Вести

22. 04. 2025.

Аутор: Веран Матић Извор: javniservis.net

Веран Матић: Избор независног Савета РЕМ-а, предуслов независности јавног сервиса и демократије у Србији

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је важан као законски утемељено независно тело, са циљем регулисања области електронских медија. Савет РЕМ додељује дозволе за емитовање програма и требао би да санкционише све који не поштујући Закон о електронским медијима изигравају обећано у програмским елаборатима на основу којих је дозвола добијена.

Савет РЕМ треба да да санкционише говор мржње, лажи, прогањања… Једном речју, Савет РЕМ треба да буде брана која ће спречити и зауставити таблоидни рат против јавног интереса и грађана Србије.

Савет РЕМ бира Управне одборе јавних медијских сервиса. Управни одбори РТС-а и РТВ-а бирају Програмске савете, именују и разрешавају генералне директоре Радио-телевизије Србије, главне и одговорне уреднике и директоре програма. У Савету РЕМ-а је концентрисана огромна моћ и једина која по закону може да утиче на регулисање медијског хаоса у етру. До сада, Савет РЕМ-а не да није користио та овлашћења, већ је управо обрнуто, својим нереаговањем и амнестирањем прекршаја, допринео да се медијске силеџије осећају потпуно заштићено од стране овог и оваквог регулатора.

Европска комисија од Србије тражи избор нових чланова Савета РЕМ-а пошто је претходном сазиву мандат истекао пре пола године.

Студенти кажу да је њихов услов за повлачење блокаде РТС – расписивање конкурса за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије, или укидање јавног сервиса Радио-телевизије Србије. Логично је што је захтев повезан са судбином РТС-а због тога што је јавни медијски сервис, путем обавезне таксе коју плаћају грађани ове земље, стекао независност од извршне и сваке друге власти и утицаја. Ове две институције, које треба да гарантују стабилност, објективност и плуралитет у информисању свих грађана, заштићене су као „бели медведи“ од свих утицаја – по основу закона и у пракси путем финансирања које им обезбеђује независност. Због тога им искључиво остаје само да доследно поштују законе који јасно прописују њихове улоге, овлашћења и обавезе.

Жао ми је што само студенти, уз подршку грађана, инсистирају на избору за Савет РЕМ-а. Није праведно и није довољно, управо због онога што следи као могућност.

Шта би се догодило ако би надлежни скупштински Одбор за културу и информисање окончао незавршени конкурс и поново расписао Јавни позив за избор чланова Савета РЕМ?

Ко би се на тај конкурс јавио? Исти они који су се већ јављали: прегршт организација које по закону немају право да номинују кандидате, организације које имају номинално право, или су марифетлуцима формално испунили право иако суштински не постоје. Да ли би поново били предложени исти или слични кандидати који не испуњавају услове али су спремни да на различите начине беспоговорно подржавају актуелну власт која заправо стоји иза њихове кандидатуре?

Да ли би се у том процесу појавили они кандидати који су се часно повукли из незаконитог процеса који се завршио фијаском? Сигуран сам да већина њих из различитих разлога неће бити вољна поново да учествује. Пре само пар месеци они су ушчли у процес отвореног срца и са најбољим намерама везаним за јавни интерес. Доживели су да буду прегласани и елиминисани или су остали у процесу да се надмећу са надмоћном групом некомпетентних кандидата и њихових предлагача који суштински не испуњавају услове да уопште буду предлагачи.

Чак и да се поново кандидују, десило би им се исто. Или још горе. Биће провлачени кроз таблоидно блато, без икаквих изгледа да буду изабрани. Једноставно, они који нон-стоп крше законе што би Савет РЕМ требао да санкционише, једноставно неће дозволити ниједног кандидата који би доследно заступао мисију РЕМ-а и спроводио Закон о електронским медијима.

Замислимо и сценарио по којем би власт допустила избор два истински независна експерта. Нажалост, ни такав сазив новог Савета РЕМ не може да начини неки напредак. Три, четири или пет неспорних експерата од укупно девет у Савету Регулатора не доноси промену.

Србији је потребан независни Савет РЕМ, са професионалним и часним експертима. Треба нам Савет који ће се храбро суочити са наслеђем којим је формирана једна од најгорих медијских сцена у Европи данас, у којој апсолутно преовладава таблоидни приступ уз јавни сервис који је напустио своју улогу и тиме створио простор да лажне вести, таргетирања свих, нарочито другачије мислећих, кршења кодекса и закона, буде ослобођено било какве одговорности.

