Вести
28. 02. 2025.
Шта све (не) можеш ако си (мањински) новинар у Суботици
Ако пишете „лепо“, односно афирмативно, онда сте ОК, поготово за представнике власти у мањинским националним заједницама у Суботици. Али, ако постављате питања која им се не допадају, сматрају да им није време, одговор нећете добити.
Штавише, уколико се усудите да дубински анализирате резулатате одређених политика, онда долазите на стару добру траку „страних плаћеника и домаћих издајника”, али и “такозваних новинара” и “такозваних истраживачких новинара”.
Јер, како другачије описати однос председника Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Балинта Пастора и његових сарадника према готово једином независном медију у мађарској националној заједници – Слободној мађарској речи (Szabad Magyar Szó).
Управо Пастор је на свом званичном Фејсбук налогу, а након анализе остварених изборних резултата СВМ-а на последњим локалним изборима, новинаре овог медија назвао „квазиновинарима“ и “квазиистраживачким новинарима“, делећи пацке из новинарства, односно представљајући како би новинарство, по њему, требало да изгледа.
Вероватно онакво какво је свих оних медија окупљених на адреси на којој је дуго година стајала табла ове странке.
„У последњих неколико дана можете прочитати разне ствари из пера контранавијача, односно, такозваних ’независних, објективних, истраживачких’ новинара. Разумем, треба служити газдама и стварати очајну атмосферу у заједници, али, драги ’истраживачки новинари’, барем би минимално требало да обратите пажњу на чињенице. Новинарство има своја правила“, написао је тада Пастор у свом посту.
Томе се придружио са својим коментаром и председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, Балинт Јухас:
„Ако вам кажу шта да напишете, није потребно дубоко урањати у анализу, нити је важно да се анализа заснива на стварним бројевима и одговарајућој ’анализи’… Коначно сте ствари поставили у прави контекст”.
Када се на то дода да челници СВМ-а заузимају и важне позиције по локалним самоуправама у Србији, проблем постаје двострук. Не само да су им затворена врата мањинске самоуправе, већ и она локалних самоуправа.
Игнорисање и ароганција локалних политичара
Томе иде у прилоги изјава главног и одговорног уредника овог медија, Јаноша Текеа, који тврди да СВМ не одговара њиховим новинарима на постављана питања у писаном облику, већ само уколико се новинар појави лично у Суботици, на прес конференцији коју држи председник странке Балинт Пастор или председник Мађарског националног савета (МНС) Арпад Фремонд.
„Тај тренд се у суштини наставља. Ако и дође неки ‘нови политичар’ испред СВМ-а, та ароганција се наставља. Није то никакав нов приступ, отвореност, фер разговор, једноставно се осећа та негативност, и чим ми поставимо питање, то буде прихваћено као да их нападамо. Иако су то нека скроз обична питања која се не тичу никаквих скандала, него су скроз обична питања која се тичу грађана Суботице“, каже новинарка овог портала Маргарета Томо.
Она наводи још један пример, када је недавно поставила питање председнику Скупштине града Суботице Даниелу Ђивановићу, који је уједно и председник суботичког одбора СВМ-а, да коментарише иступе коалиционог партнера СВМ-а из редова Српске напредне странке (СНС), градоначелника Суботице Стевана Бакића, који је на манифестацији Банијско прело студентске протесте у Србији повезао са усташама и хрватском обавештајном службом, а онда и да прокоментарише захтев опозиције – упућеног директно њему – да ту тему стави на дневни ред седнице локалног парламента.
„Он је, дакле, директно повезан са том темом и требало би испред СВМ-а да реагује. Међутим, добила сам одговор какав сам добила, а тај одговор није био одговор на моје питање, дефинитивно. Он се у свом одговору ‘вадио’ на опозицију: да је опозиција предала тај документ, али да он није надлежан за то, не зна зашто би требало да реагује на то, па када сам хтела да поставим следеће питање – да ли његово нереаговање значи да оправдава како градоначелник говори, рекао је да можемо поставити питање и три пута – ‘ја сам већ дао одговор’. Ту је та негативност и ароганција која је присутна“, закључује Томо.
Извештавање са протеста
По њеном мишљењу, на присуство овог медија на актуелним протестима са којих извештавају гледа се позитивно, као на вид подршке, тим пре што у Србији недостаје објективности у новинарству.
Међутим, примећује, посебној врсти притисака истовремено су изложене колеге из других медија, што сматра да такође није у реду.
„Чула сам од колега да добијају негативне реакције зато што раде за РТС или терају новинаре РТВ-а. Иако се они лично труде да раде свој посао како треба – нису прихваћени. Не мислим да је то добар пут, јер треба да подржавамо једни друге у том процесу“, оцењује Маргарета Томо.
Новинарка Другог програма Радио-телевизије Војводине из дописништва овог јавног сервиса у Суботици, Ева Зораје,потврђује да се током извештавања са протеста у Суботици неколико пута десило да им грађани нису хтели дати изјаву када су видели о којој се телевизији ради.
“Изговор је био да тај материјал свакако нећемо емитовати, иако смо са сваког догађаја који смо покривали урадили и емитовали прилог. Што се тиче унапред договорених снимања у вези блокада и протеста у граду, сви су нас дочекали нормално и сарађивали са нама без проблема”, преноси своја искуства Ева Зораје.
Дискриминаторска пракса
У незавидној позицији налазе се и новинари других локалних редакција, не само тзв. мањинских, нарочито ако претендују да буду независни медији који желе да се баве темама од јавног интереса.
О томе сведочи главна и одговорна уредница портала Суботичке, Сашка Јурић, која оцењује да је доступност информацијама од јавног значаја на нивоу Суботице лоша, што је хроничан проблем са којим се новинари суочавају.
„Информације које занимају нашу редакцију а тичу се локалне самоуправе, јавних предузећа, полицијске управе, граничне полиције и сличних инстанци, а нису у протоколу, нису потпуно доступне, нити су доступни саговорници, посебно без претходног писменог обавештења. Често уопште ни нема одговора на упите, молбе или захтеве“, каже Јурић.
„Комуникација са предузећима је такође лоша. Увек морамо да молимо за информације. Када позовемо за неки упит, пребаце нас на једну, другу, трећу особу и онда останемо без одговора”, сведочи Сашка Јурић.
Зато они до информација некад долазе заобилазним путем, позивајући се на приватна познанства и молбе.
Опет, медији који су “ближи власти” брже долазе до информација о дешавањима, “имају људе“ у битним установама, самим тим су и неке „ексклузиве“ доступне само њима.
А то је спрам већине осталих медија – дискриминаторска пракса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.