Вести

27. 09. 2024.

Аутор: Ива Мартиновић Извор: Радио Слободна Европа

Чланови Регулаторног тела за медије у Србији одолевају закону и критикама

Састав Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у Србији неће бити промењен до новембра, иако закон тако налаже.

Рокови за избор нових чланова Савета овог тела већ су пробијени, а актуелни су затражили оцену уставности одредбе закона који предвиђа њихову смену.

Ресорни министар изјавио је да, упркос истеку рока, јавни позив за избор нових чланова неће бити расписан док се не оконча процедура пред Уставним судом.

„Власт поново купује време да се избегне смена РЕМ-а“, оценила је за Радио Слободна Европа (РСЕ) професорка Факултета политичких наука, Сњежана Миливојевић.

Незадовољство радом Савета РЕМ-а и захтеви медијских удружења и дела јавности за њиховом сменом трају годинама.

Кулминирали су након масовних убистава у Србији у мају 2023. када је на хиљаде грађана на улицама тражило одговорност за нереаговање РЕМ-а на промоцију насиља у медијима.

РЕМ је претходних година био и на мети критика међународних институција због пасивне улоге у контроли ТВ емитера.

Шта каже нови Закон о електронским медијима?

Рок за смену чланова Савета РЕМ-а резултат је договора представника власти и медијских удружења који је постигнут у октобру 2023, уз посредовање међународних организација.

Према новом Закону о електронским медијима, актуелни чланови Савета морају да буду разрешени годину дана од ступања Закона на снагу, односно најкасније до 4. новембра 2024.

Пре тога, Одбор за културу и информисање треба да објави јавни позив за предлагање нових кандидата, које потом бира Скупштина Србије.

Рок за објављивање позива је најраније шест, а најкасније три месеца пре престанка мандата члана Савета.

То значи да је Одбор конкурс требало да објави још прошлог месеца, односно најкасније до 4. августа.

„Ово је први пут да се мења цео састав РЕМ-а, а то је још већи разлог да је процедура требало да крене на време“, наводи професорка Сњежана Миливојевић и додаје да нема спремности да се рок поштује.

Да јавни позив још неће бити објављен, потврдио је министар информисања Дејан Ристић.

Он је 19. септембра изјавио да се, „према његовим сазнањима“, то неће догодити до одговора Уставног суда на иницијативу актуелних чланова Савета РЕМ-а.

Из Министарства информисања нису одговорили на додатна питања РСЕ поводом одлагања примене Закона.

Шта траже чланови РЕМ-а?

РЕМ је 4. јуна након хитне седнице затражио оцену уставности одредбе Закона која се односи на смену чланова Савета овог тела.

Актуелни чланови ову одредбу сматрају неуставном и, како наводе у Иницијативи за покретање поступка за оцену уставности, „врстом дискриминације“.

Чланови Савета РЕМ-а наводе да је спорном одредбом прописан посебан основ за престанак мандата који важи само за актуелни сазив Савета.

У Иницијативи још наводе да овај члан није постојао у тренутку избора актуелног сазива, те да не може имати ретроактивно дејство, нарочито ако се узме у обзир да „није утврђен општи интерес“ за то.

У РЕМ-у су за РСЕ навели да се неће оглашавати док траје поступак.

У Уставном суду за РСЕ кажу да су формирали предмет.

Додају и да нема „прописаних рокова у којима је суд обавезан да поступа по иницијативи за оцену уставности и законитости општег акта“.

„Из ове перспективе, када су прошли законски рокови, јасно је да је циљ иницијативе спречавање смене постојећег Савета РЕМ-а и опструкција и одлагање избора новог сазива Савета“, каже за РСЕ председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија Веран Матић.

Шта се замера РЕМ-у?

РЕМ је претходних година био на мети критика међународних институција, медијских удружења и опозиције у Србији због изостанка контроле медија.

Смена чланова Савета овог тела био је један од захтева масовних протеста који организовани након две масовне пуцњаве у мају 2023.

Одговорност РЕМ-а затражена је због, како је наведено, пропуштања да санкционише телевизије које промовишу мржњу и насиље.

„И притисак и захтев од стране јавности је био гласно незадовољство оваквим изгледом националних телевизија које су у ствари слушкиње неких политичких интереса“, оцењује професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић.

Председница РЕМ-а Оливера Зекић је захтеве за смену тада оценила као „политичке“ и додала да би требало расправљати о томе „како је део медија и политичара јавности понудио РЕМ као кривца за ужасну трагедију“.

Савет РЕМ-а је и након протеста остао у истом саставу, а променом Закона о електронским медијима договорено је да ће се након годину дана бирати нови.

„Тиме је власт одложила и скинула се дневног реда причу о одговорности чланова РЕМ-а. Том куповином године је амортизовано незадовољство и сада испада као да је то атак на независност и аутономију РЕМ-а“, наводи Сњежана Миливојевић.

Она додаје да би било корисније да се отворио разговор о одговорности РЕМ-а уместо да се политичким договором утврди њихова смена за годину дана.

