Вести
20. 02. 2014.
Проблем конкуренција
Док је давање права за емитовање у кабловској ТВ мрежи у европским државама надлежност независних регулаторних тела, у Србији је то ствар пословне одлуке менаџмента кабловских оператера.
Могуће злоупотребе и угрожавање слободе медија које проистичу из таквог статуса кабловских кућа потребно је решити осавремењивањем законске регулативе, која треба да ту област уреди детаљније, спречи монополизацију, али и да већу самосталност домаћим регулаторним телима, сагласни су учесници јучерашњег скупа „Кабловски оператери и слобода медија“ одржаног у Данас конференс центру.
Зоран Антонић, директор Пошта-Нета, казао је да је осим усклађивања правних оквира са регулативом Европске уније, битна и најављена дигитализација због растерећивања иначе оскудних ресурса, али и да интернет добије статус инфраструктуре за пренос телевизијских програма.
- Регулаторним агенцијама - Рателу и РРА, морају се обезбедити предуслови за самосталност и стручност. А однос државе, агенција и оператера мора да почива најпре на детаљној уређености законских прописа, јер постоје противречности у самој примени закона - казао је Антонић и додао да је потребно законски уредити могућност коришћења инфраструктуре других оператера, чиме би се избегао монопол који тренутно постоји. Он је нагласио да је потребно да се у технолошком смислу обезбеди већи број канала који може да се емитује, и да би се на тај начин допрло до сваког гледаоца, а избегао одабир канала.
Саша Мирковић, помоћник министра културе и информисања, најавио је сет нових закона о медијима, на чијој припреми Министарство већ ради.
- Свесни смо да постоји право кабловских оператера на самостално доношење одлука, и у интересу нам је да се нађе компромисно решење које би било најприхватљивије за све учеснике, а опет усклађено са европским решењима - рекао је Мирковић.
Сузана Тодоровић из правне службе СББ-а, највећег приватног кабловског оператера, истакла је како на одабиру канала који ће ући у програмску шему раде читави тимови и стручне службе, као и да тренутни закон прави селекцију, самим тим што ниједна телевизија која није добила неку лиценцу, било националну, регионалну, локалну, не може да уђе у систем ниједног кабловског оператера.
- Надлежно регулаторно тело пролази програмску шему и надгледа канале, тако да су сви који се нађу у понуди ту по једном регулисаном и законском систему. Битно је да у нашем законодавству постоји „маст кери“ регулатива, о каналима за које је закон или регулаторно тело проценило да постоји јавни интерес да ти канали буду у мрежама свих оператера. Тренутно законско решење је да су „маст кери „канали сви јавни сервиси, али и сви канали који имају одређене дозволе од РРА, поготову националне, просто по аутоматизму се налазе у понуди. Број тих канала није мали, чиме је практично сужен простор за одабир - нагласила је
Тодоровићева и истакла да би ту област требало прецизно дефинисати, тачно одредити који канали носе тај статус, али и смањити њихов број на разумну меру.
Ђорђе Кривокапић из Независног удружења новинара Србије изнео је као проблем питање конкуренције, односно неравноправног положаја кабловских оператера.
- Као оператер са значајним тржишним учешћем, има јако добру преговарачку позицију у односу на сваког дистрибутера. Сва снага је на једној страни, и проблем је ако дође до злоупотребе. Ту је и проблем картелизације, јер су различити оператери изградили своју инфраструктуру, што додатно ограничава тржиште и потрошаче. Оно што је посебно опасно је уколико би дошло до спајања оператера и емитера, где би сви други који стварају садржај а немају дистрибуцију, практично испали из игре - тврди Кривокапић.
РРА: Оскудни закони
Марија Ћосић из Републичке радиодифузне агенције (РРА) истакла је да је постојећа законска регулатива оскудна и да се „тек један члан закона о радиодифузији бави кабловским и сателитским емитовањем“.
- Овај део радиодифузије наилази на многе практичне проблеме, за које се јако споро доносе решења. РРА је била јако флексибилна када је давање дозвола у питању, али закон предвиђа да сваку нашу одлуку треба да одобри Влада. Сам по себи, закон није толико лош, али се увек дешава да ми не стигнемо до подзаконских аката који ће ближе да уреде неку област. Рецимо, критеријум по коме ће Савет РРА моћи да донесе исправну одлуку који програм треба да се нађе у маст кери пакету. Ти критеријуми морају да буду јако строги, а са друге стране треба водити рачуна и о слободи пословања коју кабловски оператери треба да имају - казала је Ћосићева.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.