Вести

24. 09. 2013.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Данас

Прелазак са аналогног на дигитални сигнал на дугом штапу

Србија је у обавези да процес дигитализације телевизије заврши до средине 2015. године, а у току је обнављање 25 објеката са којих ће се емитовати сигнал.

 

Процес дигитализације ће се радити по фазама. План је био да гашење аналогног сигнала почне током 2014. године, али се бојим да ћемо, у највећој мери из техничких разлога, прекорачити тај рок - истакла је Ирини Рељин, саветница потпредседника Владе Србије Расима Љајића, која је била један од панелиста на скупу Данас конференс центра „Тржиште кабловске телевизије“.

Она је подсетила да је Србија од Европе добила осам милиона евра за опрему и 2,5 милиона евра за консултантске услуге, док је држава издвојила још 4,5 милиона евра за реконструкцију објеката и део опреме.

- Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација тренутно разматра како да помогне гледаоцима у лошијој финансијској ситуацији да набаве сет топ бокс уређаје, без којих неће моћи да примају телевизијски сигнал по завршетку дигитализације. У оптицају су за сада три могућа решења, а држава ће се определити за једно од њих у зависности од услова. Чињеница је, такође, да је завршен правилник којим се предвиђа да је фреквенција коју је некада користила телевизија Авала неопходна за ефикаснији завршетак процеса дигитализације и сада се чека његово усвајање - нагласила је Рељин.

Дајући свој допринос причи о дигитализацији и у том контексту одузимању фреквенције ТВ Авали, Горан Пековић, члан Савета Републичке радиодифузне агенције, навео је некоректно понашање појединих медија и других актера у процесу одузимања и конкурса за доделу те фреквенције, доводећи то у везу са дигитализацијом.

- То нема везе једно са другим, јер је план дигитализације направљен још док је ту фреквенцију користила ТВ Авала. РРА је донела одлуку о расписивању конкурса за доделу те фреквенције након одлука Ратела, Министарства културе и Министарства трговине и телекомуникација. И од тада почиње притисак на регулаторно тело, иако је законом забрањено вршити притисак на рад независног регулатора као што је РРА. Министарство у чијој су надлежности телекомуникације сада има времена да направи нови план у којем ће навести да је та фреквенција неопходна за дигитализацију, а уколико то не учини у догледно време, РРА ће морати поново да распише конкурс за њено додељивање - истакао је представник РРА и подсетио да се конкурс за доделу фреквенције ТВ Авале завршио тако што дозволу за емитовање програма на националној фреквенцији није добио нико.

Пековић, иначе, сматра да су недодељивањем те фреквенције грађани остали ускраћени за један нови телевизијски програм и да се остало без могућности за отварање стотинак нових радних места.

- Савет РРА је до сада давао допринос својим активним учешћем у раду Управног одбора за дигитализацију. Савет је такође у складу са Законом о радиодифузији давао мишљења на Стратегију и Правилник о преласку са аналогног на дигитално емитовање програма. Крајем 2011. Савет је донео одлуку, на захтев тадашњег Министарства културе, информисања и информационог друштва, да се у Иницијалној мрежи за тестирање дигиталног сигнала морају наћи програмски садржаји јавног сервиса РТС 1 и РТС 2, као и РТС дигитал, као и сви национални комерцијални емитери - Пинк, Авала, Прва, Б92 и Национална Хаппy ТВ/ХаппyК (у стандардној

резолуцији) и РТС ХД (у високој резолуцији) - објаснио је Пековић улогу РРА у процесу дигитализације.

Он је на конференцији Данас конференс центра подсетио и на надлежности РРА које су прописане Законом о радиодифузији. Улога Агенције, како је навео, усмерена је, пре свега, на процес издавања дозвола и надзор над радом емитера. Пековић наглашава да Агенција поступа у складу са наведеном законском регулативом, као и да је активно учествовала у изради нових медијских закона који треба да буду усвојени у скупштинској процедури. Споменуо је Стратегију и Правилник за прелазак са аналогног на дигитално емитовање РТВ програма у Србији, као и измене које су усвојене прошле године, а на које је Савет дао своје мишљење.

Он је указао и на то да је пројекат СЕЕ Диги.ТВ финансиран из ИПА фондова ЕУ који представља део програма прекограничне сарадње.

