Вести

25. 11. 2024.

Аутор: Александар Рокнић Извор: Данас

Србија постаје балканска Куба

Прилично незапажено у српској јавности је прошао годишњи извештај Европске комисије о стању у Србији, нарочито део где се позива Србија да обезбеди повољно окружење за цивилно друштво и медије и да „учини кредибилне напоре да угаси дезинформације и страну манипулацију информацијама“. То се наравно првенствено односи на руске и кинеске медијске утицаје, па је и потпуно логично што је извештај ЕК у том делу био неприметан за српске провладине “медије”, који су га скоро у потпуности игнорисали.

Као што је познато, један од главних циљева пропаганде је ширење дезинформација и изазивање подела у друштву. У Србији, која је имала врло негативно искуство са култовима личности Јосипа Броза Тита и Слободана Милошевића, то је довело до поновног успона култа личности. Овај пут реч је о успону идолопоклонства према актуелном председнику Србије – Александру Вучићу.

Све то је довело до тоталног колапса државних институција и потпуне централизације власти у рукама једног човека који је и извршна и законодавна и судска власт. Државне институције које су по Уставу Републике Србије самосталне и независне у свом раду, своја овлашћења препустила су председнику Србије, који их укључује и искључује кад год то пожели – кад треба прикрити неки случај (рецимо случај нелегалног рушења у Херцеговачкој) или када треба покренути прекршајне поступке против опозиционих демонстраната. Систем тада функционише перфектно.

Проблем са овим је у томе што је Србија кандидат за чланство у Европској унији, заједници европских демократских држава, које су засноване на владавини права и суштинском поштовању демократије и демократских принципа, али је осим пара ЕУ за пројекте, никакве друге вредности које собом носи чланство у ЕУ – владавина права, људска права, слободно тржиште и слободни медији, ама баш ни мало не занимају. Тако да је потпуно логично што је то приметила Европска комисија.

Раша Недељков, програмски директор, наглашава да одговор на питање зашто је српска власт склона утицају спољне пропаганде треба тражити у националистичком популизму, “који је најважније идеолошко оружје ове власти”.

– С обзиром на начин на који влада, не би ни било природно да гласније заговара вредности као што су владавина права, независност институција, заштита људских права и грађанских слобода, плурализам мишљења…, каже Недељков.

Он додаје да иако смо и даље формално земља кандидат за придруживање ЕУ, новац, односно фондови и инвестиције, то је једина вредност коју препознајемо код ЕУ.

Маја Север, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ), каже да је не чини посебно оптимистичном то што и сама Европа показује слабости изостанком чврстог механизма “да стисне вашу владу да почне поштивати смернице и демократске законе”.

– Пре 10 година Европа је била јача и могли су државе у претприступном периоду присилити на некакве промене и јачање демократских институција, отварањем и јачањем медија… И неке ствари су се заиста промениле. На страну шта се све догодило када смо ушли у ЕУ, па је сад ођедном све супер. Наравно да није супер и далеко је од идеалног, извјештај је показао да су проблеми ти, ти и ти, али шта сад – хоће ли се блокирати претприступни преговори? Па наравно да неће.

Страх који постоји код свих који раде у медијском сектору, да због других интереса, геополитичких интереса, који су увјетовани геополитичким интересима, ратовима и слично, на питању медијског плурализма Александру Вучићу и екипи гледа кроз прсте. Иако су на папиру врло јасно написане препоруке, како ће га присилити да их спроведе? И ту Европа треба наћи некакву своју снагу. Не само по питању Србије, већ и по питању Хрватске, Словачке, Мађарске… Шта ћемо са Орбаном? Па нећемо ништа, истиче Север.

Предраг Рава из УНС-а, наводи да је Европска комисија оценила да Србија није учинила напредак у препорукама од прошле године и да посебно тражи да се високи званичници уздрже од етикетирања или вербалних напада на представнике организација цивилног друштва и медија.

– Свакако је евидентно да су и у овој години настављени напади на активисте цивилног друштва, хуманитарних фондација и грађанских покрета. Морам да нагласим да и даље код нас није присутна свест о важности доношења одлука ,,од доле ка горе”, односно о томе колико су грађанске иницијативе битне, те да се промене не дешавају само изласком на изборе. Мислим да се код самог народа невладин сектор који се бави подизањем свести о грађански и људским правима, не доживљава довољно битним. У корену свега тога је политичка писменост, односно образовање на ком треба системски радити, сматра Рава.

