Вести
23. 11. 2013.
Без преступа опасних по гледаоце
Када неко напусти највећу и на простору Србије још увек најутицајнију телевизију, моћни РТС, и са места уредника филмских и серијских садржаја у овом својеврсном медијском мамуту пређе код кабловског оператера где уређује само једну, додуше искључиво, филмску станицу, доступну само преко тог оператера, лаику то изгледа као корак уназад.
Али особа која је то учинила, именом и презименом Иван Карл, директор за филмске садржаје на СББ-у, донедавно филмски уредник на РТС-у, притом и коселектор Феста, не прави кораке уназад, већ само оне џиновске напред. Вероватно један од најмлађих (рођен 1979) уредника у историји велике телевизије који се на њој задржао шест година, колико рецимо и Рале Зеленовић, схватио је као изазов прилику да уређује специјализовани филмски канал и користи могућности нових технологија, попут видеа "он деманд" што је такође његов део посла на СББ-у.
- Пре РТС-а радио сам на каналу Филм плус, знам отприлике како је то када 24 сата дневно треба попунити филмским програмом, с тим што је Синеманија у односу на поменути Филм плус много захтевнији канал. Јер, у тих шест година, откако сам радио на Филм плусу, доста тога се променило и порасли су апетити филмских канала.
Предност Синеманије је у томе да има педигре, прошлост и историју, то је најстарији домаћи канал, људи препознају то име. С друге стране, теже је зато што се у међувремену појавило доста других филмских канала, пре свега страних, локализованих за потребе нашег тржишта - Фоџ Мовиес, ТВ 1000, Универзал, АЏЕН, и Синеманија међу њима треба да пронађе своје место.
Оно најбитније за почетак смо урадили, слика је далеко квалитетнија, формат је другачији, филмови су много бољи. Постоје фиксне сатнице, десет филмова дневно, пет премијерно, пет репризно. Обезбеђено је око 500 филмова за првих годину дана, што није мало ако имамо у виду да неке телевизије рекламирају хиљаду филмова за 20 канала. Проста математика говори да ће понуда бити много атрактивнија на једној Синеманији него на 20 других канала који имају један фонд филмова и онда се ти филмови селе с једног канала на други.
За првих седам дана гледаност Синеманије порасла је за 30 одсто, а ценим да ће
у неколико наредних месеци она бити најгледанији филмски канал.
Чиме се још Синеманија бори са све већом конкуренцијом на тржишту?
- У свеприсутности филма веома је важно како се он нуди. Ја као да поседујем радар за глупости на телевизијама и онда видим разне ствари које ми као гледаоцу, не само као професионалцу, сметају. Мислим да је филм на телевизијама, и то важи за све, у уредничком смислу пуштен низ воду и препуштен случају. Пре неки дан сам, на пример, видео да један програм пушта дечји филм у поноћ - (филм говори о киту, а није орка убица, већ доброћудни кит) "Слободни Вили". Место тог филма и термин је десет ујутро. Истовремено сам видео на истом том програму у осам ујутро филм "Ћелија" о убици некрофилу и то у суботу. На једној телевизији је приказан филм "Клип" у десет увече, који јесте домаћи и има фестивалски успех, али по свим параметрима у питању је класификација 18 плус - он пре поноћи не сме да се пусти нигде. Има доста таквих нелогичности на свим каналима и свим телевизијама, што значи да се потенцијал филма не третира на одговарајући начин. Синеманија нуди и концепцију, а то је да се зна када и шта иде. Неће бити преступа који су опасни по гледаоце, односно неке гледалачке групе.
Какво је уопште место филма на телевизији данас?
