и РТВ „Књажевац“, у јесен/зиму 2007. године, добијају новог власника, комшије „Мегатренд“ универзитет, а ми бившег фудбалера из крушевачког „Напретка“ нишког „Радничког“ итд. Сама промена имена у РТВ „ВГ-4“, а због тога што је дотични г-дин носио тај дрес на леђима (број 4 и његови иницијали), представљао је својеврсни знак за узбуну. Запошљавање непотребних секретарица, возача, шминкерки, конституисање (иако није имао ту обавезу) Управног одбора састављеног од представника свих странака, са апанажом од 100 евра, били су потези чудни сами по себи. Обашка што је дотични, у исто време приватизовао и предузеће „Путеви“ из Књажевца, грађевинско предузеће „Казимир Вељковић“ из Крагујевца, а једно време је био и председник градског ФК „Тимочанин“. Све је пропало, осим овог последњег (то званично није било приватизовано, па се „није стигло“).
Тавори се некако, плате почињу да касне, и један мали број одважних се „усудио“ да, после безуспешних разговора и састанака, фирму тужи за неисплаћене зараде. За то време, „љубимци“ новац добијају на руке, ствара се нездрава атмосфера у колективу, а „тужибабе“ се прво шаљу на плаћено, па годишњи одмор, па неплаћено, са забраном уласка „побуњеника“ у просторије РТВ. Први смо тужили, нас неколицина за 3 неисплаћене зараде, што смо на крају судским путем и наплатили. Нешто у парама, а нешто пописом имовине. У то време сам, као апел за помоћ, ширио причу и до дневних листова „Блиц“, „Политика“ и „Вечерње новости“, са намером да неко то уочи, реагује и барем заустави даљу приватизацију локалних медија, створених од пара свих пореских обвезика.
Сиптоматично је што се на лицитацијама РТВ опреме, појављивао и власник „ВГ-4“, који је испред своје фирме из Ниша, дакле „сам од себе“, исту куповао!? Било је то понижавајуће и трагично искуство.
Већина нас је сама дала отказ, а они који су стрпљиво чекали, добили су после извесног времена некакве паре од државе, заједно са радницима једне конфекцијске фирме. Била је то, ако се не варам, нека иницијатива Министарства за рад и тадашњег министра Расима Љајића.
Од инсајдера сазнајем да се закуп фрекфенција не плаћа, да стижу опомене и за то, и за струју, и вода је искључена у једном тренутку, да би званично прво ТВ била приморана да угаси предајник, а онда и радио. Од 2010. године Књажевац више нема локалну РТВ, која је свакодневно информисала грађане. Остаје само приватни „ЕМ“ радио, који не препознаје прилику за преузимањем лидерске позиције као једини медиј у граду који би се нашао на услузи својим слушаоцима. Он наставља по старом, са више мизичког и забавног садржаја, а са нешто мало информативе.
У међувремену, локална самоуправа креће са финансирањем медија, и то по „слободној процени“. Опет је политика умешала своје прсте, без обзира на то колико су ти сајтови, двонедељници, агенције и ТВ станице из других градова били професионални у свом извештавању, етикета се лепи по припадности или симпатијама новинара и власника тих медија према одређеним политичким структурама и личностима. И сам сам био део те игре, радећи свој посао максимално коректно, али у земљи Србији увек си „нечији“...али, више нисам. Сада сам "фриленсер".
Потребно је урадити ревизију свих одрађених приватизација и учинити све да се, деловањем синдиката и струковних удружења, врати достојанство новинарима и осталим медијским радницима. Овако више не иде, јер, уместо 22 године, ја сада имам свега 16 година радног стажа. Остало су „појели скакавци“...(читај: у приватни сектор).
16.07.
2014.
Но пасаран
Трагична су друштва, попут српског, у којима изнети аргументи не вреде, и у којима власт и појединци у њој проводе насилно интересе приватних медија сумњиве власничке структуре, којима је циљ с једне стране профит по сваку цену, а с друге потпуна контрола над јавношћу. Очито је да је за београдску елиту разног одређења неприхватљива и помисао на постојање друштвно одговорног новинарства које полази од интереса локалних заједница, и које је ван контроле централне власти и страних интереса у медијској сфери.
ОдговориОдвећ дуго нас београдски медији и Сорошевци на раду у оном што се зове Министарство културе, убеђују у наводне захтеве Европе о непходности приватизације, ми бисмо рекли гашења медија ван Београда. Навођење бројних примера разноврсног у власничкој структури Европе по правилу бива прећуткивано и свесно блокирано. ОК. Ми, запослени у непожељним малим медијима можда у овом тренутку немамо капацитет да се изборима са овом диктатуром, али, убеђени смо, да ће све једном доћи на своје место, и да ће креатори овакве политике, у ономе што се зове Министарство културе, као и они медији који се приклањају безобразним обманама сносити пуну одговорност за срамне поступке које чине на штету Србије и њених грађана.
16.07.
2014.
Da ne psujem
Dole medijski tajkuni! Ni ovaj, kao ni robovlasnički Zakon o radu, ne donose se u korist radnika ili građana koji su pravi vlasnici preostalih javnih medija, kao ni u korist novinara i ostalih medijslih radnika zaposlenih u njima, već u korist interesno okupljene družine drčne na novac. Tačnije vlasnika nekoliko štampanih i elektronskih medija koji su nezavisni kao... da ne psujem.
Одговори- Оволики број медија, на овако малом тржишту, не може да опстане и неки ће морати да се угасе - reče Veljanovski.
Pa, ako već mora da se gase, misle gazde, bolje da se gase novine, radio stanice i televizije koje nisu njihove nego javne. A možda nešto i ućare.
More... da ne psujem.