Знам да има таквих, који би засукали рукаве, ризиковали, и видим и осећам ту енергију и наду, који извиру из студентских протеста. Како њихов напор и жртва не би били изиграни, важно је упозорити да је неопходно да се процес избора за чланове Савета РЕМ спроводи на основу доследног поштовање Закона о електронским медијима. И да тај захтев о доследном поштовању закона прате недвосмислене мере и акције које ће уследити од стране студената у случају изигравања процеса који би заличио на оно што се дешава са избором за Савет РЕМ који још увек није формално окончан.

Профили новоизабраних министара информисања и телекомуникације и просвете, упућују на сасвим другачији сценарио – онај репресивни и насилни. Реторика власти је претећа и дискредитујућа што уз реторику таблоидиних медија поприма драматичне размере.

Због тога је веома важно да унапред буду потпуно јасне чињенице и импликације сваког наредног потеза.

Више је него јасно да је кривична пријава против ректора Универзитета послужила као претња, покушај понижавања ректора, ректорског колегијума, проширеног ректорског колегијума и целог универзитета и сваког факултета у Србији који је у блокадама. Јасно је да не постоје елементи злоупотребе службеног положаја, већ се злоупотребљавају тужилаштво и полиција како би се начинили прилози за ТВ Информер и друге таблоидне и провладине медије. Таквим приступом се створају прилике за иживљавање над ректором и академском заједницом и за потпуно некажњиво кршењу закона и кодекса. Непостојање кривичног дела се користе како би се кроз таблоиде пласирао недопустив наратив који уз бројне неистине и оптужбе наговештавају шта ће се догодити са универзитетима и академском заједницом. И шта све може да се догоди у случају да се у свим сегментима друштво не покрене на отпор. Зато је неопходно да политичке странке, организације цивилног друштва и грађани Србије активно (а на само декларативно) подрже напоре и акције студената.

Студенти су својим једноставним захтевима успели да потпуно демистификују власт која је последњих година буквално метастазирала. Да искористим речи некога кога јако ценим, студенти су допринели да „нешто што је до јуче било надмоћно у готово свему, постаје немоћно. Чујем како све оно што је до јуче било надмоћно сваком покушају оспоравања, критике и разобличавања постаје немоћно. Потрошено. Неделотворно. Голо. И мени се чини да све што учини и каже, претвара се у снагу тог друштвеног покрета кћери и синова Србије.“

Студентски протести чине да се мења стереотип о Србији као узроку свих зала на Балкану. То је невероватан подвиг који се одвија и кроз саможртвовање студената, са њиховим аутентичним идејама које освајају регион, Европу и свет. И то је кључ. Показјући иницијативу, иновативност и универзалне захтеве, Србија није више само свет већ Србија и мења свет. Нови Пазар је свет, али студенткиње и студенти Новог Пазара и Србије, мењају свет.

Каже ми пријатељ: „Овдашње медијско праћење излази из типично националистичке перцепције Србије. По први пут се почиње разумевати њена политичка снага изван ратно-националистичког калупа. По први пут, то не долази од политичког мејнстрима већ на основу властитих доживљаја и сагледавања. По први пут се овде, као некад, препознаје српски слободарски пиемонтизам. Ти који препознају су мањина, али тога није било, јер је заборављено.“

И додајем важну поруку, не само за нас у Србији: „Била би кобна грешка да се на ту снагу (студентски и грађански протест) реагује било којом силом. Нама овде, а верујем и свим Србима који живимо изван Србије, веома је стало да се њена нова снага не претвара у силу, већ у демократску друштвену моћ. Знам да то зависи само од једног човека. Желим да верујем да и он то зна и да ће спречити да се то догоди. Због Србије и због себе, јер нама Србима не треба још једна траума. Ионако су се све наше трауме слиле у Србију.“

Понекад се боље види из вана, од стране искрених патриота. Иако изгледа да је питање избора Савета РЕМ-а много мање битно од важних речи из цитата, то је онај тренутак преокрета: да ли ће Србија кренути у правцу „српског слободарског пиемонтизма“ или ће се определити за мрак деведесетих, чију цену скупо плаћамо. Грађани Србије непогрешиво су одабрали ово прво, јер успе ли овај процес који су иницирали студенти, каже мој пријатељ: „Србија би могла да поврати унутрашњу демократску снагу какву није имала десетлећима, па на њој да обнови своју међународну релевантност, какву није имала више од сто година.“

Да би се ово догодило, требало би да помогне свако коме је стало до Србије. Нарочито они који имају одговорност за вођење Србије. Ако то не мисле и не желе, јавили су се они који хоће и могу.