Вести
12. 03. 2025.
Стеван Ристић, директор Времена: Паљба таблоида по новинарима увек креће с врха власти
У време дубоке друштвене и политичке кризе у земљи, масовних протеста и незадовољства студената и грађана, тензије се само продубљују реториком врха власти, све су учестлији физички обрачуни са неистомишљеницима режима, подељени грађани се сукобљавају на улицама, а напади и хапшења новинара постају свакодневица.
Истовремено, прорежимске телевизије и таблоиди се бескрупулозно користе за огољену пропаганду кроз коју се студенти у блокади и сви који их подрже дискредитују на начине који су далеко од професионалног новинарства: измишљеним „вестима“, клеветама, „аферама“…
За то време, Србија нема РЕМ (Регулаторно тело за електронске медије), које би требало да овакве медије контролише и кажњава због кршења закона и новинарског Кодекса.
Недавно је Платформи за безбедност новинара Савета Европе објавила годишњи извештај, у ком је, по броју напада на новинаре, застрашивању и другим случајевима угрожавања слободе медија, Србија је на незавидном четвртом месту у Европи, после Украјине, Русије и Турске. Ако се узму у обзир само физички напади, наша земља избија чак на друго место листе.
Коментаришући ове, али и остале податке изнете у годишњем извештају СЕ, директор недељника Време и председник УО Асоцијације медија Стеван Ристић каже да је за излаз из кризе неопходна политичка воља, као и за све друге проблеме у земљи, али не верује да ће она у скорије време појавити.
– Када постоји политичка воља, ствари се у Србији решавају врло лако. Док она не буде постојала, ја просто не видим да ствари могу да буду боље, посебно у моменту овако озбиљне политичке кризе. Али ја не видим да ће тренутна гарнитура на власти икада спустити тензију, почети да не дели новинаре и јавност, и да не продубљује ту поларизацију, уверен је Ристић.
Тренутно је потпуно неизвесно када ћемо добити нови Савет РЕМ-а, с обзиром да је избор за нове кандидате, готово испод радара јавности, прекинут на прошлонедељној седници Скупштини Србије, када је на гласање изнет предлог Одбора за културу и информисање да се расправа о листи кандидата хитно уврсти у дневни ред седнице. Предлог није изгласан, што је, мишљења су стручњаци, био суптилан начин да се процедура, пуна неправилности и кршења закона оконча, без дизања велике прашине. Избор је, како је раније оцењено, и иначе било незаконито наставити, с обзиром да је седам од 18 кандидата повукло кандидатуре и одбило да даје легитимитет даљем процесу.
Ристић сматра да је оваквим вођењем процеса, уплитањем власти у процедуру, нелегитимним и нелегалним наметањем провладиних кандидата, заптаво пропуштена велика шанса да Србија добије по први пут, добро, независно регулаторно тело.
– Власт је ту опет показала свој ригидни карактер, зато што су постојали добри предуслови да се направи добар Савет РЕМ-а. Власт није била договорљива чак ни да пошаље добре кандидате, него је послала само оне сигурне, који су у њиховим редовима. Док су цивилни сектор и дуги предлагачи слали кандидате који могу да буду прихватљиви и власти. Али, на крају су цео тај труд и процес они извргли руглу, иако је била укључена и делегација ЕУ и ОЕБС и разни други актери. Власт је то на крају урадила „на свој начин“. Да ли је томе допринела тренутна атмосфера у друштву и политичка криза, не могу да знам, али дефинитивно је пропуштена прилика да добијемо квалитетан састав РЕМ-а, а који последњих 10 година представља срце таме медијског система у Србији, сматра саговорник Данаса.
Ристић је мишљења да се држава сада неће бавити РЕМ-ом, бар док се ствари елементарно не врате у нормалу.
– Ако се понови процес, зависи каква буде следећа влада, да ли ћемо уопште имати изборе и какав ће бити крај политичке кризе. То сада не можемо да знамо, али мислим да ће то потрајати, наводи Ристић.
