Вести

09. 02. 2026.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Цензоловка

Неуспех у обезбеђивању правде за убиство Славка Ћурувије представља катастрофалан пораз државе

Опасно је и дубоко узнемирава када Врховни суд утврди озбиљне пропусте у ослобађајућој пресуди Апелационог суда у процесу за убиство новинара Славка Ћурувије. То није само борба породице или медијске заједнице, она је важна и за грађане. Када правда удари у зид, и јавност је уплашена, истичу саговорници Цензоловке из међународних организација које годинама прате овај случај.

Међународне новинарске организације подржавају иницијативу Јелене Ћурувије, ћерке убијеног новинара Славка Ћурувије у потрази за правдом. Опасно је и узнемирујуће, оцењују саговорници Цензоловке, када Врховни суд утврди озбиљне пропусте у пресуди Апелационог суда који ослобађају осумњичене за убиство. То није само борба породице, или медијске заједнице. И шира јавност је уплашена када право и правда ударе у зид.

Управо зато Јелена Ћурувија Ђурица и Славко Ћурувија фондација поднели су дисциплинске пријаве Врховном савету судства против троје од петоро судија Апелационог већа (двоје је отишло у пензију) који су ослободили бивше припаднике државне безбедности осумњичене за убиство.

Пријаве су уследиле након одлуке Врховног суда Србије да у ослобађајућој пресуди Апелационог суда веома важни докази нису правилно оцењени. Јелена Ћурувија Ђурица тражи и оцену уставности Законика о кривичном поступку који онемогућава преиспитивање ослобађајуће пресуде Апелационог суда и онда када је она донета противзаконито.

Север: Показати да правни систем има механизме за исправљање тешких грешака

„Ова иницијатива снажан је сигнал да је систем дошао до тачке у којој рупе у процедуралним правилима могу водити некажњивости, нарочито у најтежим случајевима попут убиства новинара. Легитимно је и нужно тражити оцену уставности решења која у пракси могу закључати поступак чак и када највиши суд утврди озбиљне повреде закона. Кључно је да институције покажу да правни систем има механизме за исправљање тешких грешака. Без тога нема правде, а о поверењу у правосуђе да и не говорим”, каже Маја Север, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) за Цензоловку и подвлачи:

„ЕФЈ подржава сваки законит и институционални покушај уклањања системских препрека правди, особито у случајевима напада на новинаре. Ова иницијатива може имати трајан учинак ако Уставни суд уђе у меритум и/или ако подстакне измене Законика о кривичном поступку. Њен стварни досег зависиће о институционалном исходу, односно о томе како ће надлежна тела реаговати.”

Репортери без граница: Незамислив бол за Јелену Ћурувију и породицу

Репортери без граница (РСФ) изражавају солидарност са Јеленом Ћурувијом која се и даље бори за правду након убиства њеног оца упркос свим препрекама, истиче Павол Салај, директор бироа РСФ у Прагу, описујући ослобађајућу пресуду скоро четврт века након убиства и деценију од почетка судског поступка – неуспехом српског правосудног система.

„Али за Јелену Ћурувију и њену породицу, које су жртве недостатка правде, то је незамислив бол. Подржавамо сваки правни покушај да се постигне правда у овом симболичном случају некажњивости за убиство новинара у Европи. Морамо испитати три различите правне иницијативе како бисмо утврдили да ли и како РСФ може играти конкретнију улогу”, објашњава Павол и подсећа:

„Годинама уназад покушавамо да променимо ставове српске и међународне јавности и институција о некажњивости злочина против новинара у Србији, земљи која је на историјски ниском нивоу на Светском индексу слободе штампе РСФ-а. У јануару 2026. године, поднели смо Европској комисији прилог РСФ-а – са најновијим дешавањима о случају Ћурувија – који ће бити објављен у извештају Комисије о владавини права касније ове године. Српски тужилац, чији је рад довео до осуде организатора напада на новинара Милана Јовановића, потписао је међународну заклетву тужилаца коју је РСФ покренуо 2022. године”, каже Салај.

ИПИ: Налази Врховног суда фрустрирајући када је борба за правду у питању

Џејми Вајсман из Међународног института за штампу (ИПИ) са седиштем у Бечу слаже се да су налази Врховног суда у вези са озбиљним недостацима у процесу доношења пресуде Апелационог суда оптуженима за убиство Славка Ћурувије „изузетно фрустрирајући за борбу за правду и постављају озбиљна питања о ослобађајућој пресуди.”