Шта кажу медијска удружења?

Годинама уназад, новинарска удружења и невладине организације које се баве мониторингом медија, указивали су да РЕМ не реагује у ситуацијама када би по закону требало.

„РЕМ је врло моћан регулатор који је пре свега нечињењем дозволио производњу хаоса у области аудиовизуелних медијских услуга и уопште у медијском свету. Ниједно од својих овлашћења није спроводио“, наводи Сњежана Миливојевић.

Говор мржње, кршење правила током изборних кампања, вербални напади на новинаре, политичаре и јавне личности у појединим телевизијским програмима, само су неки од разлога због којих су медијска и невладина удружења сама подносила пријаве РЕМ-у.

Посматрачка мисија ЦРТА је од 2020. до данас РЕМ-у поднела више од стотину пријава против појединих телевизија са националном фреквенцијом.

Већина пријава је у вези са извештавањима током изборних кампања. Оне нису подношене само због фаворизовања једне политичке опције – владајуће, већ и због објављивања непотпуних и нетачних информација, кршења изборне тишине, ширења говора мржње.

Само након последњих избора у Србији у децембру 2023. и јуну 2024, ЦРТА је поднела 86 пријава РЕМ-у.

Ни у једном случају ово тело није реаговало током саме изборне кампање, односно у кратким, законом предвиђеним роковима, кажу за РСЕ у организацији ЦРТА.

И Независно удружење новинара Србије (НУНС) више пута је подносило РЕМ-у пријаве против појединих телевизија због кршења Закона о електронским медијима.

Због одсуства реакције, НУНС је подносио и кривичне пријаве против самог РЕМ-а.

Одговорност за пад слободе медија

РЕМ је критикован и у овогодишњем извештају међународне организације Репортери без граница у којем се, између осталог, подвлачи да су новинари често мете напада представника владајуће елите, које појачавају и одређене телевизије са националном фреквенцијом.

Репортери истичу да ни политичари, ни владина тела, укључујући РЕМ, нису били вољни да поправе ситуацију.

„Кад погледате овлашћења и упоредите рад нашег РЕМ-а, то изгледа као да они стриктно избегавају све оно што им Закон ставља у надлежност да би спречили слободу говора и циркулацију информација у јавним интересу“, наводи Сњежана Миливојевић.

РЕМ је основан од стране државе као самостална и независна организација чија је улога да регулише, контролише и санкционише електронске медије.

Његов задатак је да доприноси заштити и развоју слободе мишљења и изражавања, да унапређује квалитет и разноврсност услуга које пружају електронски медији.

Савет РЕМ-а је главни орган овог тела, и он доноси одлуке о свим питањима која се налазе у надлежности регулаторног тела.

На мети критика међународних институција

У извештају о изборима у децембру 2023. и ОЕБС-ова Канцеларија за демократске институције и људска права указала је на пасиван приступ РЕМ-а у регулисању понашања медија током кампање.

Европски парламент је у фебруару 2024. изгласао резолуцију којом се тражи међународна истрага о наводним неправилностима током децембарских избора, а посебна критика односила се на РЕМ.

Европски посланици су навели су да је ово тело занемарило законске обавезе да пажљиво прати кампању у медијима, извештава о закључцима и санкционише медије који су кршили закон или новинарске стандарде.

У резолуцији се наводи да се „са забринутошц́у примец́ује“ да је РЕМ објавио резултате мониторинга програма само за јавни сервис и приватне кабловске канале, али не и за приватне телевизије са националном покривеношћу, које су блиске владајуц́ој странци.

РЕМ се нашао и у извештају Европске комисије о Србији за 2023. због пропуштања да додели пету националну фреквенцију „без веродостојног оправдања“.

Додела националних фреквенција

РЕМ дефинише критеријуме и одлучује које ће телевизије имати националну покривеност.

Број је ограничен и сматра се националним добром, будући да је власник фреквенција држава.

У Србији националну фреквенцију имају четири приватне телевизије – Пинк, Хаппy, Прва и Б92. То им омогућава да њихов програм буде видљив широм земље.

„Летимичним погледом се види да ниједна национална телевизија не поштује ни структуру програма, ни квалитет“, оцењује Сњежана Миливојевић.

„РЕМ не изриче мере које му стоје на располагању и тиме толерише умањивање плурализма, пад квалитета и неконтролисану производњу садржаја који нису у интересу јавности“, додаје.

Ко ће добити пету фреквенцију у Србији још није одлучено, иако је законски рок истекао још 2022. Телевизија Нова С је због тога тужила РЕМ.

Председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић изјавила је да неће донети одлуку о петој дозволи док спор са ТВ Нова С пред Управним судом не добије епилог.

РЕМ годинама прате оптужбе и да националне фреквенције додељује телевизијама које не емитују довољно културно-образовног програма.

Нови ред критика стигао је у мају ове године, након одлуке о укидању прописа по којем су национални ТВ програми у обавези да имају више од 20 одсто таквог „квалитетног програма“.

Сарадња на тексту: Јована Крстић и Светлана Божић Краинчанић