Као члан Сталне радне групе за безбедност новинара испред Асоцијације медија, у којој је успостављена сарадња између медијских удружења са једне, и представника тужилаштва и полиције са друге стране, Стеван Ристић напомиње да су новинари, кроз састанке групе, посебно са високим представницима власти, континуирано инсистирали на промени реторике која стиже са врха државне хијерархије.
Рад СРГ је, међутим, за сада обустављен, јер је већина новинарских удружења замрзла своје чланство у њој до даљњег.
– Ми смо, по други пут, замрзли учешће у радној групи крајем јануара, а повод је била подршка цивилном друштву, када су почеле да се напуштају све мешовите радне групе, где год је са друге стране била држава, у било ком облику. У постојању СРГ, од 2016, било је успона и падова, али мислим да је мрежа контаката формирана за помоћ новинарима добра ствар, као и једна врста рада на поверењу између новинара и државе, што је повремено имало добре резултате, појашњава Ристић.
Оно на шта тужилаштва и МУП нису могли да утичу је општа друштвена атмосфера, напомиње он.
– На сваком састанку са представницима државе на високом нивоу инсистирали смо на другој врсти реторике, да се та тензија смањи, да власт не напада медије који постављају питања. Предочили смо да кад год је неко од колега под баражном паљбом што продржавних таблоида што на друштвеним мрежама, да то увек крене са врха власти. Најчешће, када и сам председник државе, раније председник Владе, има лично неки проблем са новинарима, и онда наредних дана тај новинар буде таргетиран у прорежимским медијима. Дакле, покушали смо да делујемо превентивно, Асоцијација је наставила пројекат који укључује посете градовима по Србији где разговарамо и са председницима општина и тужилаштва и полиције и новинарима који раде у тим срединама, и увек смо затечени проблемима које тек ти људи имају, јер уз смањено поверење у државу, они најчешће не пријављују претње и нападе. Пре десетак дана смо били у Северној Косовској Митровици на састанку са новинарима који извештавају на српском језику, тек тамо је ситуација невероватна, објашњава Ристић и додаје да је било планова да се пред велике скупове разговара са представницима МУП-а, о односу према новинарима који извештавају са протеста, како би се опасности и ризичне ситуације смањиле, али да су ти разговори прекинути замрзавањем рада СРГ.
Како истиче, добра страна рада СРГ је то што су новинари који су пријављивали нападе схватили како тај систем функционише, додатно то што је дошло и до неких осуђујућих пресуда и укључивања државног система у решавање проблема.
Део колега, како каже, био је задовољан реакцијом тужилаштва и полиције, а опет, додар део новинара је незадовољан што радом саме РГ а што радом државних институција.
Он је сагласан са утиском других чланова СРГ, да је полиција често била та која је кочила поједине поступке.
– Стално смо вршили неку врсту притиска на полицију да те ствари не треба да раде под ургенцијом из тужилаштва, него да их раде по природи свог посла. Једноставно, критеријум није увек био исти и у зависности од онога ко прети, или угрожава безбедност новинара, полиција се није увек поставља на исти начин. Имали смо случајеве који су знали да буду решени за 24 сата, примера ради, нека претња на друштвеним мрежама, која не долази из неког политичког окружења. А када ствари постану компликованије, када претње долазе од утицајнијих људи или повезаних на било који начин са влашћу, онда је процес знатно успорен. То ме стално враћа на причу неовлашћеног снимања Предрага Благојевића у Нишу, тај случлај који нам је био на дневном реду скоро три године, и стално смо инсистирали на њему, где је јасна ствар да је нека од безбедносних агенција снимала Благојевића на вечери са дипломатама. Ту је још неколико случајева који су били проблематични за нас јер смо знали да претње и напади долазе од особа блиских власти, и ту је било готово правило да полиција релативно свесно одуговлачи. Такав је случај напада на Вука Цвијића. Постоје сведоци, тај кафић има камеру, не знам да ли је радила или не, али због броја сведока, не могу да схватим да тај случај још није добио неки свој расплет. Али просто делује да полиција код таквих случајева не ради свој посао како би требало, подсећа Ристић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.