По мишљењу Тамаре Филиповић Стевановић из НУНС-а, када би постојала политичка воља да се медијска сцена уреди и буде у складу са законима то би могло да се промени, јер оквир постоји и само чека да буде употребљен.

– Нажалост, ми смо шампиони у избегавању примене или чак злоупотреби законских решења. Увек нађемо начин да финансирамо новцем пореских обвезника ове земље медијске садржаје који шире пропаганду дезинформације, говор мржње итд. што по закону не би смели, а није ни морално, објашњава генерална секретарка НУНС-а.

 ЕУ без механизма притиска

Ипак, саговорници Данаса указују да Европска унија нема никакав механизам којим би могла да присили државе да примене њене препоруке.

Драгослав Рашета, истраживач из Новог трећег пута, наводи да већ две и по године раде мониторинг медија у Србији из којег се види утицај проруске и прокинеске пропаганде.

– Позиција коју је влада Србије заузела је да је овде дозвољен несметан рад свим медијима, да немају никакву контролу и да има и левих и десних и слободних и неслободних, и не верујем да ће се ту ишта мењати. Сам утицај руских медија – Спутњика и Раша Тудеја, није толико велики, самим тим што допуштају другим медијима да користе њихов материјал и да праве сопствени садржај, без потребе да их позивају као референцу. То дозвољава, пре свега провладиним медијима, да шире тај проруски наратив.

У суштини, ова два медија су генератор за домаће медије, они су главна база за креацију садржаја, а онда они даље то дистрибуирају по другим медијима који су читанији од њих, тако да чак ни неки притисак на руски медиј не би уродио плодом, јер дезинформације не стижу од њих већ од домаћих медија, објашњава Рашета.

Он истиче да не верује да ће бити последица по власт у Србији након оваквог извештаја Европске комисије.

– Једноставно, сада се много више обраћа пажња на стање медија на Западном Балкану него што је то било раније, од доношења пакта о дезинформацијама америчког Конгреса и усвајања значајних средстава за борбу против тога, па до одлуке Европске комисије. Свакако се види да је то једна од главних полуга које има Русија у нашем региону, после гаса и гасне диверсификације Балкана, гледа се да се избије и та карта из руских руку, каже Рашета.

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић указује за Данас је Европска комисија у последњем извештају о напретку Србије изнела прилично озбиљне формулације о везама са Русијом и Кином.

– Ово питање ширења лажних вести је у фокусу Европске уније од почетка рата у Украјини. Али не верујем да ће то имати неке значајне последице по власти Србије, нити ће се тражити од Србије да направи ту врсту реза. Ово је само један део, јер постоји читав сет проблема који су остали нерешени у вези Србије. То сад остаје на нивоу апела и упозорења, али позиција Србије је специфична и та врста проблема је само један аспект у низу, каже Селаковић.

Према њеним речима, имали смо прилику да видимо да је приступ ЕУ зависио и од тога како је Србија балансирала.

– Била је ситуација у којој је део медија блиских властима, мислим Пинк, у једном моменту кренуо да смањује количину информација о Украјини, а други део медија је остао на том курсу, а то је у том тренутку одговарало српским властима јер је требало показати да и даље постоји нека воља да се одржава европски курс. И данас се један део медија под контролом државе понаша на такав начин, истиче Селаковић.

На констатацију да Влади Србије одговара проруски наратив у медијима, Селаковић каже да је то тачно, јер се онда и даље одржава та позиција балансирања да би се задовољили и други актери, али и тај други део јавног мњења. Ипак, примећује да у јавности скоро да нема про-ЕУ приче, али да се спорадично појављују такви садржаји на Еуроњузу, Максу, Блицу и Куриру.

Чврсто укопани на европском путу

 Иначе, Србија стоји чврсто укопана на „европском путу“ од децембра 2021. године, када је и отворено последње поглавње у српским евроинтеграцијама. И од тада ни макац.

Бојана Селаковић наводи да је премијер Србије Милош Вучевић више пута поновио да је Србија на европском путу и да нећемо сићи са њега.

– Није нимало случајно то што се користи формулација европски пут, јер Србија жели да користи бенефиције које има од ЕУ као што су визна либерализација, различити предприступни фондови, заједничко тржиште ЕУ, али нећемо да урадимо кључне реформе како бисмо даље напредовали ка ЕУ и не желе да испуне основне принципе ЕУ – владавину права, слободу медија, људска права, борбу против корупције, указује Селаковић.

