Вести
09. 05. 2025.
Ивошевић: Надам се да Нино Брајовић студентима више неће замерати што настоје да РТС проради као јавни сервис
Недавно је у једној ТВ емисији генерални секретар Удружења новинара Србије рекао да подржава студенте у намери да држава у којој живимо постане демократска у складу са европским вредностима, али им замера што су бојкотовали Радио-телевизију Србије (РТС). Подржавам га у свему, осим у замерци.
У језичком смислу, блокада је изолација или опсада ради „притиска на противничку силу“. У овом случају – на руководство РТС-а, које није у функцији остваривања јавног интереса јер, кршећи члан 7. Закона о јавним медијским сервисима, у информативном програму, не следи: професионално обавештавање јавности; плурализам политичких идеја; непристрасно третирање политичких питања у равноправном сучељавању различитих становишта; обавезу бесплатног и једнаког представљања политичких странака, коалиција и изборних кандидата.
А тиме иритира и Устав који: забрањује дискриминацију политичког или другог уверења (члан 21. став 3); јемчи слободу мисли, савести и уверења (члан 43. став 1); подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика (члан 48. став 1); инсистира на истинитом, потпуном и благовременом информисању о питањима од јавног значаја (члан 51. став 1); предвиђа мирно и слободно окупљање грађана у зборовима и на демонстрацијама (члан 54. став 3); гарантује аутономију универзитета, високошколских и научних установа, као и њихову самосталност у одлучивању о свом уређењу и раду, у складу са законом (члан 72).
Нарушавањем круцијалних захтева јавног информисања о положају грађана који услед протеста остају без посла, плата и других примања по основу рада, руководство РТС-а је јавни сервис укључило у узрочнике штете коју трепе, а она може бити: материјална – ако се огледа у изгубљеним или смањеним примањима, или нематеријална – ако се огледа у душевним боловима због повреде угледа, части, слобода и права или изазваног страха.
Они који су претрпели овакву штету или су у ризику да је претрпе, имају право да се бране позивом на нужну одбрану, стање нужде, отклањање штетне опасности и дозвољену самопомоћ, што је предвиђено одредбама чл. 161. и 162. Закона о облигационим односима. Студенти и њихови професори, средњошколци и њихови професори, као и грађани који учествују у протестним блокадама, ову штету већ трпе или су у ризику да је трпе. – У кругу штетника, поред државе, аутономне покрајне или јединица локалне самоуправе је и РТС који штетне радње подстиче нечинећи их доступним јавности.
Безобзирно понашање јавног сервиса којим се угрожава спокојство грађана може бити и радња кривичног дела (члан 344. став 1. КЗ), а тада учесницима блокадних протеста стоје на располагању одредбе Кривичног законика о нужној одбрани и крајњој нужди које искључују постојање кривичног дела.
Након недавног насиља полиције над голоруким студентима Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, као и њиховим професорима, председница Народне скупштине Ана Брнабић је оштећене назвала „блокадерима који су показали како изгледа фашизам“. Пошто је њен ментор председник Републике Александар Вучић (што она и не крије) очекујемо одговор на питање – има ли то неке „тајне везе“ са његовом скорашњом изјавом: „Плашим се да је у мојој глави почело да се појављује то нешто лоше… како да вратим свим људима који су толико зла нанели мени, мојој породици, мојој деци и свима“.
Он је о том злу говорио и много пре отпочињања достојанствених студентских протеста. Зато је и дужан да објасни зашто су се у његовој глави појавиле осветничке мисли тек када су студенти, пре пет месеци, блокадама почели да бране себе и грађане од насиља власти.
Због свега реченог, надам се да Нино Брајовић студентима више неће замерати што и блокадама настоје да РТС у информативном програму напокон проради као јавни сервис, како би грађанима омогућио „бољи живот“, како се звала и једна његова чувена серија.
У том циљу, студенти су у пленуму усвојили захтев да се Народна скупштина, на образложени предлог Владе, распусти како би се обавили регуларни парламентарни избори, што предвиђа и члан 109. Устава.
Аутор је бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији
Ставови аутора у рубрици Дијалог не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.