Вести
09. 04. 2025.
Министар информисања Дејан Ристић: Велики број домаћих медија последњих година добија паре са Запада
Министар информисања и телекомуникација у техничком мандату Дејан Ристић изјавио је данас да је обојена револуција у нашој земљи спремана годинама уназад, као и да је знатан број домаћих медија последњих неколико година добијао велика новчана средства из западних земаља, односно различитих међународних организација и појединих фондација.
„У питању су десетине и десетине милиона долара или евра у зависности од валуте земље из које је новац долазио и из које долази, посебно имајући у виду да у Србији постоји 2.200 медија и 76 струковних удружења. Дакле, не постоји друштвена делатност у Србији која има већи број струковних удружења и само тај податак, говори о дубини и сложености подела унутар медијске заједнице”, рекао је Ристић за К1 телевизију.
Говорећи о наводној државној цензури медија, оценио је да су такве тврдње баналне, јер, како је истакао, не постоји начин да се у једној држави цензурише 2.200 медија на дневном нивоу и то у континуитету.
„Недовољан број људи у нашој земљи зна да мониторинг медија, дакле надзор над радом медија, не ради држава већ РЕМ и Савет за штампу.
Када говоримо о Савету за штампу, његова жалбена комисија је селективна у свом одлучивању и томе из дана у дан сведочимо већ читав низ година. Значи потпуна селективност, посебно имајући у виду да су чланови жалбене комисије Савета за штампу опозиционо оријентисани, што уопште није спорно јер они као слободни грађани имају право на своје ставове”, навео је он.
Подсетио је да је процедура за избор савета РЕМ-а у току, али и да су извештаји тог регулаторног тела целовити и врло објективни. Говорећи о законским актима који се тичу медија, нагласио је да је забрањена злоупотреба деце у медијима у политичке сврхе.
„Значи, за случај да родитељ или старатељ малолетног лица да сагласност новинару или медијској кући да дете може да учествују у неком медијском садржају политичког карактера, медијска кућа и новинар су у обавези да по закону то одбију. Ми врло често имамо случајеве, посебно сад у контексту ових протеста, да поједине медијске куће интервјуишу, не малолетна лица, него децу од седам-осам година. Нису кажњени за то”, рекао је Ристић.
Према његовим речима, поларизација у медијима је стварана годинама и она је политички индукована. „Питање је да ли смо имали целовиту слику о томе, ја говорим за последњих 11 месеци колико сам министар. Ступили смо у комуникацију са другим релевантним органима, разменили информације, допунили информације и почели да делујемо.
Ми инсистирамо на поштовању прописа. То је једна ствар. Са друге стране, повећали смо буџет за јавно информисање ове године, више него икада од 2000. године, наовамо, буџет за јавно информисање на националном нивоу. Да бисмо омогућили да медији у Србији имају довољно средстава из Србије, а не да зависе од средстава из иностранства”, објаснио је Ристић.
Додао је да по закону медиј има право да се обрати за новац неком страном правном ентитету.
„УСАИД је годинама у Србију убацивао десетине милиона евра у оквиру пројекта јачања капацитета независних медија и независних новинарских удружења.
Само током прошле године у другој половини године додатних десет милиона долара. Поставља се питање где су отишле те паре.Влада САД укинула је УСАИД, сада се и код нас врше истраге као и у бројним другим земљама и верујем да ће нас оне упознати са оним што се заиста радило, а са друге стране верујем да ћемо бити више него шокирани сазнањима из истраге када је у питању рецимо и део медијске заједнице у Србији”, истакао је он.
Указао је да је кодекс новинара Србије који су донела два новинарска удружења правно необавезујући и да је питање добре воље новинара и медија да ли ће га поштовати или не. „Ваша је добра воља да ли ћете га поштовати или не, али не можете трпети никакву санкцију због тога што га не поштујете”, рекао је он и запитао зашто овај кодекс никада није успостављен као правно обавезујући документ за медијске посленике.
Истакао је да Србије има медијску стратегију која је усвојена 2020. и важи пет година, до краја ове године, да је она добро написана и да се суштински спроводи.„Има наравно и одступања од принципа дефинисаних медијском стратегијом и ту министарство покушава да буде поуздан партнер медијској заједници, инсистирањем на поштовању професионалних и етичких стандарда, инсистирањем на поштовању закона, јачањем капацитета медија, али не на начин на који то раде неки други страни фактори, већ кроз транспарентно финансирање преко јавних конкурса, а комисије које додељују одлуке бирају се на јавним конкурсима”, рекао је он. Осврнуо се и на недавне блокаде јавних медијских сервиса и оценио да је протест демократско право, докле год не прерасте у насиље.
„Блокада јавних медијских сервиса јесте насиље, јер се њима ускраћују права на слободу кретања, право на рад, угрожава се безбедност људи који раде у јавним медијским сервисима”, рекао је он.
Говорећи о блокадама у школама и на факултетима оценио је да је грађанима, односно деци ускраћено уставно право на образовање и васпитање, зато што је неко уместо родитеља донео одлуку да деци ускрати то право.
„Погледајте само колико је суптилно и колико је деструктивно то што се дешава са протестима и обојеном револуцијом. Да ли су студенти у блокади, који су мањина у односу на број студента у Србији, икада позвали ђаке и наставнике у основним и средњим школама који су у блокади, да то не раде малолетним лицима? Да ли је било који универзитет позвао наставнике и ђаке у основним и средњим школама? Није.
Наравно, они их мотивишу”, рекао је Ристић.
Додао је да се сада суочавамо са чињеницом да ће велики број деце морати да обнови годину и да 1. септембра крену у исти разред и запитао како ће тећи уписи нових генерација у те школе и да ли ће у појединим случајевима осмогодишње школе постати деветогодишње, преноси Танјуг.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.