Вести
21. 09. 2013.
Политикини забавници
Догузељасмо некако и до викенда. Бејах, цењени публикуме, ономад решио да старо-новој уредници најстаријег дневног листа на Балкану, чувеној Смајловићки дам граце период од сто дана, па да после погледам на шта Политика личи, али не издржах.
У четвртак поред моје најдраже жутаре Блица и матичног ми Данаса, купих и Политику. Да будем искрен, Политику сам суботом због Културног додатка редовно куповао, чак и за Милошевићевог вакта, али као човек од принципа, вадио сам додатак, а остатак остављао (непогледан) на столу у свом омиљеном кафићу.
И - какав ми је утисак? Није баш нарочит. У ствари, исти као и за Бујкетовог вакта. Политика је - како сам видео - и даље орган свих четирију страна београдске чаршије, што ће рећи да на њеним страницама своје уратке објављују идеолошки и културолошки неспојиве личности.
Сигуран сам да Политикин менаџмент и Политикина уредница то тумаче ширином погледа, али ја то - ускогруд какав сам - тумачим другачије. По мени, то је одсуство уређивачке политике, а нађе се ту и понека натруха опортунизма. Србија је ово! Не зна се овде, даме и господо, шта носи дан, а шта ноћ и која ће данашња опозициона врана прекосутра постати владајућа ала. Лично мислим ћорав посао. Ни Бујке није хтео да се замера, па је смењен. Као што ће и Смајловићка бити, када се за то стекне фамозна политичка воља.
И Бујке и Смајловићка су, да не буде забуне, добри новинари и сигуран сам да би - када би могли слободно да раде - правили неупоредиво боље новине од ових које се сваког јутра готово непотребно појављују на трафикама. То би, наравно, под Бујкетовом уређивачком палицом била једна, а под Смајловићкином сасвим друга Политика, али тако - по мом мишљењу - и треба да буде.
Данас рецимо упркос томе што је отворен за различита мишљења, недвосмислено подржава одређене политике и поетике и не видим разлога зашто не би постојала новина која би се (писмено) залагала за другачије политике и поетике. То можда не би било у сагласју са императивом српске саборности, али би било врло корисно, јер мешање баба и жаба и спајање неспојивих ствари није саборност него папазјанија.
И то врло бљутава. Зато што се - узмимо пример Политикине папазјаније - нескривено види да менаџмент и уредница једва прикривено нагињу једној страни чаршије, дочим текстове са чаршијске друге стране објављују чисто да би намакли демократски легитимитет. Али ипак не треба сваљивати све дрвље и камење на Политику, а нарочито не на Политикин забавник, јер је Политикина уређивачка политика у длаку иста као и државна, а зна се да ивер не пада далеко од кладе.
Басара&коментари
Семпер
Драги Бас, имамо ми довољно полицајаца. Међутим, уместо да су на улици они време проводе по кафићима. Знам да у неким уређеним земљама униформисано лице не сме ући ни у какав локал, осим по позиву када треба интервенисати.
Деда Драган
То се не зове ескалација насиља. Како нам је саопштено (градо-начелник Н. С.), то је само спиновање... Контам да оног младића нису масакрирали мачетом, већ су га само „шпиновали и мало филовали“.
Бане
Данас колумниста спинује вештачку дилему. Као, не зна он да се полицајни попечитељ слабо пита по командним питањима. Хм, шта слабо - ич се, бре, не пита! Али, наш колумниста не би сад да се замера стварном газди...
Милош
Каква власт таква полиција, а какав народ таква власт. А народ није оно што је некада био. И народ и власт и полиција су променљиве величине и вредности међусобно зависни. Народ бира власт, власт прави полицију, а полиција чува народ од тога истог народа. Коларићу панићу. А и Ти си се почео позивати на Титово време.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.