Вести

01. 02. 2025.

Аутор: Марко Недељковић Извор: ЦЕПРОМ

Дигитална трансформација медија у Француској: Иновације, нове медијске форме и трансформација бизниса

Медији у Француској добро илуструју све што успешна дигитална трансформација медија подразумева. Иновације нису последица праћења трендова, већ последица тенденције да се задовоље нове потребе публике. Нове медијске форме не настају да би се публика анимирала атрактивнијим садржајима, већ да би била ефикасније и квалитетније информисана. Трансформација медијског бизниса не угрожава етику и квалитет медијског садржаја, већ директно доприноси оснаживању квалитетног и професионалног новинарства.

Можда све то звучи као утопија из перспективе Србије, али управо тако изгледа успешна дигитална трансформација медија на сваком здравом медијском тржишту. Ако се нађете у Паризу, бројни докази за то чекају вас у најразличитијим типовима медија. Без обзира на то да ли закорачили у редакцију Монда (Le Monde) која доминира медијском сценом Француске пуних 80 година, или у редакцију Медиапарта (Mediapart) која је открила највеће државне афере у последњих деценију и по, или можда у просторије Лајв магазина (Live Magazine) који се већ 10 година бави новинарством за које у Србији готово да нико није ни чуо.

У свим наведеним медијима постоје три кључне формуле за успешну дигиталну трансформацију. Иновацијама се одговара на нове потребе публике дигиталног доба. Нове медијске форме настају да би редакције квалитетније информисале јавност. Бизнис се развија као најбитнији стуб независног новинарства.

Иновације у служби информисања, али и развоја бизнис модела у Монду

О успеху дигиталне трансформације дневног листа Монд најбоље сведочи податак да од 610.000 претплатника, чак 540.000 чине претплатници на дигитално издање, што је скоро осам пута више у односу на број претплатника на штампано. Зато не чуди што зарада од дигиталних претплата већ чини око 50% укупних прихода овог медија, а амбициозни циљ је да се до краја 2025. године достигне цифра од 1.000.000 претплатника.

Успеси које већ годинама уназад постиже онлајн издање иницирали су 2022. године и покретање дигиталног издања Монда на енглеском, а главна уредница тог издања Елвир Kаму (Elvire Camus) открива како је текла дигитална трансформација Монда у различитим аспектима, од пословања до медијских садржаја.

„Мондов бизнис модел базиран је на ономе што зовемо фреемиум модел. То значи да је мањи део нашег медијског садржаја доступан свима бесплатно, али је највећи део доступан само претплатницима. Бесплатно нудимо најбитније вести и информативу, док су стручне анализе доступне само онима који се претплате на наше онлајн издање”, наводи Kаму и додаје да се огроман напор улаже у продукцију и иновативност медијских садржаја.

Тако се међу најзначајнијим иновативним медијским формама ове редакције налазе интерактивни лајв блогови, експлејнери, видео истраживања, подкасти, док уобичајене форме мултимедијалног новинарства, попут видео снимака, првенствено припремају за платформе попут Инстаграма и ТикТока.

Иновативност медијског садржаја добро илуструје и чињеница да је редакција оформила цео тим који се бави само једном новом медијском формом – експлејнером. До сада су развили чак три врсте експлејнера. Први је текстуални експлејнер који је карактеристичан за све успешне онлајн медије који развијају претплату, али у последње време све више инсистирају и на хоризонталним и вертикалним видео експлејнерима. Њих првенствено користе на Инстаграму и ТикТоку и они имају прецизно одређену улогу у информисању публике, али и бизнис моделу овог медија.

„Видео експлејнере користимо пре свега на друштвеним мрежама како би корисници који се ту информишу упознали Монд и постали свесни квалитета који нудимо. На тим дигиталним платформама свако може да објављује свашта о свему. Међутим, када корисници посете Мондову страницу на тим друштвеним мрежама или им се док су на интернету појави наш видео, треба јасно да уоче и схвате вредност и квалитет који нудимо. Наш циљ је да се људима допадне тај садржај на друштвеним мрежама, да због тога реше да посете наше онлајн издање и да се на крају увере да је наш садржај вредан плаћања”, објашњава Kаму на конкретном примеру како иновације медијских садржаја доприносе квалитету информисања, али и развоју профитабилног бизнис модела.

