Вести

25. 12. 2024.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Јавни сервис

Избор Савета РЕМ-а: Законске рупе за гушење медијских слобода

“И логично је да ћемо ми (Српска напредна странка) имати пресудан утицај и тако ће бити док је света и века. Једног дана када ви на изборима освојите власт, опет ћете ви имати пресудан утицај на избор чланова Савета РЕМ-а и на рад Савета РЕМ-а”, поручио је Душан Марић, посланик СНС-а током коначно одржане седнице скупштинског Одбора за културу и информисање са дневним редом разматрања кандидата за састав Савета Регулаторног тела за електронске медије.

Багателисање независношћу регулаторног тела, једне од две најзначајније тачке прошле године усвојених медијских закона, а главне осе осврта свих међународних организација када говоре о слободи информисања и приступу грађана информацијама од јавног значаја у Србији, било је само део атмосфере сат и по времена расправе увредама, напада посланика владаће странке на опозицију и студентске протесте. 

Због увреда части Ивана Роквић посланица Народног покрета Србије, најавила је и подношење тужби против Небојше Бакареца, посланика Српске напредне странке. 

Одбор није сазван да би било суштинске речи о поштовању Закона о електронским медијима, али је демаскирао намеру већине која се о примени пита. 

Јавност је сведочила жалосној и немилосрдној злоупотреби права, магловитим објашњењима ко би требало да одлучује о очигледном кршењу закона, а све под лукавим маневром гесла – “у демократском друштву свако има право да се кандидује”, како је између осталих рекла и посланица СНС-а Наташа Јовановић. 

Међу 115 предлагача нашли су се и они који то не могу бити, а међу 36 предложених и они који не испуњавају основне критеријуме или су у сукобу интереса, па и запослени у РЕМ-у.

Па шта –  ако закон прописује неке критеријуме – бахато и недвосмислено поручено је исходом прегласавања у Одбору за културу и информисање. 

А има ли погрешније поруке, а нарочито младим академцима који данима блокирају факултете?

“Седница Одбора, којој су радикалски тон све време давалли Небојша Бакарец и Наташа Јовановић, на којој није било никаква аргументовна расправа о РЕМ-у, већ је послужила као платформа за обрачун са Ђиласом и студентским протестима, показала је да владајућа већина нема никакву намеру да направи независно, професионално, стручно тело, које је изузетно важно за регулисање јавног медијског простора којим доминирају насиље и пропаганда”, оцењује за “Јавни сервис” Перица Гуњић, главни и одговорни уредник “Цензоловке”, сајта о слободи медија. 

Осврћући се на оно што је јавност имала да види прошлог петка, Гуњић додаје: 

“Већина у Одбору није оклевала да међу кандидате и предлагаче кандидата незаконито прогура организације које једва да постоје и које не испуњавају основне услове конкурса, зато што су оне и створене само да у оваквим ситуацијама предложе кандидате које напредњаци желе да инсталирају у РЕМ како би штитили њихове интересе и интересе медијских тајкуна које контролишу. Душан Марић из СНС-а је отворено рекао да ће они изгласати кога желе и да ће контролисати рад Савета РЕМ-а”. 

Злоупотреба закона

Немања Ненадић, програмски директор организације Трансперентност Србија, за “Јавни сервис” подсећа да избор нових чланова Савета РЕМ није започет по Закону о електронским медијима: 

“Председница скупштинског Одбора за културу и информисање, Невена Ђурић, је свесно прекршила рок за расписивање јавног позива предлагачима и тиме изазвала блокаду рада РЕМ-а, јер је то тело тако устројено да све одлуке доноси Савет”. 

Појашњава да, између осталог, Савет РЕМ-а одлучује и о очигледним стварима – да ли је на ТВ станицама емитовано више реклама него што је допуштено и да ли због тога треба покренути прекршајне поступке. 

“Да није у питању случајан пропуст већ намера да се одредбе измењеног Закона не примене, сведочи то што је више пута упозорена на пропуштање и могуће последице. Између осталих, и Транспарентност Србија јој се обраћала тим поводом, а да не говоримо о медијским удружењима. Видео сам да је група организација против ње због тога поднела кривичну пријаву, и кривична одговорност би била сасвим примерена у овом случају, јер народни посланици уживају имунитет у вези са гласањем и мишљењем, али тај имунитет не покрива ситуације када председница одбора или, на пример, председница Скупштине, намерно крше процедуре”, истиче Ненадић. 

