Вести
25. 04. 2025.
Нови конкурс за Савет РЕМ - корак ка реформи или замка континуитета?
Десет дана студентске блокаде РТС-а било је потребно да се закаже седница Одбора за културу и информисање на којој ће бити на дневном реду захтеви да се изабере нови састав РЕМ-а. Овим ће се блокада РТС-а завршити, како су студенти и најавили, међутим, упитно је да ли ће се ситуација са РЕМ-ом због тога нужно поправити.
Крајем јануара ове године било је одлучено који су кандидати за чланове Савета РЕМ ушли у скупштинску процедуру, од којих је већина поново била блиска владајућој гарнитури. Међу кандидатима је био и садашњи министар просвете Дејан Вук Станковић, до тог тренутка један од редовних политичких аналитичара Пинка и Хепија.
У случају новинарских удружења, Независно удружење новинара Србије (НУНС) је надгласано, тако да су из избора искључене професорка Сњежана Миливојевић и оснивачица ТВ Форум из Пријепоља Милева Малешић, па су тако новинарска удружења предложиле Станковића и Петра Кочића, новинара РТС-а.
Због целокупне ситуације независни кандидати за чланство у Савету Регулаторног тела за електронске медије одлучили су да повуку своје кандидатуре само недељу дана након што је било познато ко су уопште кандидати. Бројни медијски стручњаци су након овога истицали да би логично решење било да се процедура понови.
Одбору за културу и информисање била је потребна блокада РТС-а да би процедуру поновила, али је непознато да ли ће овог пута процес избора кандидата за Савет РЕМ бити легитимнији, односно, да ли ће поново већина кандидата бити подобни власти.
Саша Мирковић, један од оснивача Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), који је један од независних кандидата који су повукли кандидатуру за чланство у Савету РЕМ, каже за Данас да заказивање седнице Одбора за културу и информисање и најављени дневни ред потврђују да су студенти начинили добар потез.
"Оквалификовао бих га одличним ако Јавни позив буде формално расписан а савршеним ако се студенти активно укључе у процес који ће уследити након расписивања поменутог Јавног позива", наглашава Мирковић.
Према његовом мишљењу, ситуација у РЕМ-у тешко да може да буде гора од оне коју имамо последњих шест месеци, када РЕМ први пут од свог оснивања функционише без Савета Регулатора.
"Да би ситуација била боља, мора се за почетак доследно поштовати Закон о електронским медијима током изборног процеса за будуће чланове Савета РЕМ. Избор Савета РЕМ, сам по себи не гарантује бољитак. Најважније је да у њему најмање 2/3 већину имају истински независни и компетентни чланови који искрено желе да мењају ствари набоље", објашњава Мирковић.
Указује да ће власт сигурно покушати да наметне и прогура у чланство Савета РЕМ подобне кандидате који су им блиски.
"Одговор таквом приступу треба да представља промишљен, координисан и усаглашен приступ овлашћених предлагача и њихових кандидата. Будући процес ће се за разлику од досадашњег, одвијати под надзором бројне заинтересоване јавности укључујући студенте, што ће надам се, обесхрабрити све оне који нелегалним и закулисним радњама желе да се суштински ништа не промени у РЕМ-у", закључује Мирковић.
Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије, наводи за наш лист да сматра да је добро што су студенти, и шира јавност препознали важност Регулатора у уређивању медијске сцене, јер ово тело јесте кључно како би се упристојила медијска сцена у Србији.
"Правно гледано то јесте први корак који мора да се уради јер знамо да је мандат претходном сазиву истекао још почетком новембра прошле године. Међутим, морамо да нагласимо да имајући у виду како је протекао претходни процес, са низом неправилности и притисцима, постоји оправдана забринутост у вези са тим како ће овај поступак бити спроведен и на који начин ће нови Савет функционисати", указује Бабић.
На питање шта очекује од расписивања новог конкурса одговара да најпре морамо да видимо каква ће бити одлука одбора, а да за сада знамо само да ће се у понедељак ово питање наћи на дневном реду.
"Уколико дође до поновног покретања поступка, у оваквој ситуацији када знамо како је протекао претходни процес, са низом неправилности и политичким притисцима, повлачењем независних кандидата, затим недовољна транспарентност целог процеса, наше поверење у могућност да се поступак води на адекватан начин остаје озбиљно пољуљано", наводи Бабић.
Како истиче, додатно забрињава ситуација у вези са Народном скупштином, као са и Владом, формираном након избора који су такође били праћени бројним нерегуларностима, на шта су указали бројни домаћи и међународни актери који су пратили изборе.
"Имајући у виду наведено, као и досадашњи рад Регулатора, изражавамо озбиљну бојазан у погледу самог функционисања РЕМ-а, његовог интегритета и способности да делује у интересу јавности, независно од политичких утицаја", сматра Бабић.
Додаје да није довољно само поновити процес избора кандидата, већ је кључно да се процес овај пут спроведе суштински другачије - без понављања грешака из претходног покушаја.
"То подразумева изостанак политичких притисака, пуну транспарентност и јасно опредељење ка поштовању демократских принципа. Неопходна је озбиљна промена у приступу институција, јер без независног РЕМ-а нема говора о промени медијске сцене у Србији. А до сада нам институције нису показале да су спремне на такве промене", закључује Бабић.
Некадашња чланица Савета РЕМ Јудита Поповић за наш Данас оцењује да је било какав притисак на ову власт позитиван, јер на други начин не може да се покрене и да смањи утицај на институције. Ипак, не верује да ће се ситуација са РЕМ-ом побољшати, зато што ова власт није навикла да даје.
"Регулатор уређује комплетну медијску сцену, на тај начин власт може да исконтролише информације које су доступне већини грађана и начин на који се креира јавно мњење, образовни и културолошки ниво грађана. Све чињенице које се пласирају јавности не могу да се назову ни објективним, ни независним, ни благовременим, већ искључиво служе интересу актуелног режима", наглашава Поповић. Сматра да ће се владајућа гарнитура што дуже и више одупирати да одустане од контроле РЕМ-а, а да је на свима нама да тај притисак не попуштамо, већ да га појачамо.
"Ово ће трајати сигурно, могу да се изаберу и нови чланови Савета РЕМ, али постоје силни механизми који могу да блокирају рад Савета. Пре свега имате комплетну администрацију, структуру у постојећем РЕМ-у на којој се базира став да одлуке не доноси Савет. Поготово ако Савет не буде креиран тако да има равноправну подела улога у смислу интегритета чланова, неће имати снаге ни могућности да доносе и утичу на било какве одлуке", објашњава Поповић.
Очекује да ће власт урадити све што је у њеној моћи да спречи било какво "страно тело" у РЕМ-у, с тога није оптимистична поводом новог конкурса за кандидате Савета РЕМ.
"Они себи не могу да дозволе тај луксуз да пусте нормалност, објективност и независност у раду тог тела", закључује Поповић.
На расписивање новог конкурса за кандидате Савета РЕМ-а можемо гледати као на малу победу, како студената тако и независних медијских удружења, организација и стручњака који су ово захтевали још пре три месеца.
С друге стране, као што су наши саговорници и објаснили, РЕМ је једна од најкориснијих полуга којим се власт користи зарад ширења пропаганде у медијима, па не треба очекивати неку врсту ренесансе Регулаторног тела за електронске медије, већ евентуално мало праведнију структуру самог Савета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.