Вести

01. 05. 2025.

Аутор: Миодраг Марковић Извор: БИРН

Истраживање БИРН-а о примени вештачке интелигенције: Новинари у Србији неприпремљени за технолошке промене

Иако већина новинара у Србији бар понекад користи вештачку интелигенцију током рада, већина никада није прошла никакву обуку, а редакције немају усвојена правила и етичке смернице о употреби ових алата, нити се у њима разговара.

Вештачка интелигенција полако улази у редакције – али новинари је користе најчешће самоиницијативно, без етичких смерница или стратешког приступа, показује нови извештај БИРН Србије „Дигитална трансформација и вештачка интелигенција“.

Новинари и уредници наводе да је садржај који креира вештачка интелигенција „користан, али непоуздан“, а многи имају етичке дилеме око употребе ових алата.

Извештај, настао на основу упитника на који је одговарало 124 новинара и уредника, и фокус група са запосленима у локалним, националним и истраживачким медијима, показује да – иако многи користе вештачку интелигенцију (ВИ) – новинари употребљавају свега неколико најпознатијих алата. О вештачкој интелигенцији у редакцијама се готово и не разговара.

„Оно што можемо да закључимо из разговора са новинарима и уредницима јесте да им недостају обуке и тренинзи, како о алатима и њиховој употреби, тако и о правилима употребе и етичким недоумицама које имају“, каже Тања Максић, ауторка извештаја и програмска координаторка БИРН-а.

У Србији је почетком 2025. године усвојена нова Стратегија развоја вештачке интелигенције, којом се дефинише оквир за доношење специјалног закона усклађеног са међународним стандардима и планира улагање у образовање, инфраструктуру и стимулисање примене вештачке интелигенције.

У Стратегији се јавно информисање помиње као једна од области која ће бити погођена вештачком интелигенцијом, па се предвиђају обуке новинара о етичкој употреби ВИ, и наводи да ће медији имати важну улогу у подизање писмености у друштву.

У новом Кодексу новинара и новинарки Србије, усвојеном крајем прошле године, пише да „медији морају да на транспарентан, одговоран и сразмеран начин користе вештачку интелигенцију у стварању садржаја и у целини су одговорни за овако објављени садржај“, као и да су „дужни да обавесте јавност да је медијски садржај креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији”.

Chat GPT, Canva АI и Otter – свега неколико алата у употреби

Док већина новинара и новинарки у раду бар понекад користи вештачку интелигенцију, чак четвртина испитаника није никада користила ниједан алат. 

Вештачка интелигенција се најчешће користи за рутинске послове: транскрипцију, израду визуализација, резимее текстова и писање објава за друштвене мреже. 

За већину испитаника синоним за вештачку интелигенцију је Chat GPT, док новинари и уредници махом не препознају или не користе у значајнијој мери друге алате.

„Сваки дан ми је упаљен Chat GPT, али је то и даље примитивна употреба“, наводи саговорник који је уредник у локалном медију.

У анализи се објашњава да се најмање користе алати „који захтевају нешто компликованије операције и савлађивање одређених технолошких знања, која евидентно изостају“.

„То се односи на проверу информација које су ВИ генерисане или креирање фотографија и визуализација или, на пример, СЕО оптимизација, послове који су медијски радници традиционално поверавали дизајнерима или IT стручњацима”, констатује се у извештају.

Истраживање показује да комерцијални и мејнстрим медији највише користе ВИ за креирање забавног садржаја попут квизова, различитих топ листа, или креирања шаљивих песама на основу текстова.

„Користили смо Chat GPT за писање промо текстова. Имали смо ситуацију да нам клијент пошаље пет линкова, а ја не знам ништа о роби коју они продају и губио сам пуно времена. Ставио сам линкове у Chat GPT и добио поруку од клијента ‘ово је супер текстић’“, наводи учесник фокус групе, уредник у локалном медију.

С друге стране, истраживачке редакције користе ВИ алате за обављање врло комплексних задатака, од читања пресуда које имају више хиљада страница, преко кодирања, па до обраде велике количине података.

„За једну причу смо користили судски предмет који има више од хиљаду страна. Да смо морали то да радимо без Chat GPT, радили бисмо до данас”, наводи овај истраживачки новинар.

