Вести
22. 11. 2013.
Раде Марковић досијеима избегава одговоре о убиству Ћурувије
Безбедносно-информативна агенција (БИА) добила је из Специјалног тужилаштва за организовани криминал захтев за прикупљање података о тајним досијеима некадашњег Ресора државне безбедности МУП-а Србије, чију је могућност објављивања у иностранству најавио бивши начелник РДБ Радомир Марковић. – Добили смо захтев за прикупљање потребних обавештења и у најкраћем року ћемо поступити по њему – речено је „Политици” у БИА.
Марковић је у затвору у Забели, где издржава казну од 40 година затвора због убиства четири истакнута члана СПО и покушаја убиства Вука Драшковића, члану Комисије за истраживање убистава новинара рекао да би објављивање тих података могло имати несагледиве последице по њега, али и по државу. Разговор са чланом комисије тражио је након што је одбио да одговара на питања чланова радне групе који истражују убиство новинара Славка Ћурувије, а који су дошли до нових података који га доводе у везу са тим злочином.
Марковић је, како је касније саопштила комисија, рекао да су његова супруга Иванчица Марковић и он револтирани свиме шта се дешава око њега, јер „они” немају намеру да му се „скину са грбаче”, а да му је она у телефонском разговору рекла да ће „петнаест тајних досијеа које поседује објавити у свим европским новинама”. Иако је комисија објавила званични извештај свог члана који је разговарао са бившим шефом тајне службе, брачни пар Марковић демантовао је да је између њих вођен такав разговор који је комисија окарактерисала као „озбиљну претњу”.
Марковић по закону не може постати сведок сарадник, што не значи да својим сазнањима не може да помогне у расветљавању злочина. Нејасно је колико би тиме успео да олакша свој положај. Колико је познато, од њега је Комисија за истраживање убистава новинара тражила да објасни своју улогу у убиству које је извршено током НАТО бомбардовања, 11. априла 1999. године, када су до пред саму ликвидацију жртву пратили агенти РДБ-а.
Са Марковићем су многи разговарали и преговарали, још откако је ухапшен 2001. године.
Пробали су то први начелник РДБ-а Горан Петровић, искусни оперативац те службе Зоран Стијовић, министар унутрашњих послова Душан Михајловић, а недавно и Оливер Антић, као шеф Комисије за помиловања у Генералном секретаријату председника Србије. Претпоставља се да је код њега био и Миодраг Ракић који је у време власти ДС-а био координатор служби безбедности и који је по одласку са функције изјавио да случај „Ћурувија” може да се реши „врло брзо”.
Он је објаснио да су крајем 2011. добијени подаци који објашњавају све околности које су у вези са тим убиством, да су прикупљени докази, а потом и обезбеђени кључни сведоци који су били вољни да сведоче, али уз гаранције владе за безбедност њих и њихових породица. Није навео да ли се то односило и на Марковића, али је објаснио да несуђени сведоци због предстојећих избора нису прихватили гаранције тадашње владе.
– Мислим да су се сада стекли услови да се настави тамо где смо ми стали, да се убиство Славка Ћурувије разреши, и да се то може учинити врло брзо – изјавио је Ракић по доласку на власт СНС-а.
Њега је на месту координатора служби безбедности заменио Александар Вучић, који је у име владе подржао оснивање Комисије за истраживање убистава новинара. Истрага је поново добила на замаху, пронађени су нови елементи због којих је у Забели и обављен разговор са Марковићем који је тада још једном рекао да о убиству Ћурувије не зна ништа, али је у ишчекивању одговора на поднети захтев за помиловање – поменуо фамозне досијее.
БИА ради
Безбедносно-информативна агенције добила је захтев специјалног тужиоца за организовани криминал Миљка Радисављевића да му достави информације о досијеима који су наводно код бившег шефа Државне безбедности Радомира Марковића, и биће одговорено у најкраћем могућем року, речено је у тој агенцији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.