Вести

01. 10. 2024.

Аутор: Н1 Извор: Н1

Асанж: Пуштен сам из затвора јер сам признао кривицу за новинарство

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж рекао је у уторак да је пуштен из затвора, не зато што је правни систем функционисао, већ само зато што је „признао кривицу за новинарство“, у свом првом јавном обраћању од када је пуштен из затвора у Великој Британији.

Говорећи пред Одбором за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе ПАЦЕ у Стразбуру у свом првом јавном наступу откако је ослобођен у јуну, Асанж је истакао да је влада Сједињених Америчких Држава „инсистирала“ на томе да пристане да не поднесе тужбу Европском суду за људска права.

Оснивач Викиликса критиковао је САД због „криминализације“ новинарства и тврдио да никада не би био пуштен да активисти, званичници и многи други нису протестовали и говорили у његово име.

Дописник Н1 из Стразбура: Окупљене изненадили наводи о притисцима САД и ЦИА

У Стразбуру, у згради Савета Европе, многи су у неверици због обима злоупотреба закона од стране, не само Сједињених Америчких Држава, већ и Велике Британије и Шведске, јавља дописник Н1 из тог града.

„Већина је упутила неколико аплауза Асанжу у тренуцима када је говорио о томе да је новинарство на мрачној раскрсници или да, када новинарство угрожава интересе појединаца или великих сила, оне имају начина да процесуирају појединце који се боре за истину… Последнике је овде највише изненадио тај степен ангажовања ЦИА о ком је говорио Асанж, дакле, о томе како су покушали, како је рекао, да га отму и убију у амбасади, притискали су његову породицу, покушали су да дођу до ДНК његовог сина и сличне ствари. Дакле, посланици су били изненађени и тим транснационалним притисцима које су Сједињене Америчке Државе успеле да примене у овом случају и на своје партнере, ниво злоупотребе судског процеса у више држава. Оно што их је посебно запанило је тврдња Асанжа да су само амерички грађани заштићени, да имају право на слободу говора, а да се то не односи на Европљане и друге грађане света“, подсетио је дописник Н1 Никола Радишић.

Некада је постојала разлика између убиства и рата, више је нема

Упитан о новим технологијама, Асанж је рекао да је за њу врло заинтересован.

„‘Интересују ме нека дешавања која се дешавају у криптографији и та дешавања пружају алтернативу у односу на огромну концентрацију медија у рукама неколико милијардера. Наравно, та решења су у повоју, а Сноуденова открића су била та експлозија која је радикализовала програмере и инжењере у многим земљама који су себе видели као агенте историје. Кренули су да праве алгоритме који ће штитити приватност људи, укључујући комуникацију између новинарских извора и новинара“, навео је Асанж.

С друге стране, када је изашао из затвора, видео је да се вештачка интелигенција користи за масовна убиства, рекао је он.

„Пре је постојала разлика између убистава и рата. Сада је то спојено у један фактор и већина мета у Гази је бомбардована као резултат таргетирања од стране вештачке интелигенције. Веза између вештачке интелигенције и надзора је важна. Вештачка интелигенција мора да има информације да би изнедрила мете или идеје или пропаганду. Када је реч о коришћењу вештачке интелигенције ради масовних убистава, надзор почиње од телефона, од интернета и то је кључно за тренирање тих алгоритама вештачке интелигенције. Пуно ствари се променило, неке су остале исте. Пуно је могућности и ризик је велики. Још увек се трудим да разумем каква је ситуација и можда ћу нешто паметније моћи да кажем касније“, навео је он. 

Асанж о ЦИА

Говорећи о ЦИА, рекао је да је обавештајна агенција таргетирала Викиликс, организацију која се бави новинарством.

„Знали смо да се нешто дешава, осећали смо то. Међутим, осећај због неких порука које смо добијали од узбуњивача није нам дао целу и узнемирујућу слику, која се касније појавила. Захваљући нашем истраживању један кривични случај у Шпанији, а на коме су радили амерички новинари, то ће такође бити подложно кривичном гоњењу. Из тога су се изродила два процеса, односно кривично суђење у Шпанији са више жртава, једна од њих је моја супруга, мој син, људи који су долазили у амбасаду да ме посете, новинари, адвокати итд. И имамо једну парницу против ЦИА у Сједињеним Америчким Државама. У Сједињеним Америчким Државама ЦИА је у одговору на ту парницу званично саопштила, тј. државни тужилац и шеф ЦИА су прогласили државном тајном информације да би се борили против тог суђења. Тврди се, наиме, да ЦИА има аргументе да се брани, али су они државна тајна. И самим тим та парница није могла да се оствари. Дакле, потпуна некажењивост у оквиру америчког система“, навео је он. 

Асанж: Био сам политички затвореник јер смо објавили оно што је америчка влада урадила

Упитан о наводима да је био под надзором ЦИА, па чак и да су желели да га убију, као и да ли себе сматра политичким затвореником, Асанж одговара да он јесте био политички затвореник.