- Овим пројектом обухваћено је десет земаља региона, које се налазе у различитим фазама дигитализације. Циљ пројекта управо је био да се окупи што већи број регулаторних тела из земаља у окружењу, које се налазе у почетним фазама преласка са аналогног на дигитално емитовање заједно са земљама које су далеко одмакле са дигиталним емитовањем сигнала, попут Словеније, Италије, Аустрије, Мађарске. Из Србије пројектни партнер је РРА. Конзорцијум партнера на овом пројекту чинило је 15 регулаторних тела и институција, од којих су два у статусу придруженог партнера и посматрача. Овакав састав дао је могућност да се пројектни партнери из ЕУ и земаља које се налазе на путу европских интеграција сусретну и направе платформу, која је произвела изузетне резултате - објаснио је представник РРА.

Он је додао да је заједнички закључак конзорцијума да платформа треба да настави да постоји као једноставан и ефикасан вид комуникације и размене искустава и да се већ сада размишља о наставку сарадње регулаторних тела и осталих партнера на пројекту у смислу усмеравања пажње на крајње кориснике процеса дигитализације.

Александар Гајовић, главни и одговорни уредник Илустроване политике, који је био члан радне групе за израду медијских закона, запитао се зашто три медијска закона на којима се ради 11 месеци још нису ушли у скупштинску процедуру. Он је објаснио да ће због ЕУ и октобарског извештаја о напретку Србије ти закони морати да буду усвојени до 1. октобра, што значи да неће бити простора за демократску јавну расправу. Када је реч о кабловским телевизијама, Гајовић је као највећи проблем истакао дистрибуцију програма прекограничних ТВ канала и питање ко је за њих надлежан.

- Подсетићу да Србија има међународни уговор да реемитује такве програме, али се они код нас не реемитују, већ се емитују. Они у Србији имају камермане, студије, водитеље, продукцију... И на све то још су преузели један део маркетинга. Све је више српских реклама на тим каналима, а то је невоља, јер у том случају никоме не полажу рачуне нити плаћају порезе. Србија вероватно губи милионе евра годишње због тога што је та област потпуно нерегулисана - упозорио је Гајовић.

Он је истакао да је његово мишљење, приликом израде Нацрта закона о електронским медијима, било да би кабловске операторе требало ставити „под капу“ РРА, али да тај предлог није био прихваћен. Такође, Гајовић је указао и да се залагао да кабловски оператори не могу бити оснивачи медија, односно да имају своје ТВ канале, али да је та одредба у Нацрту закона промењена у последњем тренутку. „Ако ниједан издавач штампаних медија не може имати своју дистрибутивну мрежу, због нелојалне конкуренције, зашто би онда у области електронских медија то било дозвољено“, запитао се Гајовић.

Директор Дирекције за информационе технологије и електронске комуникације ПТТ Србија Михаило Јовановић, представљајући планове овог предузећа, указао је да у Србији постоји велики број кабловских оператора без довољно средстава за инвестирање, као и да неки од њих имају монопол у одређеним деловима земље.

- Један од начина за превазилажење проблема могао би се наћи у бежичној технологији приступа услугама. Предности оваквог приступа су мања улагања, брз рок реализације, већа исплативост и прилагођавање цена услуга намењених крајњем кориснику - указао је Јовановић.

Он је представио и пројекат ПТТ Србија „ПоштаНет“, у оквиру којег су интегрисани кабловска телевизија и интернет, односно КДС и ПТТ Нет, који је у понуди од 1. јуна. За ову услугу грађани могу да се пријављују од 1. септембра и то на свим шалтерима Поште, а до краја године траје промоција у оквиру које прикључење на мрежу кошта један динар.

- ПТТ Србија нуди потенцијалним корисницима наших услуга уговоре на 12 и 24 месеца, али постоји и опција која не подразумева ту врсту обавезе. Пошта је други по величини кабловски оператор у Србији и тренутно броји више од 130.000 корисника. Прошле седмице ПТТ Србија добила је дозволу за бежични пренос ТВ сигнала, што ће омогућити јефтинију технологију и бољи пренос дигиталног сигнала. Наш план је да у наредном периоду ширимо своју мрежу, нарочито у градовима у којима нису распрострањене наше услуге кабловске телевизије и интернета. У остваривању тог циља ослањамо се на развијену инфраструктуру и на чињеницу да имамо око 1.500 шалтера у Србији, односно јединице поштанске мреже - објаснио је представник ПТТ Србија.

