Вести

18. 02. 2026.

Аутор: Станислава Бабин Извор: Пазовачке.рс

Удар на породицу да би ућуткали истину: Бивши мајор МУП-а проговорио о претњама, систему и цени интегритета

Разговарали смо са нашим суграђанином, пензионисаним мајором МУП-а Републике Србије, бившим припадником Управе криминалистичке полиције и СБПОК-а, а данас колумнистом недељника „Радар“ – човеком који је професионални век провео радећи на најсложенијим предметима организованог криминала и расветљавању убистава новинара, а који данас, под својим именом и презименом, јавно говори о притисцима, пропустима система и безбедности новинара.

Може се слободно рећи да је реч о заслужном грађанину наше земље, којег красе морал и интегритет – особине које су, нажалост, постале реткост, посебно у структурама из којих долази. За разлику од многих његових бивших колега који су изабрали ћутање или комфор, он је изабрао јавност, одговорност и доследност сопственим принципима.

У времену када су поверење у институције и безбедност новинара озбиљно пољуљани, а притисци и претње све учесталији, што свакодневно можемо да видимо и на улицама широм Србије, његов глас има посебну тежину. Као неко ко познаје систем изнутра, али му више не припада, говори отворено, без калкулација, свесно преузимајући лични ризик.

У интервјуу који следи говори о претњама упућеним његовој породици, о порукама застрашивања, о односу институција према новинарима и узбуњивачима, али и о личној одлуци да, упркос свему, не ћути.

Предраже, можете ли детаљно описати инцидент са Вибер видео позивима које су 15. фебруара 2026. године примиле ваша супруга и десетогодишња ћерка? Шта сте видели и како сте реаговали у том тренутку?

Након претњи које сам добио у коментару на мој текст објављен у недељнику „Радар“, а који се односи на УКП, неких двадесетак минута после поноћи на број телефона чији сам ја власник, а користи га моја супруга, преко апликације „Вибер“, са броја телефона који припада хрватском оператеру, мени непознат мушкарац упутио је видео позив са експлицитним садржајем. Након што сам блокирао наведени контакт, исти број је видео позивом позвао број телефона чији сам такође ја власник, а који користи моја десетогодишња ћерка.

Примећено је да непознато лице није контактирало вас лично, већ искључиво женске чланове ваше породице. Како тумачите тај избор мета?

Апсолутно сам сигуран да је непознато лице које је позивало, и поред тога што се сви бројеви телефона воде на мене, тачно знало да наведене бројеве користе моја супруга и дете, а овакав избор мета је усмерен на застрашивање док се мени шаље јасна порука да би требало да престанем да пишем, објављујем текстове и узбуњујем јавност.

Претходно сте доживели претњу кроз коментар на сајту недељника Радар, потписан псеудонимом „Случајни пролазник“, у којем се наводи да би „требало да шетате поред залеђеног Дунава у ово зимско невреме“. Како сте протумачили ту поруку и да ли је утицала на вашу процену личне безбедности?

Поруку сам протумачио као претњу. Свима је познато чији је леш извађен из наведеног Дунава као и да наведени случај није у потпуности расветљен. Што се тиче моје личне безбедности мислим да сам од стране државе давно „пуштен низ воду“ као један од инспектора који је био члан Радне групе за расветљавање убистава новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића. Довољна је чињеница да је Апелациони суд у Београду донео пресуду, која је сада правоснажна и извршна, да сам од стране старешина СБПОК-а мобингован док сам радио на предмету Ћурувија, да нисам од МУП-а добио пиштољ приликом одласка у пензију, да нико од тројице инспектора који су радили на наведеном случају, а сви су пензионисани, нема дозволу за ношење оружја, да ми је пре објављивања аутобиографског романа „Оперативац“ припадник БИА дао савет да је паметније да се окренем цркви и поклонио ми три иконе, за мене, за супругу и за ћеркицу, назвавши је по имену…

Да ли сматрате да постоји јасна повезаност између ових инцидената и вашег новинарског рада, укључујући текстове и јавне наступе?

Апсолутно сам сигуран да постоји повезаност и да све наведено има везе са предметима на којима сам радио као припадник СБПОК-а као и са мојим новинарским радом јер у својим текстовима и јавним наступима имам критички осврт на поступање полиције и поступање власти, како на републичком тако и на локалном нивоу.

Како су ови догађаји утицали на осећај безбедности ваше породице и на вашу личну сигурност?

Бринем за безбедност своје породице и себе јер у последње време трпим притиске и на локалу. У претходном периоду моју безбедност је проверавала Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) који су дали налог полицијским службеницима ПС Стара Пазова. Од мене се крије ко је проверавао моју породицу и мене лично, ЈЗО-у су достављени нетачни подаци. Ишло се толико далеко да је ПС Стара Пазова мојим адвокатима на име трошкова платила преко 600.000 динара јер ми нису у законом прописаном року достављали одговоре на моје захтеве нити су ми дозвољавали увид у предмет. Као пример наводим да је ПС Стара Пазова упутила извештај да моја породица није безбедносно угрожена, да би пар дана након извршених провера, када су требали да ми доставе позив ПУ за град Београд, одговорили да уопште и не живим на адреси коју су претходно проверавали. Припадници Сектора унутрашње контроле, из мени непознатог разлога, нису хтели да утврде пропусте у раду полицијских службеника ПС Стара Пазова.

