Вести
17. 12. 2024.
Новинарство пркоса: Како је данас бити истраживачки новинар у Србији?
Истраживачко новинарство данас је у Србији важније можда више него икада, поготово у друштву које се налази у кризи деморатије, у којем постоји потпуна контрола већине медија те нема много простора где се може чути истина, оценили су истраживачки новинари, учесници трибине о истраживачком новинарству, организованој на Факултету за спорт у Београду за студенте смера спортског новинарства.
Говорници су подсетили да новинари имају одговорност према јавности и да увек морају преиспитивати своје поступке. Заменик уредника Балканске истраживачке мреже (БИРН) Александар Ђорђевић је нагласио да је истраживачко новинарство „емотивно изазовно“, али и да доноси велико професионално задовољство“.
„Новинари нису обични војници – њихова слобода и интегритет су кључни за очување демократије“, навео је Ђорђевић.
Учесници трибине оценили су затвореност институција као једну од највећих препрека професионалном новинарству у Србији, односно доступност информација од јавног значаја, где је случај надстрешнице, према речима Ђорђевића, илустративан пример опструкције власти и игнорисања законске обавезе да информације буду јавне.
„Цела држава се морала подићи на ноге да би власт доставила документа, и то су учинили пред камерама, али ни тада нису доставили све. Институције, факултети, школе – цела држава је била блокирана, а власт и даље обмањује јавност и не даје све информације. То је посебно важно јер су у питању средства свих нас, а власт нам не говори где су те паре завршиле и како су потрошене“, додао је Ђорђевић, нагласивши да „када је власт неодговорна, наш задатак је да инсистирамо на истини, без обзира на притиске“.
Финансирање независних медија увек је изазов, те с обзиром на то да их представници власти и провладини медији називају „страним плаћеницима“ говорници су навели да се финансирају углавном кроз пројекте Европске уније, међународних организација и страних амбасада, које уједно сарађују и с државом кроз подршку за инфраструктурне пројекте, реновирање школа и слично.
„За разлику од домаће праксе, наши донатори не условљавају теме којима ћемо се бавити, што збуњује власт која је навикла на другачију динамику“, објаснио је Ђорђевић, додавши да то омогућава новинарима слободу да истражују најосетљивије теме.
Заменица уредника Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) Бојана Јовановић истакла је да су медији у Србији данас поларизовани, а да се истраживачки центри налазе између, пружајући грађанима непристрасне информације.
„Наша функција је да разоткривамо шта власт крије, а наши текстови могу послужити као материјал у будућности за тужилаштво, када правосуђе постане независно“, навела је заменица уредника КРИК-а и додала да они сваку информацију обавезно проверавају код најмање три независна извора.
Иако њихове приче указују јавности на корупцију, афере, повезаност представника државе с криминалним групама, епилога у тим случајевима ретко када буде. Уместо тога, резултати њиховог истраживања служе владајућим гарнитурама за напад на њих, што у јавности то и путем великог броја тужби које се покрећу потив медија без конкретних основа.
„Један део наше мотивације је пркос. Када власт крене у кампању против нас, то нас додатно инспирише да пронађемо истину“, нагласила је Бојана Јовановић.
Заменица уредника Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) Дина Ђорђевић нагласила је да се налазимо у узбудљивом, али и изазовном времену за новинарство, али да упркос свим препрекама остају оптимисти.
„Истраживачки новинари се суочавају са затвореним институцијама и бројним препрекама, али се наш рад и даље препознаје по темељном приступу, кроз анализу документације, приступ информацијама од јавног значаја и рад са изворима. Верујемо да наш рад може да промени ствари, иако понекад делује као дечија вера у правду“, рекла је Ђорђевић.
Због затворености институција према медијима, она је додала да се као истраживачки новинари у данашње време све више враћају основним техникама новинарства, као што су рад с изворима и рад на терену. Ипак, навела је пример случаја малверзација у фабрици Крушик, где је особа која је била извор информација ухапшена и изложена јавној кампањи блаћења.
„То је била јасна порука, претња свима који одлуче да сарађују са новинарима“, истакла је Ђорђевић, подсећајући на тежину ове професије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.