Вести
19. 09. 2013.
Без закона нема помака
Читав процес успорен због непостојања посебног правног акта о електонским медијима, као и чињеница да у Србији ради више од 130 телевизија, што утиче на недостатак фреквенција Београд „Процес преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма обављаће се фазно“, казала је јуче саветница у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Ирина Рељин.
Она је, на конференцији „Тржиште кабловске телевизије у Србији“ казала да је план био да се са тим фазним преласцима почне са 2014. годином, изразивши бојазан да ли ће стићи јер има још много техничких ствари које треба да се обаве до тада. Рељин је казала да процес успорава непостојање Закона о електронским медијима, као и чињеница да у Србији ради више од 130 телевизија, што утиче на недостатак фреквенција. Она је казала и да је готов нови правилник о расподели фреквенција, на основу кога би се фреквенција ТВ Авала могла користити за проширење дигиталне пилот-мреже.
Члан Савета Републичке радиодифузне агенције Горан Пековић је казао да та институција не кочи процес дигитализације, већ поступа по закону, али ако се у догледно време не донесе нови правилник о расподели фреквенција, Агенција ће морати да распише нови конкурс за фреквенцију К5, коју је користила ТВ Авала.
Он је подсетио да је у октобру 2012. године РРА одузела дозволу ТВ Авали, а у новембру је Рател предложио да се размотри могућност да конкурс не буде расписан како би се ова фреквенција определила за процес дигитализације. Према његовим речима, ово није било могуће према Закону о радиодифузији, јер он предвиђа обавезу расписивања конкурса за слободне фреквенције, који је и расписан крајем априла. „Ниједан од кандидата на конкурсу није прошао, тако да постоји временски период у коме Министарство сада може донети нови План расподеле фреквенција и узети ту фреквенцију за потребе дигитализације. Уколико се то опет не деси у неком року РРА има законску обавезу да све слободне фреквенције стави на конкурс“, додао је Пековић.
Директор Дирекције за ИТ и електронске комуникације Поште Србије Михаило Јовановић је подсетио да је извршена интеграција система ПТТ КДС и ПТТ нет и направљен је нови бренд Пошта Нет. Он је казао да на тржишту постоји велики број оператера без средстава за инвестирање који су заузели одређену територију, што значи да могу да подижу цену претплате, а корисници не могу да реагују на то. Јовановић је казао да је то могуће превазићи бежичним технологијама за транспорт дигиталног сигнала, које захтевају мања улагања, омогућавају брз рок реализације, већу исплативост и прилагођене цене услуга за крајњег корисника.
„Ова решења, која би обухватала телевизију, интернет и говорни саобраћај би била посебно прихватљива за рурална подручја, али и градска“, објаснио је Јовановић. Он је казао да Пошта нет сервис обједињује пакете телевизијских канала који се појединачно налазе код конкурентских компанија, као што су Арена спорт и Спорт клуб, као и све Пинкове канале.
Јовановић је казао да је план Поште Србије да у наредне три године дођу до 300.000 нових корисника. Он је навео и да се велики број министарстава и локалних самоуправа налази на оптичкој инфраструктури Поште Србије, а оног тренутка када се приватизује Телеком Србија, национални интерес је да се пренос говора са будућег приватног оператера пребаци на Пошту Србије. Јовановић је казао и да су у 230 пошта покренуте бесплатне Њи-Фи зоне, а да ће до краја године ово бити успостављено у свим поштама широм земље, додавши да годишње у поште уђе око 17 милиона грађана. Јовановић је најавио и да ће Пошта почети да води неку врсту текућих рачуна за грађане што ће бити одскочна даска за даљи развој е-трговине. Како је објаснио, обједињена услуга електронске трговине подразумева да ће грађани моћи да поручују робу, која ће се потом складиштити у главним поштанским центрима, а за њено плаћање ће моћи да користи „поштански конто“ и допуне, што ће допринети да роба буде јефтинија, јер када се плаћа картицама Виза или Мастер плаћа се и провизија од три до четири одсто приликом куповине робе.
Од дивиденде 300 милиона евра
Члан Савета Републичке радиодифузне агенције Горан Пековић је казао и да ће стварање дигиталне дивиденде, која је последица дигитализације, омогућити да се у буџет дода 200 до 300 милиона евра годишње. Осим тога, он је казао да дигитализација доноси и финансијске изазове за емитере, подсетивши да су у протекле две године 42 емитера вратила своје дозволе јер нису могли да опстану у садашњем економском окружењу. Пековић је казао и да постоји опасност да оператери преузму слободу да одређују ко може да буде у „каблу“, јер у важећем Закону о радиодифузији постоји само један члан који се бави кабловским оператерима, уместо да се јасно одређује оператерима који канали којим редоследом морају да буду емитовани.
Коментари (2)
Остави коментар19.09.
2013.