Према мишљењу Драгослава Рашете поруке које шаље власт о уласку у ЕУ, а у ствари ради све супротно томе, ствара велику конфузију код нашег јавног мњења о томе шта су национални интереси Србије и како изгледа спољнополитичка оријентација наше земље.

– Покушава се контрола тамо где је влада највећи заштитник руских интереса на Балкану, а истовремено чврсто на проевропском путу. Дошли смо до тога да је креирано једно махом већински проруско друштво. Друштво које гаји јак антизападни сентимент, а нашли сте се у политичкој позицији претходних година где морате да доносите законе и мењате курс, односно окрећете Србију ка Западу. А све те одлуке – од наоружавања Украјине, наоружавања Израела, гасне диверсификације, врло су непопуларне и зато је неопходно да контролишете цео крајолик и на медијском и на идеолошком спектру, да се не би дозволило да се створи нека аутентична опција или порука за те проруске гласове, који чине већински део вашег гласачког тела.

Тако да је то зачарани круг у којем морате да шаљете још популистичкије поруке преко ваших медија да бисте одржавали статус кво, објашњава Рашета.

Медијска машинерија у служби власти, ЕУ без механизма

А медијска машинерија којом власт располаже 24/7 је огромна и то почев од Радио-телевизије Србије (РТС), која је одлучила да се не бави друштвено-политичким животом у Србији и свесно избегава тзв. вруће теме којима би могла да се замери власти и информише јавност и гледаоце о најважнијим догађајима у земљи. То се најбоље видело приликом извештавања о акцији „14 минута, за 14 жртава, после 14 дана“, спроведеној због протеста након трагедије Новом Саду, када је 1. новембра у паду надстрешнице на главној Железничкој станици погинуло 14 људи. Централна емисија Радио телевизије Војводине, а која се емитује и на првом програму РТС-а, о томе није ни известила грађане Србије, док је РТС само овлаш известио о томе, дајући овој трагедији због које је било проглашено три дана жалости у Србији, скоро па невероватних 37 секунди.

Нескривену пропаганду врше и телевизије са националним фреквенцијама – ТВ Пинк, Хаппy, Б92, Прва, па све до штампаних медија и таблоида – Политике, Вечерњих новости, Блица, Курира, Информера, Српског телеграфа, Алоа…и њихових портала који за годину дана имају више од неколико хиљада прекршаја новинарског етичког кодекса, јер воде бесомучне кампање против опозиције и свих критичара власти, што је све супротно Уставу Србије, Закону о јавном информисању, али и новинарском етичком кодексу.

Зоран Гавриловић, социолог и директор БИРОДИ-ја, за Данас истиче да домаћи медији под контролом власти имају главну улогу у ширењу антизападног расположења.

 – У Србији су председник Кине и Кина најдоминантније представљени актери, када су у питању међународни актери. Иза тога је Путин. Ипак, у последњих годину и по дана, од како је почела агресија Русије на Украјину, у истраживањима о томе ко је најдоминантније представљени актер у Србији, Русија пада, али је Путин као личност остао. То су показали наши мониторинзи телевизија са националном покривеношћу и њихових централних информативних емисија – дневника, који су и највећи извори информисања. Дакле, у највећим изворима информисања аутократске земље су најпозитивније представљене, а кинески председник Си Ђи Пинг чак без иједне негативне секунде у извештавању и то од 1. децембра 2022. до 31. маја 2024, наглашава Гавриловић.

Додаје да се у овој ситуацији поставља питање шта ради Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и зашто не реагује.

– То је кршење члана 51. Устава Србије, који гарантује благовремено, објективно и истинито информисање, затим кршење Закона о електронским медијима, члан 61, кршење Закона о јавним медијским сервисима, члан 4, и кршење Правилника о заштити људских права, члан 4. И РЕМ на то не реагује. Читава та пропаганда не би могла да РЕМ не ради свој посао. У суштини, РЕМ је сигурна кућа за антидемократску пропаганду у Србији, коју раде домаћи медији. А то је тако јер то иде у корист Александра Вучића. Недавно истраживање Демостата је показало да су чак две трећине његових гласача заправо ауторитарци. Да би Вучић и његова странка на власти имали легитимизацију своје власти, користе ауторитарне моделе, а за те моделе им је потребна међународна подршка, указује Гавриловић.

Он механизам деловања медијске пропаганде описује на следећи начин.

