Вести
20. 09. 2024.
Сомборац: Јунаци мојих стрипова ме никад не би оставили на цедилу, без инспирације. Раде прековремено, у три смене, не спавају
Без последица наравно да није могуће критиковати. Свака оцена нашег рада је очекивана, али ако би могло без (непроцесуираних) претњи, напада и ускраћивања огласног простора - то би значајно помогло животу и стварању. Или можда превише тражимо?, пита се карикатуриста и аутор стрипа Марко Сомборац, поводом 300 илустрација објављених на порталу Цензоловка.
Многи су покушали да га имитирају – ником није успело. Нема медија, посебно међу режимским таблоидима, који нису покушали да убаце каиш стрипа, али ниједан никад није дошао до популарности коју је стекао Марко Сомборац од када је 2005. у Блицу почео да објављује свој духовити поглед на хаотично српско друштво, које тако прецизно описује.
У Блицу се ближи импресивном броју од 5.000 стрипова, чему се ниједан илустратор у новијој историји српских медија није ни примакао.
Један је од тројице најпознатијих карикатуриста у Србији (са Душаном Петричићем и Предрагом Кораксићем Кораксом). Шта нису све радили да их зауставе, као да се ради о терористима са експлозивом за појасом а не са оловком у руци – оптуживали су их за завере, позивање на атентате, рушење Вучића.
Инспирације је, дакле, било напретек. Можда не онакве какву би пожелео, али Марко и даље избацује седам карикатура недељно – поред Блица, редовно црта за Цензоловку и НИН. На нашем порталу је, током шест година коментарисања медијске сцене, објавио 300 илустрација.
Што он каже, даноноћно су радили да га инспиришу, стали нису. Они који буду заинтересовани за изучавање историје напора власти да униште квалитетно новинарство у Србији и обрачунају се са новинарима који се труде да сачувају професионалне и етичке стандарде – биће за његове карикатуре изванредан материјал.
Сарађује и са Центром за истраживачко новинарство Србије и организацијом Транспарентност Србије.
Имао је самосталне изложбе на Калемегдану и у Кнез Михајловој у Београду, на градском тргу у Шапцу. Групна изложба, она земунска, са ауторима стрипа из групе Момци, била је мета вандала – њих 15-ак су упали у галерију, бацили сузавац, поцепали и разбацали радове у критичком заносу. И то све после претњи смрћу ауторима, због којих полиција није реаговала.
Цензоловка: Како си ти доживео ових шест година праћења и коментарисања медијске сцене за Цензоловку? Да ли су се неке ствари промениле када су у питању цензура, притисци и напади на новинаре и медије?
Марко Сомборац: Уз главну оцену да у већини медија доминира власт и њена паралелна реалност и где не може да допре друго мишљење или чињеница, нека промена је и утисак подељености на медије за и против власти (делимично настао тако што су критичким медијима представници власти ускраћивали своја гостовања), као и то што смо огуглали на само стање кад су у питању цензура, притисци и напади, углавном због неефикасности институција.
Цензоловка: Да ли је икад недостајало материјала, повода, инспирације и зашто није?
Сомборац: Јунаци мојих стрипова су веома вредни по том питању и никад ме не би тако оставили на цедилу, углавном радећи и прековремено, не спавајући, у три смене.
Цензоловка: Било је више напада и на тебе, Душана Петричића и Предрага Кораксића Коракса, повремено су били и брутални? Због тога сте и ти и њих двојица добијали и озбиљне претње.
Сомборац: То што се дешава је свакако веома лоше, али некад и иде у рок службе, реакције иду са послом. Ма како било непријатно, некад се може и очекивати. Већи проблем је изостанак правовремених потеза институција, тако да је сад дилема шта више изазива аутоцензуру, претња или непостојање казне за исту.
Цензоловка: Да ли је могуће данас бавити се карикатуром слободно, без аутоцензуре?
Сомборац: Сви бисмо требали да знамо да ћемо се суочавати са којекаквим коментарима, али не би требало да онда останемо сами на брисаном простору. Ја то некад описујем као сцену из филмова где идеш „озвучен’’ да извучеш неку информацију од криминалца и, ма колико било опасно, знаш да у последњој секунди долазе специјалци да те спасу. Овде ти идеш сам, па шта буде.
Тако да, што се аутоцензуре тиче, шта ко колико процени да може да поднесе.
Цензоловка: Да ли има нових младих карикатуриста који могу да наставе са оштром критиком која обележава ваш рад?
Сомборац: Понекад ми на Твитеру искочи Борис Стајески, свиђа ми се ликовно како ради. Остало нисам нешто приметио, надам се да ће тога бити.