Имамо ситуацију, указује Намања Ненадић, да је скупштински Одбор гласањем утврдио листу кандидата, “оглушујући се о врло аргументоване сумње да неки од кандидата не испуњавају законске услове”. 

“У Закону се ово питање не разрађује, односно, не прецизира се на који начин Одбор “утврђује испуњеност услова”, а у пракси смо видели да је Одбор то чинио већином гласова. Тако долазимо у реалну опасност да у Савет РЕМ буду изабране неке особе које су предложиле организације које то нису имале право да учине, или који и сами не испуњавају услове. Закон не даје јасан одговор на питање о могућности правне заштите ако се то догоди, иако је очигледно да би на тај начин био повређен не само јавни интерес, већ и интерес кандидата који не буду изабрани, а испуњавали су услове. При свему томе, документација још увек није доступна јавности”, говори Ненадић.   

Исисавање смисла 

По један члан Савета РЕМ-а бира се из редова девет предлагача из девет важних друштвених сфера: од електронских медија, преко новинарских удружења, универзитета, цркви и верских заједница, националних мањина, филмских, сценских и драмских уметника… 

На седници Одбора за културу и информисање сведочили смо поплави “паралелних предлагача”. 

Насупрот Независном удружењу новинара Србије, дуге традиције и бројног чланства, као предлагачи из редова удружења новинара, нашли су се и неки потпуно непознати и јавности и интернету, попут Уједињених телевизијских експерата. 

НУНС је предложио Сњежану Миливојевић, професорку јавног мјења и медијских студија и Милеву Малишић, угледну дугогодишњу новинарку. 

А ТВ експерти су заједно са једва активним Струковном асоцијацијом новинара Србије, (последње саопштење на сајту објављено је 2022, а последња вест 2023.), Професионалним удружењем новинара Србије (на сајту ове године објавили су мање од 10 вести) и нешто продуктивнијим  – Друштвом новинара Војводине, предложили  – Дејана Вука Станковића и Петра Кочића. 

“На “гонго” удружења указујемо годинама, али за нека сад први пут чујем. Манир последње деценије је стварање паралелне структура свега и свачега како би се испуњавале форме, а заобишла суштина онога што би требало поправити у овом друштву”, каже за “Јавни сервис”, Тамара Филиповић-Стевановић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије

Доказ да та удружења имају више од 300 чланова, што је, између осталог, неопходно да би биле предлагач, је изјава овлашћеног лица удружења под пуном кривичном и материјалном одговорношћу.

“И нама је речено да се одбор тиме неће бавити, односно неће проверавати истинитост тих информација”, истиче Филиповић -Стевановић, најављујући да ће НУНС то свакако учинити, а потом и “размотрити даље правне кораке”. 

Називајући их фантомским организацијама, које “иначе служе за исисавање новца грађана у страначке сврхе, а у овом случају то су организације за исисавање смисла”, посланик Демократске странке Зоран Лутовац повукао је да “треба да имамо људе који раде у складу са Уставом и законима”. 

На овакве аргументације, посланик СНС-а Небојша Бакарец, одговорио је вређањем Лутовца, али и шовинистичким нападом на предложеног кандидата Жељка Хубача називајући га “познатим по антисрпству и мржњи према сопственом народу” и настављајући са сличним увредама на рачун другог – Родољуба Шабића – називајући га ”још горим примером”. 

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић предочио је да су композиторку и певачицу Леонтину Пат и музичара, продуцента и музичког уредника Александра Петровића предложиле и две организације које у свом чланству немају уметнике (што је захтев по основу закона)– Међународни музички центар Маестро и Удружење наставника музичке културе, јер се “једна бави унапређењем наставе, а друга продукцијом и промоцијом културне баштине”. 

Његов захтев да се обришу као предлагачи, Одбор је одбацио. 

Погрешно име и презиме

Паралелно са Повереницом за заштиту равноправности, која је предложила Сашу Мирковића и Гордану Предић,  Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја предложили су Стевицу Смедеревца и Жарка Ристића.

Мало је рећи да је бизарна чињеница да је уз Ристићеву кандидатуру приложена докуметација имена Жарка, али презимена Симовић, који у РЕМ/РРА ради од 2005. године што би требало да доводи у питање валидност његове кандидатуре. 