– Дакле, имамо домаће медије који за потребе домаће власти, непоступањем регулатора (РЕМ), легитимишу актуелну ауторитарну власт тиме што промовишу оне државе које имају аутократске, односно недемократске власти. Има Путин своју пропаганду, што није проблем, проблем је што се она користи за легитимизацију личне власти Александра Вучића, а РЕМ на то не реагује, а РЕМ би то могао да спречи тако што би изрицао опомене тим медијима и затим их укидао. Пропаганда је супротна Уставу Србије.

Због тога смо основали РЕМ, а РЕМ да ради свој посао ми бисмо решили питање било чије пропаганде – од Вучићеве до међународне, али РЕМ не ради и то само зато да би заштитио личну власт Александра Вучића. А то сем Вучића ради и извршна власт оличена у Влади Србије, јер и она на тај начин легитимише себе и обраћа се оном конзервативном, ауторитарном делу друштва које гласа за власт, истиче Гавриловић.

Према његовим речима, последице овакве медијске пропаганде су лична власт, урушено јавно мњење, мањак интегритета државних институција и потпуно изоловано друштво.

– Србија полако постаје балканска Куба, песимистичан је Гавриловић.

РЕМ игноранција

На питање да ли је РЕМ икад реаговао на пропагандно деловање медија са националном покривеношћу, Слободан Цвејић, доскорашњи члан Савета РЕМ-а, каже за Данас да РЕМ није никад хтео да се бави тиме.

– Био је мониторинг БИРОДИ-ја како телевизије са националном покривеношћу раде пропаганду за Вучића и СНС, па никад није хтео да реагује. Видите какав преокрет је направио Пинк, који је прешао са проруске на проамеричку пропаганду. И ођедном је власник Пинка Жељко Митровић близак америчком амбасадору Кристоферу Хилу, док на Хепију настављају да протежирају Русију. Кина се ту помиње само као економски партнер и не видим да неко помиње неку идеолошку опцију. РЕМ уопште на такве ствари не реагује, нити смо икад о томе расправљали, наводи Цвејић.

Према његовим речима, ми смо имали очигледнији проблем од тога а то је на који начин се ради пропаганда за владајућу странку.

– А онда имате контранапад да ми штитимо интересе прозападних медија – Н1 и Нове, односно Јунајтед медије. Мене су тако оптуживали кад сам тражио да се ограничи време емитовања ријалити програма или кад сам критиковао методологију мерења предизборног извештавања у медијима. Али то се односило на то колико они протежирају једну страну на изборима, а ми нисмо то поставили као прозападни или происточни утицај. Закон тражи објективно извештавање и представљање свих страна, а не само једне, наводи Цвејић.

На питање колико власт утиче на уређивање медија, Цвејић одговара да утиче много, али да не зна све механизме кроз које се уредници тих медија и програма учитавају у политичку агенду владајуће странке.

– Не мислим да се добија директан налог, али су видљиве ситуације у којима искочи нека информација, координисано у више медија да апсолутно верујем да из медијског дела Председништва Србије шаљу само готов медијски материјал који само треба да се пусти или им неко шаље директиву коју они испуњавају, закључује Цвејић.

А такве ситуације су биле у више наврата. И то приликом организованог медијског линча опозиционих лидера – Драгана Ђиласа, Маринике Тепић, Радомира Лазовића, Саше Јанковића, Павла Грбовића…али и новинарки ФоНета и Данаса – Тамаре Скроззе и Снежане Чонградин, као и новинара Слободана Георгијева и Недима Сејдиновића, Динка Грухоњића, Драгољуба Петровића…

Укратко, идентичан текст се објављује на порталима Вечерњих новости, Алоа, Информера, Српског телеграфа, Политике, Пинка, Хепија, Студија Б…а онда се тај исти текст, са мањим варијацијама чита у свим њиховим главним информативним емисијама, што на радију, што на телевизији. И све је то наравно пропраћено одговарајућим агресивним снимцима и графичким приказом.

У Србији су у првих девет месеци ове године, према подацима Врховног јавног тужилаштва, формирана 44 предмета у вези са претњама и нападима на новинаре, при чему су претње новинаркама чешће и бруталније.

Пропагандни медији без коментара

Нико од представника медија које у јавности виде као главне промотере страног пропагандног медијског утицаја у Србији није желео да говори за Данас. Изговори су се кретали од тога да им се не допада друштво с којим би били у тексту, да немају времена да разговарају и одговарају на питања, да су на путу или се за њега спремају, да немају шта да кажу о теми, “јер они поштено раде свој посао, ма шта ко о томе мислио”, па до тога да им се тема не допада и да би радије прескочили одговор.