Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „Необавештен човек је идеално тло за обману“: Готово две трећине грађана Србије активно избегава вести
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 11. 2024.

Аутор: Н.В, Ж.Б. Извор: Данас

„Необавештен човек је идеално тло за обману“: Готово две трећине грађана Србије активно избегава вести

Према истраживању Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) из 2022. године, чак 65 одсто грађана Србије активно избегава да на дневном нивоу прати вести.

Ове податке изнела је независна консултанткиња Наталија Братуљевић на скупу под називом „Сећате ли се локалних медија?“ одржаном у Београду, у организацији Асоцијације „Локал прес“.

Братуљевић је оценила да су грађани изгубили поверење у медије, сматрајући да они често промовишу политичке интересе уместо јавног добра.

Социолог Далибор Петровић сагласан је са овим налазима, истичући да живимо у времену презасићености информацијама.

„То је врло логичан налаз онога у чему тренутно живимо. Прво, презасићени смо информацијама. Друго, постоји потпуно неповерење у информације које примамо. Треће, на тржишту имамо огроман број медија сумњивог квалитета,“ објашњава Петровић.

Каже и да је резултат тога велика конфузија и онда грађани  као рационалан одговор на какофонију информација, одлучују да једноставно „запуше уши.“

Зоран Гавриловић, директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), сматра да ови резултати потврђују тренд аполитизације друштва.

„Ово није новост за мене. Од 2017. године говорим о индустрији популизма чији је циљ урушавање јавности и аполитизација грађана, како би се легитимисала лична власт. Налаз ОЕБС-а само је још један доказ овог тренда,“ наводи Гавриловић.

Према његовим истраживањима, чак 43 одсто грађана има потребу за дебатним емисијама, док је тај проценат знатно мањи међу гласачима владајуће странке, посебно старијих особа и оних са нижим образовањем.

„Кључно питање за нашу републику и демократију је обнова демократске јавности. Публика ће се навићи на пропаганду, а професионално информисање ће постати вишак,“ истиче Гавриловић.

Додаје и да без политизованих и активних грађана нема ни професионалних медија.

Потпредседник Удружења новинара Србије (УНС) Слободан Ћирић изражава забринутост због налаза истраживања, истичући да као новинар тешко може да разуме како грађани могу свесно избегавати вести.

„Као професионални новинар, не могу да разумем људе који намерно избегавају вести. Али као обичан грађанин, могу донекле шватити ту потребу да се побегне од манипулација, лажи и политичке пропаганде,“ каже Ћирић.

Међутим, упозорава да такав приступ само олакшава посао онима који желе да контролишу јавно мњење.

„Необавештен човек је идеално тло за још већу обману,“ закључује Ћирић.

Наталија Братуљевић је на скупу „Сећате ли се локалних медија“, у свом излагању указала и на изазове са којима се суочавају локални медији у Србији, наглашавајући да се мали број новинара бави истовремено штампаним издањима, порталима и друштвеним мрежама.

Генерална секретарка „Локал преса“ Снежана Милошевић истакла је да у Србији постоји 2.167 регистрованих медија, али да су локалне редакције суочене са смањењем броја запослених, што додатно отежава квалитетно информисање.

„Локални медији имају професионалне новинаре и уреднике и познају локалне прилике, али не могу да привуку млађу публику која се информише готово искључиво путем друштвених мрежа,“ навела је Братуљевић. То, према њеним речима, доводи до тога да се и критичке информације често утопе у мору забавних и дезинформативних садржаја.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси