Вести
16. 07. 2014.
Средњошколци и ново медијско окружење
Познавање и употреба нових технологија и друштвених мрежа не значи да млади знају шта су медији и медијски садржаји, јер они технологије и медије користе искључиво као инструменте. То што су они у свакодневном контакту са новим медијима не значи да добро владају њима.
Медијска писменост је данас важна колико и функционална писменост, а у образовном систему Србије не постоји као засебан предмет, већ се о овој теми говори у оквиру грађанског васпитања или социологије. Неопходно је радити на подизању медијске писмености грађана.
У Медијској стратегији која је усвојена у септембру 2011. године, констатован је низак ниво медијске писмености, што значи да се у мноштву информација, које стижу из различитих медија, грађани не сналазе добро.
Појава интернета и нових медија, који данас преовладавају у информисању грађана, нарочито код младих, учинила је разликовање правих информација од спинованих и изманипулисаних још тежим, иако нове технологије не би требало да утичу на основну сврху медија информисање.
Познавање и употреба нових технологија и друштвених мрежа не значи да млади знају шта су медији и медијски садржаји, јер они технологије и медије користе искључиво као инструменте. То што су они у свакодневном контакту са новим медијима не значи да добро владају њима.
Убрзан развој технологије и појава нових средстава комуникације у сфери јавног информисања не треба да утичу на његову основну сврху, у смислу пружања или ширења информација, анализа, коментара, мишљења и програма различитог садржаја, а пре свега садржаја од јавног интереса каже се у Медијској стратегији.
Иако се млади данас највише информишу путем Интернета и друштвених мрежа, професорка грађанског васпитања Економске школе у Чачку Јасмина Савић сматра да они прилично добро познају стварност. Имала сам став да млади информације које медији пружају не доводе у питање.
Међутим, када се на часовима, на одређеним радионицама, од њих тражило да на основу већег броја донетих дневних часописа и читања истих догађаја, али из различитих новина, сами процене ко се чиме служио да би продао што већи тираж, схватила сам да испред себе имам озбиљне критич аре наше свакодневнице каже она. Медијска писменост у Србији не постоји као засебан предмет, већ би о њој требало да се говори на часовима грађанског васпитања или социологије.
Ученици Економске школе у Чачку сматрају да би медијску писменост требало увести у образовни систем, али као додатак већ постојећим предметима.
Мишљења сам да су они претпоставили би тај предмет био један од оних који не би имао нумерич ке оцене, а који би редовно похађали, што би био додатак њиховом оптерећујућем распореду часова, али свакако сматрам да ако би се медијска писменост појавила у било којој форми у систему образовања допринела би развоју њихове критичке свести, што је веома пожељна особина код сваке особе сматра професорка Јасмина Савић.
Било да се медијска писменост уведе као посебан предмет у образовање или да се о њој учи у оквиру других предмета, неопходно је, као што је истакнуто у Медијској стратегији, да се подигне ниво медијске писмености грађана Србије и свих учесника у сектору медија ради стварања друштва у које су укључени сви његови чланови и јачања права на информисање, слободе израж авања и слободе протока информација.
Медијска коалиција, коју чине Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија и ПУ Локал прес, покренула је мултимедијалну кампању за медијску писменост Не дај да те спинују. Америчка агенција за међународни развој финансијски подржава кампању, а спроводи агенција П.Р.А.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.