Вести
20. 02. 2014.
УНС: Убиства новинара се не решавају
У периоду од 1991. до 2001. године убијено је, нестало и киднаповано 39 новинара из Србије, саопштено на скупу УНС-а. Председник Комисије за истину о убиствима новинара Веран Матић каже да је у прошлости било много нечињења током поступака о убиствима новинара, посебно оних који су убијени у ратним сукобима.
На скупу "Убиства новинара: ратни злочин или професионални хазард" у Београду речено је да је у периоду од 1991. до 2001. године убијено, нестало и киднаповано 39 новинара из Србије, али да у већини случајева нису покренути истражни и судски поступци.
Скуп је организовало Удружење новинара Србије (УНС) које је недавно прикупило податке о убијеним и отетим колегама и објавило их у "Досијеу".
Како је на скупу рекла новинарка УНС-а Јелена Спасић, у "Досијеу" су објављени подаци о убиствима 37 новинара, али се у међувремену сазнало и за нестанак Симе Кљаића из Госпића који је нестао 1991. године и Милета Буљевића кога су припадници ОВК киднаповали на Косову 1999. године.
"Надам се да ће овакви скупови и наша истраживања помоћи да се ови случајеви покрену, да се започну истраге и да се открију убице наших колега", рекла је Јелена Спасић.
Из УНС-а су подсетили на убиства четири новинара РТС-а на путу Петриња-Глина у Хрватској за које није покренута ни полицијска ни тужилачка истрага, а који су убијени са 300 панцир метака, као и на убиство Милана Жегарца, дописника Вечерњих новости 1991. године у Вуковару.
Портпаролка Тужилаштва за ратне злочине Јасна Јанковић Шарчевић рекла је да је случај убиства Жегарца део ширег предистражног поступка, који је тајни, због чега не може да изнесе више детаља.
Истакла је и да је Тужилаштву познат списак од 37 убијених новинара и набројала још три случаја убиства који су предмет тужилаштва.
Према њеним речима, убиство Љубомира Кнежевића код Вучитрна део је предмета Ликовац, а убиство новинара Синише Главашевића обрађено је у предмету Овчара.
Додала је и да су пронађени посмртници остаци Александра Симовића који је киднапован испред кафића "Пикасо" 1999. године у Приштини.
Уништење сведока злочина
Председник Комисије за истину о убиствима новинара Веран Матић рекао је да је било "јако пуно нечињења" у прошлости током поступака о убиствима новинара, посебно оних који су убијени у ратним сукобима, како би се "уништили сведоци злочина".
"Морамо учинити све да разоткријемо убице новинара, морамо стално да притискамо да се то реши, јер ако то ми не учинимо, нико неће. То је одговрност нас из професије, али и због елементарне правде", истакао је Матић.
Слична ситуација је у региону.
Путем видео линка говорили су и председник Хрватског удружења новинара Зденко Дука и председник Скупштине друштва новинара БиХ Младен Бошњак, који су навели да је за време рата убијено 14 хрватских, односно 17 босанских новинара.
Они су такође навели да у већини случајева нису покренути поступци и да се не зна ко је одговоран за та убиства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.