Вести
19. 09. 2013.
Три решења за помоћ грађанима
Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација тренутно разматра како да гледаоцима у лошијој финансијској ситуацији помогне приликом набавке Сет Топ Бокс уређаја, без којих неће моћи да приме телевизијски сигнал по завршетку процеса дигитализације. У оптицају су за сада три могућа решења, а држава ће се определити за једно од њих у зависности од услова, истакла је јуче Ирини Рељин, саветница потпредседника Владе Србије Расима Љајића.
Она је на конференцији Данас конференс центра „Тржиште кабловске телевизије“, додала да је Србија у обавези да процес дигитализације телевизије заврши до средине 2015, а да се тренутно завршава обнова 25 објеката са којих ће се емитовати сигнал. „Процес дигитализације ће се радити по фазама. План је био да прво гашење аналогног сигнала буде током 2014. године, али се бојим да нећемо стићи до тада због техничких разлога у највећој мери „, објаснила је Рељин.
Према њеним речима, доста ствари је утицало на то да тај процес дуго траје, али да ни у једној земљи која је прешла на дигитални сигнал то није могло бити брзо завршено. Рељин је подсетила да је Србија од Европе за тај посао добила осам милиона евра за опрему и 2,5 милиона евра за консултантске услуге, а да је држава дала још 4,5 милиона евра за реконструкцију објеката и део опреме.
Надовезујући се на причу о дигитализацији и да је за тај процес неопходна слободна фреквенција која је одузета ТВ Авали, члан Савета Републичке радиодифузне агенције Горан Пековић навео је да је било некоректних понашања медија и других актера у процесу одузимања и конкурса за доделу те фреквенције, доводећи то у везу са дигитализацијом.
„То нема везе једно са другим, јер је план о дигитализацији направљен још док је ту фреквенцију користила ТВ Авала. РРА је донела одлуку о расписивању конкурса за доделу те фреквенције након одлука Ратела, Министарства културе и Министарства трговине и телекомуникација. И од тада почиње невероватан притисак на регулаторно тело, иако је законом забрањено вршити притисак на рад независног регулатора као што је РРА“, напоменуо је Пековић.
Он је додао да се тај конкурс завршио тако што дозволу за емитовање програма на националној фреквенцији није добио нико. „Министарство у чијој су надлежности телекомуникације сада има времена да направи нови план у којем ће навести да је та фреквенција неопходна за дигитализацију, а уколико то не учини у догледно време, РРА ће морати поново да распише конкурс за њено додељивање“, истакао је представник РРА.
Пековић, иначе, сматра да су недодељивањем ове фреквенције грађани остали ускраћени за један нови телевизијски програм и да се остало без могућности за отварање стотинак нових радних места.
Сада главни и одговорни уредник „Илустроване политике“, Александар Гајовић, који је био члан радне групе за израду медијских закона, запитао се на конференцији зашто три медијска закона на којима се ради 11 месеци још нису ушли у скупштинску процедуру. Он је објаснио да ће због ЕУ и октобарског извештаја о напретку Србије то морати бити усвојено до 1. октобра што ће значити да неће бити простора за демократску јавну расправу.
Када је реч о кабловским телевизијама, Гајовић је као највећи проблем истакао дистрибуцију програма прекограничних ТВ канала и питање ко је за њих надлежан. Он је подсетио да Србија има међународни уговор да реемитује такве програме, али да се они код нас „не реемитују, већ емитују“.
„Они у Србији имају камермане, студије, водитеље, продукцију... И на све то још су преузели један део маркетинга у Србији. Све више је српских реклама на тим каналима, а то је невоља, јер у том случају никоме не подлежу нити плаћају порезе. Србија вероватно губи милионе евра годишње због тога што је та област потпуно нерегулисана“, нагласио је Гајовић.
Монополизовање тржишта
Директор Дирекције за информационе технологије и електронске комуникације ПТТ Србија Михаило Јовановић, представљајући планове овог предузећа, указао је да у Србији постоји велики број кабловских оператора без довољно средстава за инвестирање, као и да неки од њих имају монопол у одређеним деловима земље.
Он је додао и да су у 230 објеката Поште уведене бесплатне ЊИ-ФИ зоне, а да је план да се то прошири и у осталим објектима.
Коментари (1)
Остави коментар19.09.
2013.
Sukob umesto saradnje?
ОдговориKakve su to odluke doneli RATEL, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija, previdjajuci sledece cinjenice?
Po clanu 123. tacka 1. Ustava, Vlada utvrdjje i vodi politiku (ukljucujuci i radiodifuznu politiku, prim. D. P.)
Prema clanu 45. stav 1. Zakona o Vladi, strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj, a po clanu 43. stav 1. ovog zakona,Vlada odlukom... preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.
Ako je, po slanu 6. stav 1. Zakona o radiodifuziji, RRA osnovana radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren demokratskom društvu, kako je onda moguce da RRA odbija da sprovede vladinu radiodifuznu politiku utvrdjunu odredbom iz tacke 3. Odluke o izmenama Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Odluka%20o%20izmeni%20startegije%20za%20ASO%20SG26-13.pdf) koja glasi: "Ukoliko pre prelaska na digitalno emitovanje dodje do oslobadjanja frekvencija u odgovarajucim opsezima, Inicijalna mreza se moze prosiriti".
Da li u ovom slucaju postoji sukob umesto saradnje nadleznih i povezanih organa i organizacija.