Вести
04. 12. 2025.
Савет министара ЕУ: Србија би требало да убрза реформе и доследно примењује законе о медијима и бирачком списку
Србија треба значајно да убрза реформе у области владавине права и доследно примени усвојене законе о медијима и јединственом бирачком списку, наводи се у нацрту закључака Савета министара ЕУ о Србији и политици проширења, пренела је вечерас Радио-телевизија Србије.
Нацрт подсећа на оцену Европске комисије да је Србија технички спремна за отварање преговарачког кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту, али истиче да ће се Савет ЕУ накнандно „вратити овој теми“, без навођења када ће кластер бити отворен.
„Земље чланице ће се вратити овој теми на основу оствареног додатног напретка Србије, пре свега у областима владавине права и нормализације односа са Приштином, у складу са преговарачким оквиром и са извештајем о напретку за 2025. годину“, наводи се у тексту који би требало да усвоје министри европских послова средином месеца, а затим и лидери ЕУ на самиту 18. и 19. децембра у Бриселу.
У нацрту који би могао да буде допуњен пре усвајања, ЕУ позива на ублажавање тензија и „дубоке поларизације“ у српском друштву, жали због назадовања у области слободе изражавања и медија и позива на конкретне и опипљиве реформе у области владавине права.
Текст поздравља чињеницу да европска интеграција остаје стратешки интерес Србије, али очекује од Београда да то докаже „на речима и делима“ и „покаже јаку политичку вољу и доследност у примени реформи и да комуницира објективно и недвосмислено о ЕУ.“
Европски министри у закључцима наводе да је у Србији након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду дошло до „масовних протеста“.
Уз оцену да је слобода окупљања генерално поштована, Савет ЕУ наглашава да она треба да буде ојачана и да треба осигурати безбедност новинара. Наводи се да „извештаји о насиљу и претераној употреби силе током протеста захтевају темељну и непристрасну истрагу.“
Унија позива Србију да деескалира тензије и „превазиђе дубоку поларизацију у друштву“ кроз успостављење услова за „инклузивни дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући цивилно друштво.“
У нацрту закључака се наводи „жаљење због назадовања у области слободе изражавања“ и наглашава значај заштите свих темељних права, укључујући слободу медија и права мањина.
Унија поздравља усвајање медијских закона, али уједно наглашава да је важно применити законе „у слову и духу“.
Србија је позвана да брзо доврши именовање чланова Савета РЕМ, а од власти се очекује активно ангажовање у борби против свих облика дезинформација и спољних манипулација, као и да обезбеди истински подстицајно окружење за цивилно друштво, медије и академске слободе.
Савет министара ЕУ оцењује да у области правосуђа није било никаквог напретка, док је остварен „ограничен“ напредак у борби против корупције и организованог криминала.
Савет поздравља усвајање допуна закона о Јединственом бирачком списку и наглашава важност његове „правилне примене, пре свега кроз ревизију бирачког списка“. Србија се „снажно охрабрује“ да усвоји све преостале препоруке ОДИХР и Савета Европе о изборном процесу.
У тексту закључака о дијалогу Београда и Приштине, Савет ЕУ истиче да ће напредак у ЕУ интеграцијама обе стране зависити од пуне примене свих обавеза из Споразума о путу ка нормализацији и анекса о импементацији из Охрида, као и свих претходних споразума, „без одлагања и предуслова“.
„Од Србије очекујемо да примени постигнуте договоре тако што ће започети са признавањем докумената и симбола у складу са споразумом из 2023 године, као и да се уздржи од противљења чланству Косова у било којој међународној организацији, у складу са чланом 4 споразума.“
Статус школства, здравства и других структура које подржава Србија, треба да буде решен на координисан и транспарентан начин, у складу са дијалогом.
Закључци наглашавају очекивање да ће се Срби реинтегрисати у приштинске институције на свим нивоима, укључујући судство и полицију.
Савет министара наводи „дубоку забринутост јер Србија није испунила очекивања о одговорности за насилни напад на косовску полицију“ у Бањској у септембру 2023 године.
У нацрту Савет наводи и забринутост због додељивања српских пасоша држављанима Русије по убрзаној процедури, оцењујући да то представља потенцијалну безбедносну претњу за ЕУ.
Савет позитивно оцењује недавно повећање усклађености Србије са заједничком спољном политиком ЕУ, али наглашава „снажно очекивање“ да Србија брже иде ка пуној усклађености, пре свега са санкцијама против Русије и Белорусије, као питању од највишег приоритета.
Србија је позвана да се „уздржи од акција и изјава које су супротне позицијама ЕУ у спољнополитичким и стратешким питањима.“
Поздрављена је помоћ коју Србија пружа Украјини, уз позив Београду да сарађује са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.
Поздрављен је и „добар ниво припремљености Србије“ у економским критеријумима и развоју функционалне тржишне економије. Београд је позван да настави са развојем капацитета за суочавање са конкуренцијом у ЕУ и спроведе структурне реформе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.