Вести
21. 11. 2013.
Досијеи ДБ-а у Швајцарској?
Аутомобил у којем су били сестра и зет Иванчице Марковић, супруге бившег начелника Ресоре државне безбедности МУП-а Србије, у понедељак је детаљно претресен на граничном прелазу Батровци, приликом преласка из Србије у Хрватску. Проверавана је чак и храна коју су имали у возилу, као што су кисели купус, дуван-чварци и кобасице, а коју је овај старији брачни пар понео у Швајцарску, а детаљно је прегледана и медицинска документација коју су имали уз себе.
Код њих није пронађено ништа инкриминишуће, па су прешли у Хрватску и наставили пут према Швајцарској.
Ова алпска држава, иначе позната по сефовима који крију многе тајне, у упућеним круговима већ извесно време се помиње као место на којем би, сумња се, могли бити похрањени фамозни досијеи тајне службе из Милошевићеве ере.
– Не желим да своју најближу родбину мешам у своје проблеме, али неко је очигледно помислио да бих била спремна да своју сестру која има 68, и зета који има 69 година, злоупотребим за тако нешто. Немам везе ни са каквим досијеима, нити сам се занимала за посао свог мужа док је био начелник Државне безбедности – каже Иванчица Марковић чији супруг Радомир служи казну од 40 година затвора због злочина на Ибарској магистрали из 1999. године, када су убијена четворица чланова СПО, док је Вук Драшковић пуком срећом преживео.
Међутим, у саопштењу Комисије за истраживање убистава новинара, она је назначена као особа којој су тајни досијеи доступни. Наиме, члан комисије који је разговарао са Марковићем у Забели, у вези с новим чињеницама које указују на његову везу са убиством новинара Славка Ћурувије, у свом извештају је навео да му је бивши начелник РДБ-а рекао да су његова супруга и он револтирани сталним притиском полиције на њега, а да му је она у телефонском разговору рекла да ће 15 тајних досијеа које су њеном поседу објавити у европској штампи.
– Није тачно то што је саопштила комисија. Нико са мном, ни из тужилаштва, ни из полиције, није контактирао због тих тврдњи изречених о мени – рекла је Иванчица Марковић.
Радомир Марковић је приликом разговора са чланом комисије, како је саопштено, рекао да би објављивање досиеја имало велике и несагледиве последице по њега али и по државу, што је комисија назвала озбиљном претњом. Иако многи мисле да Марковић блефира, притиснут у сада веома интензивираној истрази убиства Ћурувије, ситуација је деликатна јер у марту почиње суђење Хрватске и Србије пред Међународним судом правде у Хагу, а не зна се шта би могла бити садржина тих досијеа. Сам Марковић у изјави за „Политику” био је изричит да никада ништа није предузимао, нити ће предузимати против своје земље, објашњавајући да је, да је то хтео, могао то да уради у Хашком трибуналу. Откуд „хрватска веза” у овој афери?
– Могу само да претпоставим да је то зато што сам ја пореклом из Загреба. Иако овде живим више од четрдесет година, после хапшења супруга имала сам проблема са вађењем личних докумената, па сам тако два пута уписивана у држављанство Србије. Наша породица је под притиском, а тако схватам и ово што се ових дана дешава, о чему извештавају медији. Овакви написи објављују се да би претњама упућеним на мој рачун приволели мог супруга на нешто што се коси са његовим моралним начелима и интересом ове државе. Мој супруг у овом тренутку представља идеалног кандидата да му се стављају речи у уста, јер нема могућности да се брани пошто је у затвору. Свакоме би требало да је јасно да су овакве неистине пласиране искључиво ради притиска на мог супруга као и на државу у тренутку када треба да одлучи о захтеву за помиловање мог супруга – сматра Иванчица Марковић.
Она најављује да ће тражити да се објави који члан Комисије за истраживање убистава новинара је и по ком основу посетио њеног супруга, а државне органе позива да објаве листинге разговора њеног супруга са њом и тонски снимак тог разговара, ако постоји – логично је претпоставити да се разговори осуђеника снимају.
Ових дана јавност је сазнала да је Радомир Марковић још пре неколико месеци поднео захтев за помиловање. Из саопштења комисије у којем се цитира његов разговор са чланом комисије, види се да је пуно очекивао од тога као и од примене заштите законитости. Управо због захтева за помиловање, за који његова супруга „Политици” објашњава да га је поднела породица, њега је у
Забели посетио и Оливер Антић, саветник председника Србије, који је на челу Комисије за помиловања. Међутим, после тога код Марковића долазе припадници радне групе који истражују убиство Ћурувије и тада бивши начелник РДБ-а показује нервозу, одбија да говори на ту тему и тражи разговор са неименованим чланом комисије пред којим изговара оно што је комисија означила као озбиљну претњу.
Саветник председника Србије Оливер Антић јуче још једном у разговору за „Политику” понавља да ништа није обећавао Марковићу, објашњавајући да чланови Комисије за помиловања по процени одлазе на разговор са подносиоцима захтева за помиловање. Бивши начелник РДБ-а је један од најпознатијих осуђеника у Србији, па је договорено да се оде на разговор с њим.
– Тражио сам дозволу Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, ништа није рађено ван процедуре. Са Марковићем сам разговарао око пола сата, разговор је текао пристојним, нормалним тоном. Не могу да говорим о детаљима будући да је рад на овом предмету у току – објашњава Антић. Комисија за жалбе одлучује гласањем шта ће у вези са захтевом за помиловање предложити председнику Србије, а у обавези је да му достави и мишљење суда и Министарства правде. Председник, без обзира на та мишљења, самостално доноси одлуку о помиловању, при чему не постоји рок у којем мора да се изјасни о том захтеву.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.