Вести
18. 11. 2024.
Савет за штампу представио смернице за професионално извештавање о деци, протестима, мигрантима
Савет за штампу, који се као независно, саморегулативно тело, бави применом Кодекса новинара Србије, представио је данас смернице за професионално извештавање у 13 осетљивих области.
Те смернице се односе на извештавање о деци, металном и јавном здрављу, особама с хендикепом, о самоубиствима, правосуђу, избеглицама, мигрантима и тражиоцима азила, ЛГБТ особама, изборима, протестима, насиљу над женама, кризним догађајима попут масовних убистава и родној равноправности, речено је на конференцији за новинаре у Београду.
Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић изјавила је да су смернице израдили Сања Павловић, која је из невладиног сектора и представница јавности у Комисији за жалбе и новинар Бојан Цвејић.
„Изабано је 13 области на које се смернице односе и уколико буде потребе оне ће се допуњавати или мењати“, казала је она.
Објаснила је да су смерницама новинарима понуђена решења за дилеме које могу имати приликом извештавања.
Цвејић је казао да су при изради смернице користили искуства међународних организација које се баве извештавањем о спецфичним догађијима и групама, те да је циљ да на једном месту буде прикупљено оно што је можда новинарима најпотребније у раду о тим темама.
Додао је да је извештавање детаљно регулисано Кодекосом новинара, а да је циљ смерница да реши могуће дилеме приликом извештавања у 13 тематских целина.
„У свим смерницама желели смо да нагласимо да важе и наводе се етички и професионални стандарди новинарства“, казао је он.
Према његовим речима, у смерницима су пренета и искуства свестких медија у вези са извештавањем и са протеста.
Павловић је казала да је у смерницама фокус био и на одређеним маргинализованим и осетљивом друштвеним групама, као и деци.
Према њеним речима, у медијима је присутан и велик број примера кршења Кодекса новинара при извештавању о насиљу над женама, те су смернице у једној области посвећене и томе.
Смернице су објављене на сајту Савета за штампу, а у делу који се односи на извштавање са протеста пише да би „новинари и новинарке на протестима требало да се јасно идентификују, односно да им акредитација буде на дохват руке, али је није пожељно јавно показивати међу демонстрантима“.
У смерницама још стоји да „на насилним протестима не треба преносити информације о плановима или кретањима полиције уживо у програму или преко интернета на начин који би угрозио њихову безбедност“, те да „демонстранти/демонстранткиње понекад прате друштвене мреже како би пронашли руте за бекство“.
„Новинари и новинарке који извештавају са протеста треба да буду скептични када су у питању процене броја људи на скупу“, додаје се.
Указано је да „организатори/организаторке дешавања и демонстранти имају одређени интерес, као и представници и представнице власти“, те да, како се додаје, „када полиција користи силу, можда је разлог то што тврде да је гомила превелика и ван контроле“.
„Ограничити употребу субјективних придева и држати се фактографских описа. Избегавати речи попут „велики, огроман“, на пример, и описивати величину скупа фактографски, попут „попуњена су два блока“, или „видим да се гомила протеже дуж пет блокова“, наводи се.
Наведено је и да приликом изштавања с протеста не треба користити емотивно набијене речи, попут „миран“ или „опасан“ осим када се цитира неко или се емитују њихове изјаве.
Новинари и новинарке током извештавања са протеста, како је наведено, не морају да пристану уколико им полиција тражи да прегледа или жели да одузме опрему јер Законик о кривичном поступку штити од безразложног претресања или одузимања.
Уколико није у току хапшење, прегледање или одузимање опреме се не може извршити без налога суда, наводи се.
У смерницама извештавања о деци пише да „медији треба да избегавају приказивање напаћене, понижене и деце без родитеља и својих домова, да избегавају да траже исказе од детета-жртве и да инсистирају на његовој/њеној несрећи, да приказују злостављања и мучења деце и њихов бол као медијску сензацију“.
„За сваку изјаву или интервју са децом неопходно је добити сагласност родитеља (или старатеља) и васпитача, односно представника институција које деца похађају (школе, клубови, удружења, и сл.)“, наводи се.
Наведено је и да су медији дужни да чувају интегритет све деце, укључујући ту и малолетне преступнике/преступнице, чији се идентитет не сме откривати, нити се путем медија могу слободно (необавезно) интерпретирати узроци, последице и структура самог девијантног понашања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.