Hijerarhija vlasti
U tekstu "Bez zakona nema pomaka" ponovo pise, izmedju ostalog:
Одговори"Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Peković je kazao da ta institucija ne koči proces digitalizacije, već postupa po zakonu, ali ako se u dogledno vreme ne donese novi pravilnik o raspodeli frekvencija, Agencija će morati da raspiše novi konkurs za frekvenciju K5, koju je koristila TV Avala.
On je podsetio da je u oktobru 2012. godine RRA oduzela dozvolu TV Avali, a u novembru je Ratel predložio da se razmotri mogućnost da konkurs ne bude raspisan kako bi se ova frekvencija opredelila za proces digitalizacije. Prema njegovim rečima, ovo nije bilo moguće prema Zakonu o radiodifuziji, jer on predviđa obavezu raspisivanja konkursa za slobodne frekvencije, koji je i raspisan krajem aprila. 'Nijedan od kandidata na konkursu nije prošao, tako da postoji vremenski period u kome Ministarstvo sada može doneti novi Plan raspodele frekvencija i uzeti tu frekvenciju za potrebe digitalizacije. Ukoliko se to opet ne desi u nekom roku RRA ima zakonsku obavezu da sve slobodne frekvencije stavi na konkurs', dodao je Peković."
Kako je moguce da RRA i njeni predstavnici tako dugo istrajavati na jednom pogresnom misljenju, ako se imaju u vidu sledece cinjenice.
Prema clanu 122. Ustava Republike Srbije, Vlada je nosilac izvrsne vlasti u Republici Srbiji, a po clanu 123. tacka 1. ovog ustava, Vlada utvrdjje i vodi politiku (ukljucujuci i radiodifuznu politiku, prim. D. P.)
Prema clanu 45. stav 1. Zakona o Vladi, strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj, a po clanu 43. stav 1. ovog zakona,Vlada odlukom... preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.
Ako je, po slanu 6. stav 1. Zakona o radiodifuziji, Republicka radiodifuzna agencija (RRA) osnovana radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren demokratskom društvu, kako je onda moguce da RRA odbija da sprovede vladinu radiodifuznu politiku utvrdjunu odredbom iz tacke 3. Odluke o izmenama Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Odluka%20o%20izmeni%20startegije%20za%20ASO%20SG26-13.pdf) koja glasi: "Ukoliko pre prelaska na digitalno emitovanje dodje do oslobadjanja frekvencija u odgovarajucim opsezima, Inicijalna mreza se moze prosiriti".
Bas cudno i neverovatno misljenje i ponasanje drzavnih organa i organizacija u hijerarhiji vlasti.
19.09.
2013.
Promasena tema
Konferencija „Tržište kablovske televizije u Srbiji“ trebalo je da se bavi prvenstveno pitanjima koja se odnose na njen naziv. Umesto toga, ova konferencoja bavila se, po ko zna koji put, pitanjima digitalizacije, odnosno uspostavljanja i eksploatacije digitalne terestricke TV radio-difuzne mreze u DVB-T2 sistemu, ukljucujuci (digitalne) bezicne sirokopojsne komunikacione mreze nove, cetvrte generacije (bezicni Internet).
ОдговориNije tacno da je citav proces (digitalizacije) usporen zbog nepostojanja posebnog pravnog akta o elektonskim medijima, kao i činjenica da u Srbiji radi više od 130 televizija, što utiče na nedostatak frekvencija. Prosirenjem digitalne Inicijalne mreze sa frekvencijdkim kanalima bivse analogne terestricke TV radio-difuzne mreze K-5 ("TV Avale") do kraja ove godine izvrsice se 60-70% digitalizacije TV, po recima direktora RATEL-a izgovorenim pred nadleznim skupstinskim odborom. Posto je svaki "digitalni" frekvencijski kanal u DVB-T2 sistemu "nosac" za skoro 20 razlicitih TV programa, u zavrsnoj fazi digitalizacije nedostak frekvencija odnosno frekvencijskih kanala nece biti ni slucajno ogranicavajuci faktor, osim ako se za par godina u Zenevi donese odluka da se i UHF opseg oko 700 MHz ustupi za bezicne sirokopojasne komunikacione sluzbe. Ali, otom potom. (Ogranicavajuci faktor je nedostatak komercijalnog posla - reklama).
Posebnim pravnim aktom o elektronskim medijima (bolje: zakonom o audio i audio-vizuelnim medijskim uslugama) trebalo bi urediti pitanja koja se odnose na ove medije, oblike javnog informisanja, a ne na odgovarajuce digitalne medije javnog komuniciranja (u sistemu DVB-C2, DVB-T2, IPTV). Dolazi, ili je vec doslo do velike zbrke izmedju medija javnog informisanja, s jedne strane, i medija masovnog (elektronskog) komuniciranja, s druge. Zbog toga su neki ucesnici i na ovoj konferenciji prakticno promasili temu. (Ili je tema pogresno odredjena).