Цензоловка: Тужилаштво није до краја истражило случај насилне цензуре 2020. године, уништавања радова групе Момци у Старој капетанији у Земуну, због чега сте тужили државу. Како видиш то како су се тужилаштво и полиција бавили овако озбиљним насиљем и претњама?
Сомборац: Ту је тешко побројати све пропусте тужилаштва и полиције као и шта смо све морали да радимо, пријављујемо, разматрамо тужбе…
Прво полиција није реаговала на претње (пре отварања изложбе, прим.нов.) и неделовањем је дозволила упад у галерију. Касније су полиција и тужилаштво процесуирали само петоро од десетак нападача, који су добили условне казне. Нас ауторе чак нису ни сматрали за оштећене.
Од преко сто претњи, једно четири су решене, две одбијањем. И то неке после три године, требало им је годину и по за саслушања. Пријављивали смо и министра културе, обраћали смо се заштитнику грађана и тако добили бар казну за полицајца који је неадекватно реаговао.
Слали смо и, не тужбу, него опомену пред утужење починиоцима и држави. Није процесуирано ни бацање сузавца.
Тако да, ако и нису одбили свиме да се баве, испада да су резултати такви ко да јесу. Зашто је то тако, то је питање за њих, али ако икад стигне одговор, биће нешто процедурално и обесхрабрујуће.
Цензоловка: Да ли се такав модел цензурисања наставио, да ли сте и после тога добијали претње или на неки други начин притискани?
Сомборац: Интересанто да нова изложба организована после ње (до сада једина која нам је понуђена) не да није имала проблеме, него је нико у лошем контексту није ни споменуо, што много тога говори.
Тако да, што се тиче стрип групе, није се понављало, а што се мене тиче и редовног посла који обављам, питање је да ли се исплати уопште и пријављивати.
Сад, рецимо, опет имам један дугогодишњи процес, ево и једне пикантерије: да би вам Тикток дао податке о осумњиченом, морате да дате изјаву шта сте желели да кажете у карикатури. Ваљда имају неки уметнички жири у полицији тамо у Сингапуру, шта ли.
Цензоловка: Ти си био увек ангажован и на протестима новинара и медијских радника, на некима си био и говорник. Да ли после свега имаш утисак да је такав друштвени ангажман довео до неких промена?
Сомборац: Свакако се не можемо предати и морамо да будемо солидарни ма како све изгледало безизлазно. На крају крајева, што су веће тешкоће, то је све вредније борбе.
Цензоловка: Како на илустрацију/карикатуру утиче употреба вештачке интелигенције? И уопште све ове технолошке промене?
Сомборац: Понекад пробам да дам неки упит ЦхатГПГ-у што се тиче идеја, али није се нешто прославио досад. Али кад бих се претплатио, можда буде наједном креативнији. С времена на време ипак видим добре промтове које онда АИ фино ислика тако да свакако може да буде од користи.
Цензоловка: Да ли можеш за себе да кажеш да си постао инфлуенсер на мрежама – мислим да си то по дефиницији на X-у (еx Твитеру), имаш 179.000 пратилаца?
Сомборац: Можда је ипак права бројка пратилаца за две трећине мања, а остало ме неки анонимни доброчинитељ частио ботовима, али свим правим пратиоцима сам свакако захвалан.
Ипак, после почетног интересовања, сада знамо да Србија није Твитер, па сам мало и због количине посла смањио интеракцију и користим мреже више за информисање.
Једно време сам радио неке једноставније анимације за Тикток и Инстаграм на основу карикатура, понешто буде и вирално.
Цензоловка: Како се теби чини рад Шарли Ебдоа? И уопште, да ли су карикатуристи и даље слободни да радикално критикују свет око себе после ужасних претњи и напада као што су били на данске карикатуристе због цртања Мухамеда или масакра у Паризу?
Сомборац: У суштини би требало радити онако како мислиш да треба без обзира на све. Иако наравно уме да буде тешко због свега што сте набројали, али то нам је што нам је. Што се тише Шарлијеваца, детаљно сам пратио кад су биле у питању карикатуре Мухамеда и мени се чинило да свака има поенту која је указивала на неки проблем, а не да је у питању неко вређање или шта год им се приписивало тада.
Цензоловка: Да ли је уопште данас могуће без последица критиковати цркву, десничаре, Вучића и све остале који би да постану светиње о којима нико не би смео да зуцне? Како креативни и друштвено ангажовани људи као што си ти виде живот и стварање у таквом друштву?
Сомборац: Без последица наравно да није могуће. Свака оцена нашег рада је очекивана, али ако би могло без (непроцесуираних) претњи, напада и ускраћивања огласног простора, то би значајно помогло животу и стварању у друштву. Или можда превише тражимо?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.