Вести
25. 11. 2013.
Кикиндске
Неког убију на пречац, у хаустору; неког звекну штанглом, па умре; неког даве годинама као удав свој плен, полако и са уживањем. Пошто се, како видимо, ових дана обележава дан који се зове "борба против некажњивости злочина над новинарима" (јачи опис), придружујемо се. Кикиндске (новине) и њихов сувласник и главни уредник Жељко Бодрожић спадају о овај трећи случај. Не знам (мада слутим) зашто је некоме толике године тако стало да Кикиндске удави, али да се труде - труде се.
Прво су их 16 пута тужили по Шешељ-Вучићевом закону и отели им лепе паре.
Претње, информативне разговоре (једном чак и са војном безбедношћу) и увреде не рачунамо. Онда је почело опет, ни две године после преврата. Прво их је малтретирао локални криминалац, који их је чак и тужио за клевету, па сам ја морао да сведочим да човек пролази кроз Белу књигу о организованом криминалу, па је после то посведочио и Душан Михајловић; тек тада се Бодрожић извукао, а и то захваљујући поштеној и храброј жени судији из Зрењанина, јер је кикиндски суд био изузет због показане пристрасности. Тужио их је и Дмитар Шегрт: био је то процес скандалозан толико да је стигао до Комитета за људска права УН (свака част!) који је стао на страну Кикиндских; држави Србији требало је две године да ту одлуку и спроведе.
Све у свему, од 2002. до 2009. Жељко Бодрожић добијао је трећину плате; остатак је ишао на судске трошкове и душевне болове душевних болесника.
Бодрожић цени да су га тако ребнули за целих 20 хиљада евра. Кад је основао фирму 2008. са рачуна му је у више наврата скидано пар стотина хиљада динара у неколико наврата. Полиција га је ревносно приводила због неплаћених судских трошкова, све у рану зору.
Е, сад: 2009. Кикиндске су пред Европским судом за људска права у Стразбуру добиле два предмета (тужбе Шегртовог адвоката Коларског и неког Јована Пејина одбачене су). Још неки предмети су у току. Иако је држава после отезања исплатила Бодрожићу оних 10 хиљада евра по одлуци УН, до сада није поступила по решењима суда у Стразбуру. Ових дана Пореска управа засела је на Кикиндске и постоји озбиљна опасност да их финансијски удави као удав. Не знам, нити ме много занима, шта Пореска управа има против Кикиндских. Знам, међутим, да је Србија постала првак по броју представки пред Европским судом за људска права у Стразбуру, по глави становника. Недавно је неко надлежан упозорио да Србија у Стразбуру губи огроман проценат случајева. На овоме месту упозоравано је на ту околност више пута. Реч је о систематској неодговорности извесних судија, који би требало и који би морали знати да ће њихове пресуде у Стразбуру пасти, а да ће трошак сносити порески обвезници - а ко би други?
Признајем: пријатељ сам Жељка Бодрожића и ценим храброст Кикиндских које су писале оно што је мало ко тамо смео и да помисли. Стали су и Жељко и Кикиндске многима у тањир: кад видим ко их је све тужио, јасно ми је одмах.
Узмите ово као допринос Дану борбе против некажњивости злочина над новинарима.
Није Жељко крив што га нису убили као пса на кућном прагу, него га даве полако и са уживањем.
Коментари (1)
Остави коментар25.11.
2013.
Moj slati brate
Čoveka znam sa prve godine FPN i bili smo odlični pajtosi, što za ovu priču nije bitno! Još kao brucoš imao je jasnu ideju šta će i kako će da radi u daljem životu. Izdrži moj slatki brate, jer jednog dana pravda će morati da pobedi!!!
ОдговориKada smo pročitao šta sam napisao, shvatio sam da zvuči otrcano, ali kada malo bolje razmislim čitava nam je država otrcana i naravno društvo, a o gmazovima tipa političari, sudije i ostali ne treba trošiti...