Ако две важне институције Заштиник грађана и Повереник за информације од јавног значаја не могу да “убоду” име кандидата којег предлажу – шта то говори о општој кредибилности ова два наводно независна тела? 

Кандидаткиња Српске православне цркве, Римокатоличке цркве, Исламске заједнице Србије и Јеврејске верске заједнице – Сања Анђелковић је 2. октобра 2024. уписана у Регистар РЕМ као главни и одговорни уредник и овлашћено лице за заступање ТВ Храм. То је неспорни конфликт интереса у складу са чланом 15. Закона о електронским медијима.

Радомир Лазовић је указао на ове примере, али и на заједничку кандидатуру Милорада Милинковића и Миланке Гвоић које је предложила групација организација која се бави заштитом деце. 

Милинковић и Гвоић имају конфликт интереса по основи ангажмана

Милорад Милинковић ради за продукцијску кућу Адреналин која емитује програм у ударном термину на РТС 1, док је Миланка Гвоић власница фирме којој је главна делатност – 5911 – Производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма. 

Кандидат мађарског националних савета Иштван Боџони је у Регистру медијских услуга РЕМ-а уписан као овлашћено лице за заступање Панон радија из Суботице и главни и одговорни уредник и овлашћено лице за заступање Радио Регије из Бачке Тополе, што је опет – неспоран конфликт интереса. 

“Поменути пропуст са формалним кандидовањем особе чији идентитет апсолутно не одговара приложеној документацији је нарочито забрињавајући јер је потписан од стране Заштитника грађана и Повереника за доступност инфомацијама од јавног значаја. Ако се то деси, зашто би нас зачудио толерисање очитог конфликта интереса у случају појединих кандидата чије канидатуре морају бити изопштене из предстојећег процеса усаглашавања предлагача. Њихове кандидатуре и потенцијални избор у Савет РЕМ представљаће уграђену системску грешку која ће константно подривати легитимитет будућег сазива Савета РЕМ”, каже за “Јавни сервис” Саша Мирковић, медијски консултант, али и кандидат Поверенице за заштиту равноправности у овим процесу. 

Међу предлагачима из редова универзитета, пред посланике је дошао и предлог Мегатренда који је за Савет РЕМ-а предложио Александра Гајовића (од 2017 до 2020), бившег дравног секретара за информисање Министарства за културу и информисање, током чијег мандата су оставку тражила готово сва релевантна новинарска удружења. 

Гајовића је почетком ове године, Удружење књижевника Србије предлагало и за члана Управог одобра РТС-а. 

Посланици из редова опозиције узалуд су упитали – да ли Мегатренд има лиценцу, па може ли уопште бити предлагач? 

Предлог је, ипак усвојен – већином.

Међу универзитетима, Универзитет уметности је предложио Ивана Меденицу и Вању Шибалић, Универзитет Едуконс – Драгана Гузијана и Милорада Вукашиновића, члана РЕМ-а од 2021. године.

Сингидунум и универзитети у Новом Саду и Приштини – Вукашиновића и Зорана Јевтовића, предавача на катедри за новинарство и комуникологију Филозофског факултета у Нишу, али и главног и одговорног уредника часописа Српске напредне странке – Напредак.

“Кандидати су људи који на сваком кораку славе власт, чак и они који су компоновали песме у славу Вучића и уредници гласила СНС, они које је Вучић одликовао, они који су деведесетих славили Милошевића. Буквално не налазе ниједног стручњака који показује бар привид неке објективности. Са таквим експертима нам падају надстрешнице на главу, са оваквим ће читав медијскиј систем да се сруши на јавност Србије и да настави са њиховим тровањем”, истиче Перица Гуњић.

Мрцварење медијских слобода 

Мукотрпан процес усвајања Медијске стратегије почео је још 2017. године. До усвајања само Закона о електронском медијима, прошло је пет и по година. Одржано је више од 100 састанака. 

Током доношења закона власт се опирала захтевима медијских удружења и невладиних организација незадовољних радом РЕМ-а и разне методе су коришћене. 

На пример, у Закону о електронским медијма се налазио члан 68, које се односио на заштиту малолетника и људског достојанства, а у вези са емитовањем ријалити програма. 