За сада такав приступ даје добре резултате у овом медију, а посебно значајно је то што се све више уочава да је плодоносан и за придобијање младе публике. „Оно чему смо скоро сведочили јесте да имамо повећан број претплата од стране младих. То нам говори да наша стратегија функционише. Одлазимо тамо где су млађе генерације, на места где корисници којима Монд није толико познат проводе много времена, ту објављујемо наше садржаје у формама које су прилагођене тој циљној групи у нади да ће доћи на наш сајт и претплатити се. И видимо да то функционише”, истиче уредница Монда на енглеском.

Међутим, иновације се практикују само ако доприносе квалитету, па у Монду имају врло стриктна правила која се односе на употребу све заступљеније вештачке интелигенције. Прецизније речено, у овом медију постоји повеља која регулише у које сврхе је дозвољено, а у које није дозвољено њено коришћење у редакцији. „Најбитнија ствар је да не користимо вештачку интелигенцију да бисмо креирали медијски садржај. Ми то гарантујемо нашим читаоцима јер нам је поверење које наша публика има у Монд кључно. Зато гарантујемо нашим читаоцима да је све што је на нашим платформама створио човек. Из истог разлога не користимо ту технологију ни за генерисање фотографија”, наводи Елвир Kаму. Она истиче и да се вештачка интелигенција користи само за помоћне послове како би асистирала новинарима и олакшала неке рутинске операције, уз обавезу да у тим случајевима увек постоји финална новинарска и уредничка контрола.

Развој дигиталних претплата као гаранција независности у Медиапарту

Француски онлајн медиј Медиапарт настао је 2008. године. Основао га је један од најутицајнијих новинара у Француској Едви Пленел (Edwy Plenel) са колегама из Монда и Либерасиона. Само три године након оснивања Медиапарт је постао профитабилан, а данас има око 230.000 претплатника. Међу бројним истраживачким причама овог медија посебно се издваја „Саркози – Гадафи афера” која ће епилог добити у судском поступку. Едви Пленел (71) напушта место првог човека Медиапарта након 16 година и у марту 2024. на место председнице и уреднице издаваштва именована је Kарин Футо (Carine Fouteau) која је у редакцији Медиапарта од првог дана.

„Наш бизнис модел у потпуности је усклађен са нашом идејом максималне независности. Мислимо да треба да будемо потпуно независни од свих извора моћи, како економске, тако и политичке, а то значи да морамо да се ослонимо само на читаоце, тј. приходе од дигиталних претплата. Нема оглашавања, нема финансирања из државног буџета или из других извора, и наравно нема акционара”, објашњава Kарин Футу како је дефинисан бизнис модел овог медија од првог дана.

Од првог дана у Медиапарту знали су и да су за успех таквог бизнис модела две ствари кључне. Прва је да убеде публику да је новинарство корисно и значајно, а друго да на крилима таквог уверења окупе заједницу људи која ће подржати њихов рад. Иако на први поглед то може деловати као апстрактно упутство, конкретан пример који наводи наша саговорница показује да је такав приступ заправо врло практичан.

„Најбитнија ствар је да информације које објављујете буду такве да производе велики утицај и да доводе до промена. Морате имати доказ да је ваше новинарство корисно и да ће променити неке лоше ствари у друштву. То значи да морате понудити информације које не могу да се нађу у другим медијима и да ћете открити ствари које би иначе остале сакривене. Тек тада ће људи разумети зашто сте корисни и зашто треба да вас подрже”, започиње Футо, наводећи да је прави успех Медиапарта почео управо након откривања прве такве приче.