„Политичка основа за одмазду америчке владе против мене била је везана за објављивање истине о томе што је америчка влада урадила. У формално-правном смислу, једном када су Сједињене Државе кренуле са правном одмаздом, користиле су се Законом о шпионажи, то је класично политичко кривично дело“, рекао је он

Европским државама потребни закони који спречавају дискриминацију у кривичној фази

Упитан шта Парламентарна скупштина може да уради када је реч о о вансудској репресији, Асанж каже да је у завршеном предмету пред Британским судом, а против кога се Америка жалила, победио по основу дискриминације по држављанству.

„То је у закону о екстрадицији у Великој Британији није дозвољено на суђењу дискриминисати или у кривичној фази дискриминисати некога по основу држављанства, односно националности. Сједињене Државе су покушале да се служе различитим триковима да то заобиђу у британском систему. Међутим, у европској повељи нема ничега што спречава дискриминацију по држављанству, а када је реч о изручењу, то је једна мала заштита коју је било тешко користити по британском закону о изручењу, али није јасно да ли то постоји у већини европских држава“, рекао је он.

„Некада су наше објаве ратних злочина изазувале полемику. Данас имамо директан пренос ужаса у Украјини и Гази“

Асанж је говорио о прилагођавању свом новом животу, да је поново отац деци која су одрасла без њега, да поново буде супруг, па и похвалио своју ташту, што је у сали изазвало смех.

„Што се тиче некаквог мог поновног прилагођавања на тај велики свет који наравно постоји ван мог боравка у затвору, у амбасади Еквадора, у самици, наравно биће потребно време да се адаптирам. Не ради се само о томе да треба да се навикнем на онако помало језив звук електричних аутомобила, већ се ради и о променама у друштву. На начин на који смо некада објављивали видео снимке ратних злочина, то је тада изазвало комешање у јавности и дебату, а данас сваки дан имамо практично директан пренос ужаса рата у Украјини и рата у Гази. Стотине новинара је страдало у Гази и у Украјини, када се све сабере наравно, некажњивост расте и још увек није сигурно шта можемо да урадимо по том питању“, казао је он.

Асанж о политичком азилу

На питање колико, по његовом искуству, добро функционише политички азил у данашњем свету, Асанж је одговорио да је политички азил апсолутно неопходан правни лек за удар на повреду људских права унутар појединачних држава.

„То омогућава људима да напусте државу која их прогања. И то не спашава само животе, већ пружа један механизам, захваљујући којем новинари могу да наставе да се баве својим послом и извештавају о државама из којих су отишли. Претња да неко може да оде из државе, у некој коначној анализи контролише понашање те државе. Мора да постоји конкуренција између држава, да буду добро окружење за људе да могу да живе и раде“, рекао је он.

Напад на азил путем транснационалне репресије то је друго питање, додао је.

„У мом случају било је тешко пронаћи државу која би ми дала азил. Постоји велика рупа у систему азила за људе који не беже из сопствене државе већ беже из државе која је савезница њихове државе или из неке треће земље. То је био случај са мном. Закон о азилу не покрива случај када, рецимо, Аустралијанац бежи од прогона Сједињених Држава или неко из Казахстана бежи од прогона Русије или Кине. Ја нисам могао да поднесем молбу за азил унутар Велике Британије. Наравно, Велика Британија има свој сопствени политички угао због кога је тешко убедити суд да некоме, мени или било коме другом, да азил у односу на Сједињене Државе у Великој Британији. Али није постојала никаква шанса за то јер у односу на треће државе, по конвенцији из 1951. како се примењује у већини европских држава, грађани трећих земаља не могу да поднесу захтеве за азил“, објаснио је он.

Асанж: Оно што се мени десило, не сме да се понови другим новинарима

Неће бити никаквог суђења, саслушања или рочишта о томе шта се десило, и због тога је толико битно да Парламентарна скупштина Савета Европе нешто предузме, рекао је Асанж.

„Неизвесност у Европи у вези са тиме шта новинари овде могу да предузму против транснационалне репресије или евентуалног изручења, уколико остане садашње стање, то ће неизбежно злоупотребљавати друге државе. Дакле, институције као што су ова скупштина, које постављају стандарде и норме, морају да разјасне ситуацију да оно што се мени десило више не може да се понови“, казао је он.

Асанж се данас у Стразбуру обраћа пред Одбором за правна питања и људска права

Асанж се данас у Стразбуру обраћа пред Одбором за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе ПАЦЕ у Стразбуру, који је раније закључио да је оснивач Викиликса био политички затвореник.

“Бити овде пред представницима 46 земаља и седам стотина милиона људи је изазов… Искуство дугогодишње изолације у малој ћелији је тешко описати… Изолација је узела свој данак…Прошао сам дуг пут у буквалном и у пренесном значењу да бих данас пред вама говорио”, рекао је на почетку свог обвраћања Асанж. 

Он је у казао да је данас слободан не зато сто је ситем радио већ зато што је „признао кривицу“ да је радио новинарсдки посао.

“Признао сам да сам тражио информације од извора, да сам добио информације и да сам онда јавност инфоримисао шта сам добио како информацију. Ништа друго нисам признао”, рекао је Асанж.