Вести
15. 11. 2024.
Уредница ЈугПрес-а: Ако новинари који раде у локалним медијима не кажу да се плаше, тужилаштво неће реаговати
Главна и одговорна уредница регионалне информативне агенције ЈугПрес Љиљана Стојановић изјавила је данас да новинари који раде на локалу морају да кажу да их нешто узнемирава и да се осећају угрожено због притисака, како би натерали институције да раде свој посао.
„Ако ми признамо да се плашимо, то ће њих (оне који врше притиске) да охрабри, али ако не кажемо да се плашимо, тужилаштво неће реаговати“, рекла је Стојановић на скупу „Сећате ли се локалних медија?“ у Београду, у организацији Асоцијације „Локал прес“.
Навела је да је ситуација на локалу тежа него на државном нивоу и да локални новинари једино могу сами себи да помогну, јер њихови проблеми нису видљиви.
„Јер ако наши проблеми нису видљиви и ако ми не пишемо о томе, онда ништа неће да се деси“, казала је Стојановић, наводећи да у видљивости појединих случајева притисака помажу и новинарска удружења.
Новинари на локалу, према њеним речима, ретко пријављују претње, јер живе у истој заједници са људима који им прете, срећу их на улици, а институције нису ефикасне.
Говорећи о функционисању Сталне радне групе за безбедност новинара, чији је члан, казала је да новинари и људи из медијских удружења годинама покушавају да натерају институције да раде свој посао.
„Чак је и спремност појединаца лимитирана политичком вољом људи који се налазе на власти у Србији“, казала је Стојановић, наводећи да су међу онима који таргетирају новинаре и највиши државни званичници.
Новинарка Подринских Исидора Ковачевић навела је пример плаката, односно „потерница“ са њеним ликом који су лепљене у Шапцу, као и да је пресуда која је донета у том случају мала победа за локалне медије и показатељ да постоји правна заштита.
Са друге стране, нагласила је да младић од 18 година, који је једини осуђен у том случају, није могао све то сам да организује.
„Постоје налогодавци, идејни творци, координатори… То је један огроман скуп људи за које немамо појма ко су“, казала је Ковачевић, изражавајући сумњу да ће се икада сазнати ко су они.
Према њеним речима, полиција и тужилаштво не желе да раде на том случају, а постоји сумња да иза свега стоји владајућа странка у Шапцу.
Истраживачица Европског универзитетског института Тијана Благојев навела је да ситуација у локалним медијима није сјајна, али да морају да наставе да бележе и информишу о случајевима напада и притисака.
„Уколико се закони не спроводе доследно, уколико се не кажњавају они који нападају и врше притисак на локалне медије и уколико се не престане са праксом привилеговања подобних медија, ситуација неће бити боља, грађани ће испаштати и неминовне су медијске ‘пустиње’, где је немогуће доћи до поузданих информација“, казала је Благојев.
Према истраживању које је спроведено међу 26 чланица „Локал преса“, најчешћи притисак на локалне медије се врши кроз неравноправан третман, а највише га врше органи извршне власти, владајуће странке, идеолошки организоване групе, али и власници медија.
Благојев је додала да се притисак врши и кроз финансирање локалних медија, посебно кроз пројектно суфинансирање, али и кроз спречавање приступа информацијама од јавног значаја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.