„Постали смо профитабилни две или три године након оснивања захваљујући афери Бетенкорт (L’affaire Bettencourt), тј. причи из 2010. године у којој смо открили фискалну превару огромне светске компаније Л’Ореал. Захваљујући тој великој причи, постали смо профитабилни. Тада смо имали 30.000 претплатника и онда је из године у годину број претплатника константно растао јер смо показали да је наше новинарство битно и око те идеје смо почели да окупљамо све већу заједницу људи који нас подржавају”, објашњава председница Медиапарта.

У годинама које следе, користећи исту тактику, овај медиј је објавио бројне велике афере и истраживачке приче, а неке од познатијих су афера финансирања Саркозијеве председничке кампање од стране Гадафија, афера тајног рачуна у Швајцарској бившег министра Жерома Kајизака, као и афера Дени Бупа, тј. сексуалног злостављања жена од стране наведеног посланика и бившег потпредседника Скупштине која је објављена чак две године пре покрета Ме тоо.

Међутим, све велике афере и истраживачке приче које је открио овај медиј не значе да се иновацијама медијског садржаја придаје мање пажње. Штавише, од 140 запослених, тек њих 65 чине новинари, док остатак редакције чине нови медијски професионалци који се баве управо иновацијама и дигиталном трансформацијом, тачније обезбеђују да приче које новинари припремају што ефикасније дођу до публике и буду читане.

„Унапређење и развој медијског садржаја никад се не завршава и увек морате да размишљате како да унапређујете своје производе (медијске садржаје) чак и ако се бавите истраживачким причама. Не можете стајати у месту. Просец унапређења никад се не завршава. На пример, ми смо ове године много радили на приступачности, да будемо сигурни да су наши текстови и садржаји разумљиви читаоцима, да нису превише компликовани, да буду читљиви, што је веома захтевно када објављујете велике истраживачке приче са много детаља”, наводи Футо.

Зато су у овој редакцији у сектору за уређивање текстова уведени и рирајтери који се брину за то да текстови буду потпуно јасни публици, што подразумева да се ради на унапређењу наратива и начина на који се прича представља.

„Увели смо и потпуно нове елементе које користимо у текстовима, као што је ‘црна кутија‘. То је простор на крају текста у којем објашњавамо како смо дошли до приче и како радимо јер смо схватили да је транспарентност веома битна за однос са публиком. Потом користимо додатак тексту који би се могао превести као ‘иди даље‘, а то је простор у који стављамо необрађене документе, извештаје, нешто из архиве, библиографије и слично јер немамо за то довољно места у тексту, а некоме може бити корисно. Kористимо и ‘сажетке‘ као нове елементе у тексту”, наводи Футо и додаје да у последње време све више раде на продукцији видео садржаја и подкаста како би у што разноврснијим форматима били доступни широј публици.

„Новинарство уживо” као нова медијска форма у Лајв магазину

Лајв магазин настао је 2014. године у Паризу. Један је од првих и најпознатијих примера „новинарства уживо” (live journalism) у Европи и подразумева иновативну форму перформанса током којег новинари уживо презентују своје приче публици. Уместо да окрећете странице као у штампаном примерку часописа, ова нова форма вам омогућава да новинарске приче пратите уживо на позоришној сцени. Нема снимања. Нема шеровања. Нема репризирања. У лајв новинарству уживате као у позоришној представи.

Уредница и директорка нових пројеката у Лајв магазину Соња Дипре (Sonia Desprez) објашњава да цео процес почиње трагањем за новинарима који су својим радом оставили озбиљан траг у новинарству, тако да овај медиј не креира приче од нуле што је уобичајена пракса у традиционалном новинарству, већ бира доказане ауторе и приче које већ имају посебну вредност.

„То је заправо први део нашег посла. Kада уочимо некога ко је драгоцен за новинарство, контактирамо га и питамо да ли жели да изађе на сцену и исприча своју причу. Већина њих није чула за ово што радимо, тако да им обично објаснимо како функционише новинарство уживо, објаснимо да ћемо одабрати неку њихову причу, да ћемо их извести на позорницу, да ће то бити перформанс, и да ће њихова прича у лајв новинарству трајати осам минута, иако су на њој пре тога можда радили пуних 20 година”, каже Дипре.