ТВ Пинк се жалио. И онда је током ноћне седнице, без икакве транспарентности, тадашњи скупштински Одбор за културу и информисање, којим је председавао Небојша Бакарец, посланик СНС-а, иза леђа медијске заједнице која је израдила закон – члан обрисан.

Коалиција за слободу медија покушала је да у закон уведе одредбу која омогуц́ава судску и грађанску контролу поступања Регулаторног органа за електронске медије (РЕМ) по притужбама грађана и организација. 

Предлог није ни узет у разматрање. 

Фреквенције паралелне стварности 

Последњи пут РЕМ је 2022. године доделио четири националне фреквенције на осам година. Дозволе су додељене искључиво медијима који подржавају политику Владе Србије, а који су и раније имали ове фреквенције.

Неке од тих телевизија емитују ријалити програме које обилују насиљем. На некима су стални гости осуђени за ратне злочине, који у својим “излагањима” релативизују прошлост и непрестано нападају демократске вредности. 

Генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић Стевановић указала је да се путем телевизије информише више од 60 одсто грађана Србије, те да емитери са националним покривањем имају велики утицај на формирање јавног мњења. 

Грађани Србије годинама траже укидање ријалити програма који промовишу насиље, упирући прст пре свега у ТВ ПИНК. Иницијатива „У име културе“, 2019. године, упутила је Скупштини Србије захтев са 113.459 потписа којима тражи да се ограниче овакви проблематични ријалити програми. 

Управа РЕМ-а је 2020. године, управо због притиска јавности, израдила правилник којим би се могло ограничити трајање ријалити програма. Савет РЕМ-а је гласао против. 

Након два масовна убиства, у мају 2023 године, када је убијено 19 особа, већином деце, уследили су масовни протести широм земље-  “Србија против насиља”. Један од главних захтева грађана био је забрана ријалити програма који промовишу насиље.

“Ако Савет РЕМ-а ради како треба, грађани ће добијати информације од јавног значаја и информисано ће одличивати. Ако не ради, као што до сада није, живеће у паралелној стварности, биће изложени дезинформацијама и доносити одлуке на основу лажи којима су изложени. На пример, неће вакцинисати дете, па ће дете добити мале богиње. Деца це бити изложена насилном садржају, па ће онда и они развијати такве обрасце понашања. Верујем да грађани схватају колико је РЕМ важан и да су га зато и препознали као јасног од кривца за трагедије које су нас задесиле па су и тражили смену Савета РЕМа на протестима”, истиче Тамара Филиповић-Стевановић. 

Форма, без суштине 

Након што су сви предлози из редова опозиције одбачени, одбор Скупштине Србије за културу и информисање прошлог петка је утврдио листу кандидата који испуњавају услове за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). 

Према одлуци тог тела, услове за чланове Савета РЕМ-а испуњавају Саша Мирковић, Гордана Предић, Стевица Смедеревац, Милорад Вукашиновић, Зоран Јевтовић, Драган Гузијан, Александар Гајовић, Иван Меденица, Вања Шибалић, Тања Војводић Митровић, Јована Витез, Милош Рајковић, Дејан Вук Станковић, Петар Кочић, Сњежана Миливојевић, Милева Малешић, Иштван Боџони, Мухедин Фијуљанин, Сања Анђелковић, Снежана Миљковић, Мевлуд Дудић, Мисала Праменковић.

Одлучено је да услове не испуњавају, односно да морају да допуне документацију: Миланка Гвоић, Родољуб Шабић, Иван Лалић, Жељко Хубач, Владан Шкорић, Љуан Кока, Душан Алексић, Александра Крстић, док је случај кандидата Жарка Симовића проглашен техничком грешком коју би требало исправити. 

Седница на којој ће се одлучивати и овим кандидатима се очекује на самом крају ове године.  

Измена Савета РЕМ-а део је и Реформске агенде, стратешког документа Владе Србије усклађивања са европским стандардима, али и два пута стављена препорукама ОДХИР-а, мисије ОЕБС-а за посматрање избора. 

Немања Ненадић, појашњава да се препоруке ОДИХР не баве директно избором чланова Савета РЕМ, већ радом тог тела. У више наврата је тражено да РЕМ поступа независно. 