„ИПИ пажљиво прати овај случај дуги низ година и подржава акције које је предузела породица Ћурувије како би затражила даљу правну заштиту и одговорност. Овај правни процес је превише важан да се тако озбиљни недостаци у пресуди Апелационог суда не преиспитају и реше. Неуспех у обезбеђивању правде за атентат на Ћурувију представља катастрофалан пораз државе и тамна је мрља слободе медија у Србији“, каже Вајсман за Цензоловку.

Брату: Врховни суд покренуо озбиљна питања у вези са веродостојношћу ослобађајуће пресуде

Јан Брату, представник ОЕБС-а за слободу медија, за Цензоловку каже да је упознат са одлуком Врховног суда Србије, којом је у пресуди Апелационог суда из фебруара 2024. године, којом су ослобођена четворица оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије, утврђено више озбиљних процедуралних повреда.

„Пошто је пресуда Апелационог суда правоснажна, одлука Врховног суда у поступку заштите законитости не поништава ослобађајуће пресуде, остављајући убиство Ћурувије нерешеним скоро 27 година касније. Одлука Врховног суда покреће озбиљна питања у вези са веродостојношћу ослобађајуће пресуде у овом случају.

Окончање некажњивости за злочине против новинара је предуслов за слободу медија и безбедност новинара. Ово је основна обавеза ОЕБС-а коју су све државе учеснице, укључујући и Србију, прихватиле да ће поштовати у складу са значајном Одлуком Министарског савета бр. 3/18 о безбедности новинара”, подвлачи Јан Брату у изјави за Цензоловку.

Занони: Изузетно је што је Јелена спремна да настави правну борбу

Лука Занони из Опсерваторије за Балкан, Кавказ и Трансевропу (ОБЦТ) сматра да је правни потез ћерке Славка Ћурувије и Фондације и те како добродошао.

„Изузетно је што је Јелена спремна да настави своју правну борбу пред Уставним судом, а могуће и даље. Заиста је веома чудно што су такве мане у другостепеној пресуди пронађене, а није понуђен правни лек особама оштећеним тим пропустима. То изгледа веома непријатно са становишта Европског суда за људска права. Биће важно пратити исход случаја. ОБЦТ подстиче сваки правни покушај тражења правде и одговорности за убиство новинара, посебно у овако значајном случају као што је овај. То је свакако добра вест за нас и желимо Јелени успех у овом тешком задатку”, поручује Лука Занони за Цензоловку.

Тамна страница за слободу медија

Маја Север подсећа да новинарску заједницу дубоко боли чињеница да је једини случај убиства новинара у Србији са судским епилогом – без правоснажне пресуде.

„То је проблем коме се стално враћамо. Озбиљно нарушава поверење у институције. Када нема правде у најтежем случају, шаље се порука да ће систем бити спор, неучинковит или незрео и у другим случајевима претњи, притисака и напада на новинаре. У атмосфери у којој живе и раде новинари и новинарке у Србији то је јако опасна порука. Важно је да јавност има на уму да ово није само ‘правни случај’, већ и дугогодишња борба породице и живот у трајној неизвесности. То није лако, али управо та истрајност одржава живим питање одговорности не само за ову породицу, него и за друге новинаре и њихове породице које траже правду”, истиче Север.

Некажњивост је сама по себи неправда, подсећа Павол Салај.

„Некажњени злочин против новинара ствара ново недело. Неправда наноси нову штету онима који су већ жртве – у овом случају Ћурувијиној породици. Починиоци, с друге стране, имају корист од те неправде која их подстиче да чине нове злочине. Огорчени смо што наводни починиоци Ћурувијиног убиства сада нападају Фондацију Славка Ћурувије пред судовима. Стога, уколико убице Славка Ћурувије не буду осуђене, српски новинари нису безбедни”, каже Салај за Цензоловку.

Лука Занони истиче да је ослобађајућа одлука била тамна страница за слободу медија и укупну борбу против некажњивости у Србији.

„Суочавање са наслеђем деведесетих је недовршен посао у Србији и многи злочини, не само против новинара, нису процесуирани. Остављање починилаца некажњеним послало је заиста веома застрашујући сигнал новинарима и целом српском друштву, који су схватили да држава и правни систем не могу да их заштите од такозване дубоке државе“, заокружује Занони.

ЦПЈ: Србија да изведе пред лице правде умешане у убиство Ћурувије

„Пажљиво пратимо правне поступке које породица Ћурувија разматра. Без коментарисања појединачног предлога, подржавамо напоре који унапређују одговорност у Србији и понављамо наш позив Србији да осигура да сви који су умешани у убиство Ћурувије буду изведени пред лице правде”, каже за Цензоловку Атила Монг из Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ) из Њујорка.