Које конкретне кораке сте предузели након оба инцидента? Да ли сте их пријавили надлежним институцијама и како оцењујете њихову досадашњу реакцију?

Ја непоправљиво верујем у институције. Обратио сам се Вишем јавном тужилаштву у Београду и МУП-у Републике Србије. Такође, обратио сам се и министру полиције коме сам се обраћао десетак пута до сада са молбом да ме прими на разговор. На жалост, као и сваког пута нисам добио никакав одговор. Захвалан сам НУНС-у, Верану Матићу, АНЕМ-у, Сталној радној групи за безбедност новинара на брзој реакцији и свима који су објавили вест. Мислим да је јако битно да јавност буде упозната са оваквим ситуацијама. Такође, захвалан сам и Београдском центру за безбедносну политику (члан сам Мреже интегритета БЦБП) јер су се огласили и траже расветљавање случаја.

С обзиром на то да сте пензионисани мајор МУП-а Републике Србије, бивши припадник Управе криминалистичке полиције, СБПОК-а и Радне групе за расветљавање убистава Славка Ћурувије и Милана Пантића, да ли сматрате да ваша професионална прошлост додатно утиче на озбиљност и карактер претњи које данас добијате?

Поводом јако осетљивих предмета на којима сам радио и у којима сам доказао повезаност организоване криминалне групе са врхушком МУП-а, ја трпим притиске још од 2011. године што је у потпуности објашњено у мојој тужби за мобинг. У наведеном поступку ме је заступао Комитет правника за људска права – YУКОМ којима сам безгранично захвалан јер су ми помогли кад сам остао сасвим сам. Што се тиче расветљавања убиства новинара сви знамо како се поступак завршио. Добро је да смо још увек, сви који смо радили на наведеном предмету, живи.

Имајући у виду ваше искуство у борби против организованог криминала, како процењујете безбедносни ризик у ситуацији када се таргетира новинар и његова породица?

Сведоци смо шта се догодило Славку Ћурувији. Сви знамо да га је служба Ресора државне безбедности пратила до самог убиства. Знамо како је завршио Милан Пантић из Јагодине. Постоје новинари који годинама живе под заштитом. Свима је јасно шта тренутно проживљава Веран Матић. Памтимо утакмице где скандирају Бранкици Станковић да ће проћи као Ћурувија. Направљен је списак од 45 лица међу којима је највише новинара који се стигматизују и означавају као непријатељи државе.

Да ли вас чињеница да сте радили на расветљавању убистава новинара додатно обавезује да јавно говорите о притисцима и претњама, упркос личном ризику?

Мој професионални и морални кодекс ме обавезују да не ћутим. Јеан Паул Сартре је рекао – „Свака реч има своје последице. Свако ћутање – такође. У оваквим временима ћутање је неприхватљиво.“

Да ли имате индиције ко би могао стајати иза ових претњи или шта сматрате да је мотив оваквог застрашивања?

Поступајући тужилац је обавио разговор са мном у вези првог случаја. Такође, доставио сам тужилаштву и одређена документа. Мислим да не треба неки посебан мотив али сам сигуран да је због мог писања. Онај ко мисли другачије и чији се глас за нијансу даље чује, означава се као непријатељ. Напомињем и да ми је од стране Вишег јавног тужилаштва у Београду додељен статус спољног узбуњивача као и да су се моја узбуњивања показала као основана. Како сам отворено стао на страну студената у последњих годину дана трпим непријатности и у месту где живим што могу да повежем са мојим ангажовањима.

Како оцењујете однос институција према претњама новинарима данас, у поређењу са периодом када сте ви били део система?

У сваком сегменту, мислим да се не ради толико о урушавању свих институција већ о никада нижем степену поверења у институције. Ја немам добра искуства у поступању институција према мени док сам био припадник УКП, СБПОК. Надам се да ће институције реаговати у вези претњи које добијам као новинар. А статистика каже да никада није било више напада на новинаре него у протеклих годину дана.

На који начин овакви инциденти утичу на слободу медија у Србији и да ли постоји ризик да застрашивање новинара постане нормализована појава?

Рекли сте једну страшну, али бојим се истиниту констатацију. Чини ми се да је застрашивање новинара, на жалост, постало нормална појава.

Да ли сматрате да овакви напади представљају поруку не само вама лично, већ и свим новинарима и професионалцима који се баве осетљивим темама из области безбедности и организованог криминала?

Ово је порука свима који мисле другачије и гласно причају о томе.

Шта планирате у погледу личне заштите и заштите породице док институције воде поступак?

Ја сам себе одавно прежалио, прво на ратишту па онда у служби. Ја остајем и настављам да се борим против ветрењача. Супругу, која је такође пензионисани мајор полиције, бивши форензичар Националног центра за криминалистику и ћерку која похађа четврти разред основне школе планирам да дислоцирам из Србије јер очигледно немамо никакву заштиту.

Коју поруку бисте упутили грађанима, колегама новинарима и надлежним институцијама у вези са заштитом новинара и борбом против претњи и застрашивања?

Немојте да вас се деца стиде…