На пример, после јунских локалних избора препорука је гласила: „Независност и ефикасност Регулаторног тела за електронске медије треба додатно унапредити, уз јасно дефинисане његове надлежности током предизборних кампања. Требало би уложити напоре како би се побољшало поштовање законских рокова, ефикасно решавале жалбе, обезбедило ефикасно праћење медијског садржаја и очувала транспарентност у раду овог тела.“ 

“Ко ће бити чланови Савета РЕМ је за реализацију препорука ОДИХР битно не из формалних разлога, већ суштинских. Наиме, очигледно је да РЕМ није испунио своје обавезе у праћењу изборне кампање како треба и благовремено, и да је разлог за то управо то што Савет РЕМ није желео да оне буду испуњене, а не зато што стручна служба овог тела није обавила свој део посла. Такође, многа питања нису адекватно решена ни у правилнику којим је РЕМ прецизирао дужности, забране и ограничења за пружаоце медијских услуга током кампање”, истиче Ненадић. 

У том светлу, подвлачи наш саговорник – “драстично кршење тешком муком усвојеног Закона о електронским медијима, врло је добар показатељ шта можемо да очекујемо у случају да правила у било којој области која је битна за изборе буду усвојена – на првом следећем кораку, где ствари буду зависиле од власти, она могу бити драстично и некажњено прекршена”. 

“На први поглед није јасно зашто власт то ради на овако бахат начин. Наиме, владајућа већина, чак и да су у потпуности поштовали процедуру избора нових чланова РЕМ имала би могућност да у Савет овог тела изабере већином особе на чију “сарадљивост“ може да рачуна и да настави да у РЕМ-у има заштитника својих, а не јавног интереса. Истина, уколико у Савет буде изабрано и неколико од власти независних кандидата, то би омогућило макар неки вид јавне контроле дешавања и процеса одлучивања у РЕМ”, каже Немања Нанадић. 

То је, додаје Ненадић, “већ образац понашања где политичка трговина има примат над свим другим стварима и где је све подобно за ту трговину, укључујући и елементарно поштовање закона”. 

“Тако наше власти „тврде пазар“ у преговорима са ЕУ, међународним организацијама а понекад и домаћим актерима. Логика је једноставна – ако не буду испуњавали чак ни оно што су се обавезали у разним стратегијама (нпр. медијској) или законима, онда ће се од њих тражити да испуне те базичне ствари на које су се већ обавезали, а можда истргују и да се нека обавеза скине. На тај начин, представници власти чувају своје партијске или приватне интересе који су на уштрб јавних, а штета се мултипликује – у ситуацији када је изгубљено поверење, знатно теже је постићи било какав договор око неког новог питања”, закључује Ненадић. 

Шамар 

“Они само желе да покажу међународној заједници да су променили састав Савета РЕМ-а, надајући се да ће они бирократски климнути главом и забележити да је један услов испуњен, не улазећи у то што ће нови састав РЕМ-а бити исти или можда и гори него овај претходни, у шта је до јуче било тешко поверовати”, сматра Перица Гуњић: 

“Никакве суштинске промене нити препоруке ОДХИР-а, ОЕБС-а и осталих међународних организација неће бити испуњене. Мислим да сада не постоји шанса ни да се у последњем тренутку, као што је то урадио ОЕБС када су мењани медијски закони, изврши притисак на власт. И поред тога што има неколико изузетно квалитетних кандидата које предлажу угледна удружења и организације, које могу гарантовати њихову стручност, не видим да постоји могућност да, све да неко од њих под притиском међународне заједнице прође, они могу да имају већину у Савету РЕМ-а”, додаје главни и одговорни уредник “Цензоловке”.

Саша Мирковић се нада да ће до средине јануара кључни актери политичког живота у Србији показати политичку вољу која иде у прилог поштовању закона. 

За Тамару Филиповић-Стевановић седница Одобра прошлог петка је била још једно сведочанство “нивоа разумевања теме РЕМ-а од посланица и посланика већине”, што јој, како каже, “говори да ће се при коначном избору за чланице и чланове Савета РЕМ-а они водити тиме кога ће моћи од тих људи лакше да контролишу.” 

И поред све скепсе, кредибилне новинарске организације, у овај процес израде медијских закона 2020. године и избор Савета РЕМ-а – ушле конструктивно. У петак, седница скупштинског Одбора за културу и информисање им је ударила шамар.

Читава поента РЕМ-а је да буде независно тело, којим управљају професионалци, независно од политичког утицаја. Какву ли је тек суморну поруку седница и одлука Одбора за културу и информисање послала грађанима?