Јовановић је најавио и да ће 1. децембра стартовати нова услуга РЈ Пошта НЕТ - дигитална телевизија са акцентом на новогодишњу промотивну кампању Пошта НЕТ-а. У плану је и имплементација друштвених мрежа на сајту www.postanet.rs, затим бежични пренос ТВ сигнала, односно добијање сталне фреквенције за дистрибуцију дигиталног ТВ сигнала и набавка одговарајуће опреме, пренос говора који подразумева Пошта НЕТ пакет „три у један“ - дигитална телевизија, интернет и говор, као и ЊЕБ ТВ, као и емитовање дигиталне телевизије на било ком уређају (рачунар, смарт телефон, таблет рачунар).

Он се осврнуо и на инфраструктуру информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у Србији, истичући да велики број јавних предузећа поседује различиту ИКТ инфраструктуру, која није грађена међусобном координацијом и јединственом стратегијом. „Евентуалном приватизацијом Телекома Србија држава би изгубила власништво, делимично или у потпуности, значајне ИКТ инфраструктуре, што би убрзало процесе интеграције и усвајања јединствене стратегије развоја ИКТ инфраструктуре осталих јавних предузећа“, навео је у својој презентацији Јовановић.

Он је поновио оно што је најавио и пре неколико месеци да ПТТ Србија тренутно ради анализу о томе како би ово предузеће могло да помогне финансирању јавних сервиса кроз њихову мрежу кабловске телевизије и интернета. „Циљ нам је да у наредне четири године број корисника кабловске телевизије и интернета порасте на 300.000 домаћинстава и онда бисмо могли да издвајамо део средстава за финансирање РТС и РТВ“, закључио је Јовановић. Директор Дирекције за информационе технологије и електронске комуникације ПТТ Србија указао је и на то да су у 230 објеката уведене бесплатне ЊИ-ФИ зоне и да је планирано да се то прошири и у осталим објектима. Он је додао и да Поште годишње остваре четири пута више платног промета него све банке које послују на тржишту Србије.

Према његовим речима, годишње у 1.500 објеката Поште уђе око 17 милиона грађана.

Дуг процес

- Много је фактора утицало на то да дигитализација у Србији дуго траје, али подсетићу да ни у једној земљи која је прешла на дигитални сигнал тај процес није брзо окончан. Као аргумент за ту тврдњу навешћу пример Енглеске, у којој је процес дигитализације трајао од 2006. до 2011. године. С друге стране, захваљујући томе што смо касније почели да радимо на дигитализацији, надлежни у Србији су се у старту определили за савременије стандарде на које сада прелазе и остале земље. На нашу срећу ни Бугарска ни Румунија још нису привеле крају процес дигитализације - тврди Ирини Рељин, саветница потпредседника Владе Србије Расима Љајића.

Ирини Рељин,

саветница потпредседника Владе Србије Расима Љајића

- Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација тренутно разматра како да помогне гледаоцима у лошијој финансијској ситуацији да набаве сет топ бокс уређаје, без којих неће моћи да примају телевизијски сигнал по завршетку дигитализације. У оптицају су за сада три могућа решења, а држава ће се определити за једно од њих у зависности од услова.

Горан Пековић,

члан Савета РРА

- Конкурс за доделу националне фреквенције коју је користила Авала завршио се тако што дозволу за емитовање програма на тој фреквенцији није добио нико.

Министарство у чијој су надлежности телекомуникације сада има времена да направи нови план у којем ће навести да је та фреквенција неопходна за дигитализацију, а уколико то не учини, РРА ће морати поново да распише конкурс за њено додељивање.

Александар Гајовић,

главни и одговорни уредник Илустроване политике

- Програми прекограничне телевизије се у Србији не реемитују, већ емитују. Они у Србији имају камермане, студије, водитеље, продукцију... И на све то још су преузели део маркетинга. Све је више српских реклама на тим каналима, и у томе је невоља, јер никоме не полажу рачуне нити плаћају порезе. Србија вероватно губи милионе евра годишње због тога што је та област потпуно нерегулисана.

Михаило Јовановић,

директор Дирекције за информационе технологије и електронске комуникације ПТТ Србија

- Велики број јавних предузећа поседује различиту ИКТ инфраструктуру, која није грађена међусобном координацијом и јединственом стратегијом. Евентуалном приватизацијом Телекома Србија држава би изгубила власништво, делимично или у потпуности, над значајним делом ИКТ инфраструктуре, што би убрзало процесе интеграције и усвајања јединствене стратегије развоја ИКТ инфраструктуре осталих јавних предузећа.