- Година 2010. можда је последња када су филмови телевизијама доносили рејтинге. И онда почиње пад који је све израженији. Дакле, ако је некад неки филм правио добар рејтинг од 15, 16, 17, неки су ишли и до 19, данас филм може да донесе рејтинг 6-7. Врло мало телевизија има филм у 21 сат, осим ако тај филм није значајна попуна програма, што значи да немају нешто друго, атрактивније. На то је утицало више фактора. Један је уреднички немар и небрига, а други је данак технологији и времену у коме живимо. Телевизије с данас труде да што више буду прве станице за неки програм. Док дође на
телевизију, филм је већ виђен и дегустиран, али зато премијерна домаћа серија није нигде виђена, као и жив програм попут ријалитија или спортског преноса од националног значаја. Та врста програма гарантује гледаност, све што је догађај који не можете да видите нигде друго пре телевизије данас доноси рејтинг и томе се телевизије окрећу. Филм углавном одлази у други или трећи ешалон. Данас смо сведоци сеобе филма са општих телевизија на специјализоване канале, а то ће бити још израженије кад дође дигитализација, кад нестане појам земаљске телевизије и када се заиста сва телевизијска понуда буде груписала по тематским линијама, односно врсти програма.
А филм у биоскопу?
- Интернет гута медије. Дневну и периодичну штампу, прогутао је радио на неки начин, па ће му наредни залогај бити телевизија, а најслађи ће да му буде филм.
Већ сад чујем неке најаве да ће Холивуд давати могућност да у кући уз одређену наплату преко интернета гледате филм истовремено кад је и у биоскопу. Не верујем да ће да нестане колективно гледање филма, опстало је позориште, опстало је читање књига и у дигиталној ери е-књига. Али се бојим да ће се колективно гледање филма свести само на ону најјачу атракцију и на спектакл. Биоскопи ће опстати, али, да би преживели, иду на све веће екране и нове технологије попут 3Д и ИМАЏ-а. На симболичан начин филм се враћа на "Улазак воза у станицу", први филм браће Лимијер, када су људи бежали из сале мислећи да ће воз са платна да их прегази, а сад ставе 3Д наочаре и практично учествују у "Аватару".
Какав ће бити предстојећи Фест с обзиром на свеприсутну беспарицу, поготово у
култури?
- Биће сигурно мање пара, али, за дивно чудо, програм ће бити на нивоу прошлог Феста, па можда и бољи. Увели смо неке новине, као на пример да друга пројекција почиње у 21.30, а не у 22 јер имам утисак са прошлог Феста да људи мисле да је Фест позориште и да има само једну пројекцију. Новина је да ћемо увести велику салу Дома синдиката - све што је у СЦ у 16 сати, истог дана у 20 иде у великој сали Дома синдиката. Што се филмова тиче, имаћемо и неколико премијера из Берлина, фокус ће бити на остварењима из Русије и Скандинавије. Фест је иначе већ постао највећи појединачни приказивач у Србији - 100.000 карата које прода је пет одсто од укупне биоскопске продаје на годишњем нивоу. Он је заправо најмасовнија манифестација културе у земљи. Зато и сви журе и жуде да филм отворе на Фесту. За тзв. спољна обележја фестивала треба много више новца, а за то није време. Живимо у оскудици као друштво и бесмислено је да инсистирамо на Џорџу Клунију, црвеном тепиху и сличним стварима. То ћемо кад буду нека срећнија времена.
Место добрих филмова
- Веома је битно да сваки филм има своју адресу на којој ће се наћи, било да је реч о филмском програму телевизије општег типа, специјализованог канала, фестивала. То је некад и важније од пара, резултати то увек могу да потврде. Имате телевизије које улажу читава богатства у филмски програм, а те паре се кроз рејтинг и резултат тих филмова нису повратиле или одразиле на утицај и јачину тих канала. Тако да ће Синеманија и на тај начин да се наметне гледаоцу - као место добрих филмова који иду у време које је за такве филмове - каже Иван Карл.
Без еротских филмова
- Инсистирао сам да одмах скинемо еротске филмове, па тога више нема. То је прва ствар коју сам урадио на Синеманији, да се укине еротски филм који је ишао сваки дан у поноћ. Просто, томе није место на филмском каналу. Постоје специјализовани канали за тако нешто - изричит је Карл.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.