Обележавање генерисаног садржаја – дилема за новинаре

Већина новинара, њих 86 одсто, сматра да медији јесу одговорни за садржај генерисан употребом вештачке интелигенције, и многи испитаници наводе да никада не би објавили овај садржај без новинарске и уредничке интервенције и провере.

„Никада не објављујемо текст који је написала искључиво вештачка интелигенција“, каже један уредник локалног медија.

Управо због те људске интервенције постоје и недоумице око обележавања садржаја који је настао уз помоћ вештачке интелигенције, иако нови Кодекс новинара Србије наводи да редакције треба да означе генерисан садржај. 

У извештају се наводи да новинари и уредници готово увек обележавају визуализације које су генерисане вештачком интелигенцијом, али да су текстови комплексније питање. Већина испитаника „не сматра да садржај који је креиран уз помоћ ВИ, а који је касније прошао новинарску или уредничку контролу, треба на било који начин обележити“, наводи се у извештају.

„Нисам сигуран шта тачно значи ако наведеш да је текст писала ВИ… Није важно да ли је текст писао новинар или ВИ ако имаш живог човека који је гарант да су те информације исправне. Мора уредник да одобри текст, јер никад неће постојати машина која седи у редакцији са новинаром док ради, стилски среди текст или одреди шта је потенцијално утуживо“, каже један уредник.

Употреба вештачке интелигенције без обука и јасних правила

Више од четвртине учесника изјавило је да не постоји ниједна особа у редакцији која се бави употребом вештачке интелигенције, док су многи навели да технологију истражују самоиницијативно, најчешће без подршке уредништва или техничког особља. 

„Не користимо систематски, осим за превођење и транскрипцију текста. Све је на нивоу индивидуалних експеримената док не нађемо интерне капацитете да то претворимо у нешто што би се користило у свакодневном раду“, наводи  учесник једне од фокус група, који је уредник у националном медију.

Већина испитаника, њих 80 одсто, кажу да до сада нису имали никакве обуке у вези са коришћењем вештачке интелигенције.

Само мали број испитаника навео је да њихова редакција има интерне смернице за коришћење вештачке интелигенције. 

„Причали јесмо о правилима употребе, дефинисали нисмо, једноставно мали смо тим и комуникација је директна“, наводи један од учесника фокус групе.

„Ови подаци показују нам да редакције не уводе вештачку интелигенцију у рад на стратешки начин, а постоји опасност да, без институционалног вођства, употреба ових алата може довести до неједнаке и неконзистентне употребе нове технологије, али и до неједнаке примене етичких правила“, каже ауторка истраживања Тања Максић.

Многе редакције препознају потребу за стратешким приступом, али немају ресурсе – ни финансијске, ни људске. 

„Обуке, куповина лиценци, ангажовање ИТ стручњака, израда смерница – све су то трошкови које многе редакције не могу да приуште“, појашњава Максић.

Забринутост због употребе вештачке интелигенције у медијима

Иако велики број испитаника види користи од технологије – бржи рад, боља организација, могућност експериментисања – готово сви препознају и етичке изазове. Најчешће спомињани су проблеми приватности, ауторских права, потенцијал за пристрасност алгоритама, као и страх од губитка радних места.

Новинари и уредници који су учествовали у истраживању свесни су лимита и грешака које могу да направе алати вештачке интелигенције.

„Мени се дешавало да погреши у преводу са српског на енглески, да избаци делове који су важни и потпуно погрешно преведе контекст.. није сконтао,“ објашњава један новинар националног медија.

Новинари и уредници кажу да квалитет видео материјала и пратећих графика генерисаних вештачком интелигенцијом нису на задовољавајућем нивоу, као и да су се појавиле халуцинације код анализе већег сета података. Садржај може да буде и пристрасан и нетачан.

„Грешке на које смо наишли су нас и зауставиле да користимо ову технологију систематски. Кад смо сви сели и експериментисали са  , нисмо наишли на задовољавајуће резултате управо због халуцинација“, каже један уредник националног медија.

У истраживању се оцењује да вештачка интелигенција неће, бар у скорије време, моћи да буде нешто на шта се новинари и уредници могу потпуно ослонити без додатних провера.

„Општи је консензус да је уредничка контрола и одговорност и даље неприкосновени стандард, без обзира на технолошке промене“, закључује се у анализи.