Вести
12. 11. 2024.
Медијски стручњак Маркус Шпилман: Поверење у новинарство се може вратити само професионалним начином рада
Медијски стручњак из Швајцарске Маркус Шпилман оценио је данас да се поверење у новинарство може вратити само на један начин – професионалним начином рада, односно несврставањем новинара на стране и одагнавањем менталитету крда.
„Права валута новинарства је његова веродостојност и неподмитљивост“, рекао је Шпилман на скупу „Како да новинарство преживи еру лажних вести и вештачке интелигенције“ у Београду.
Шпилман, некадашњи главни и одговорни уредник Нових циришких новина (Неуе Зурицх Зеитунг), сматра да новинарство данас погађа већи број криза, а да је највећа економска и да ситуација у будућности неће бити боља.
Извор прихода новинарства су некада биле рекламе, што се, према његовим речима, данас све мање дешава, а рекламе више неће моћи да финансирају медије као некада, ни у Србији.
„Наша пажња се продаје како кориснички податак на различитим платформама. То сада контролише неко други, а не медијске куће“, оценио је Шпилман.
Стари пословни модел медија, како је навео, изумире, а нови се тражи већ 20 година.
„Можда је време да признамо да нови модел још увек не постоји“, додао је Шпилман.
Оценио је и да су платформе попут Икса или Тиктока постале ново место на којима се проналазе информације, али је мишљења да су оне углавном базиране на трачевима и гласинама, због чега је и даље неопходно новинарство.
„Власници медијских платформи све више обликују јавно мњење“, оценио је он, додајући да се медији не налазе баш у „ружичастој“ ситуацији.
Шпилман сматра и да је новинарство угрожено од аутократа и диктарора, да су угрожене медијске слободе, да се у појединим земљама новинари чак и убијају, наводећи да је и Србија погођена тиме јер се налази на 98. месту у свету по индексу медијских слобода.
Са друге стране, нагласио је да се новинаре дискредитују и демократске власти.
За стање у новинарству, према његовим речима, нису криви само спољни утицаји, већ и сами новинари, за које сматра да им недостаје самокритика.
„Услови рада јесу били бољи некада, али теме које истражујемо, непознате области и постављање тешких питања политичарима и компанијама је привилегија“, оценио је Шпилман.
Упозорио је и да медији све чешће заобилазе етику, као и на опасност од подилажења медија политичарима, уз оцену да је економски притисак на медије веома учинковит.
Као проблем наводи и менталитет крда, наводећи да новинари не морају увек да пишу о „свакој глупости“ која се покрене као тема, већ да треба да унапређују информисање јавности.
Шпилман је нагласио и да новинари, када се залажу за одређене теме, морају то да раде са мање пристрасности, наводећи да поједини новинари постају актери и заузимају страну.
То, како је оценио, доприноси поларизацији друштва, па је потребно да новинар у свему пронађе средину.
„Није могуће извештавати без приближавања одређеним ставовима, али треба тежити објективности“, рекао је Шпилман, наглашавајући да новинарство не може да буде активизам.
а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.