Она појашњава да након тога следи дуготрајан процес дефинисања структуре приче у складу са стандардима лајв новинарства, као и да цео процес рада који следи најчешће подразумева од четири до 10 ревизија прве верзије. Након тога прича је коначно припремљена и спремна за приказивања публици, а управо приказивање представља најиновативнији део новинарства уживо.

„То је позоришни шоу. Резервишете карту као за представу, дођете у позориште, седнете и гледате шоу, само што је на позорници магазин уживо (Live Magazine), што значи да не листате странице магазина као у штампаној форми, већ на бини имате ауторе који вам причају своје приче. Kонцепт је исти, само је ово уживо. Имамо приче из разних рубрика, баш као у штампаном магазину, имамо резиме, имамо уводну реч главног уредника који излази на сцену и у трајању од четири минута најави концепт и шта ће публика те вечери видети. Затим се уредник повлачи, на екрану (видео биму) се исписује рубрика и најава приче, име новинара и кратка биографија и потом новинар излази на бину и има осам минута за своју причу. Kада се заврши, он одлази, следи нова прича по истом моделу. По магазину уживо има између седам и 10 прича и након тога се шоу завршава”, објашњава Дипре како у пракси изгледа новинарство уживо.

Она наводи да током сваке приче могу да се користе мултимедијални садржаји како би наступ био што упечатљивији, од фотографија, преко видео и аудио садржаја, до музике и разних анимација. Оно што није дозвољено је снимање и објављивање било каквих садржаја који илуструју програм, тако да је једини начин да доживите ово јединствено искуство да будете присутни. Занимљиво је и то да новинари добијају обуку за наступ, али се од њих не очекује да буду добри и вешти презентери, већ да буду управо онакви какви јесу – природни и аутентични. То је још једна специфичност лајв новинарства, као и начин на који зарађују.

„Наш бизнис модел је веома једноставан. Продајемо наше представе. Ако изнајмљујемо простор у којем приказујемо представу и све финансирамо од продаје улазница, то није ефикасно и ако то радимо, ми заправо губимо новац јер је ово чиме се бавимо скупо за производњу. Зато најчешће продајемо представе, на пример фестивалима. Организатори фестивала кажу да би волели да сарађују са нама, ми им кажемо колико то кошта и они плате. Сарађујемо на исти начин са институцијама, некада имамо заједничке догађаје и са медијем, као што је случај са Мондом. Продајемо наше представе два до три пута годишње и брендовима или приватним компанијама, али се у тим случајевима бавимо новинарством као и иначе и не промовишемо ни на који начин те компаније, већ њима некада теме којима се бавимо могу бити интересантне и зато нас ангажују”, појашњава Соња Дипре како се зарађује од лајв новинарства.

Kвалитетно и професионално новинарство као заједничко обележје

Без обзира да ли је у питању информативни, истраживачки или потпуно нови медијски концепт, иновације играју кључну улогу у дигиталној трансформацији француских медија, али квалитетно и професионално новинарство остаје у њиховој основи као заједничко обележје. Зато не чуди што су се током последњих неколико година у најуспешнијим онлајн медијима у Француској појавиле и потпуно нове медијске форме које су значајно унапредиле квалитет садржаја тих медија, али и корисничко искуство које игра једну од најбитнијих улога за остваривање прихода од публике.

Упркос томе што управо те нове медијске форме доносе најбоље резултате онлајн медијима широм Европе и света већ годинама уназад, онлајн медији у Србији још нису почели да их користе у значајнијој мери. Зато би искуства из Монда, Медиапарта и Лајв магазина могла да буду водич и инспирација за домаће медије који настоје да што успешније спроведу дигиталну трансформацију својих редакција. А најзначајније сазнање из њихове праксе је да иновације, нове медијске форме и трансформација бизниса нису одвојени и засебни подухвати, већ треба да се одвијају усклађено и у синергији. И што је још значајније, успешна трансформација није само у интересу медија у Србији, већ и публике која би на тај начин добила квалитетније медије и садржај какав заслужује.

Аутор: Марко Недељковић, доцент на Факултету политичких наука у Београду и председник Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ)