Вести
12. 12. 2013.
Фоторепортери против измена Закона о ауторским правима
Фоторепортери у српским медијима, чланови професионалних удружења фотографа, УЛУПУДС-а, представници НУНС-а и УНС-а, изнели су данас примедбе на измене Закона о ауторским и сродним правима, јер сматрају да се тиме деградира професија новинара и фоторепортера, али и медија који су већ у катастрофалном стању.
На конференцији за новинаре коју је организовао Центар за развој фотографије представници удружења и релевантни учесници фотографске сцене Србије су навели да предложене законске измене нарушавају постигнути ниво њихових права, а доајен фотографије Томислав Петернек истакао је да "не може да верује да се поново ствара ситуација у којој се разматра ауторско право на фотографију".
- Цео свет има стандарде и зна се да се ауторско право фотографије поштује. Србија хоће у Европу, како сада да се до одласка у Европу направи овакав промашај - упитао је он, поменувши набројане случајеве крађе фотографија, чему је, додуше, у приличној мери допринела и дигитална технологија у тој области.
Петернек је, алудирајући да се за поменуте измене закона залажу тајкуни, рекао да су управо они најчешће власници медија који неовлашћено користе туђе производе, па сада "кукају да им држава реши проблем тако што ће укинути ауторско право како они не би морали за крађу фотографије да плаћају".
Предлог измена Закона о ауторским и сродним правима израдили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за интелектуалну својину, он је у завршној фази и ускоро иде у скупштинску процедуру.
Фотографи су зато покренули петицију против измена Закона, јер он, према мишљењу свих учесника данашње конференције, деградира новинарске и фотографске професије и за последицу може имати срозавање квалитета садржаја на штету медијских потрошача.
Звездан Манчић из Центра за развој фотографије истиче да су основне замерке законском предлогу што је усмерен на деградацију ауторских права и немогућност њихове заштите.
Нацрт предвиђа да онај ко повреди права аутора одговара "по општим принципима за накнаду штете" које прописује Закон о облигационим односима.
- Међутим повреде моралних права аутора (права на потпис) за које аутори имају према Закону право на накнаду нематеријалне штете, сада уопште на предвиђа као основ по коме се накнада може тражити па је тиме остварење права на накнаду апсолутно немогуће иако је законом прописано, Закон ће сам себи бити противречан - рекао је Манчић.
Као други проблем навео је то што законодавац, правдајући се потребом усклађивања Закона са Бернском конвенцијом, уводи широку дефиницију по којој се ауторским делом не могу сматрати "дневне новости и друге вести које имају карактер медијских информација".
Оваква дефиниција је производ слободног тумачења Бернске конвенције и од ње одступа како у самом тексту тако и у смислу одредбе на коју се законодавац позива, истакли су учесници данашње конференције, уз напомену да је та конвенција донета 1896. године, а последњи пут иновирана пре више од четири деценије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.