Вести

09. 09. 2024.

Аутор: АНЕМ Извор: Јавни сервис

Медијска сцена Србије у јулу 2024.

Мониторинг медијске сцене израђује се с циљем континуираног праћења догађаја и процеса који утичу на стање медијских слобода у Републици Србији. Аутори мониторинга баве се: слободом изражавања; праћењем имплементације постојећих прописа; усвајањем нових прописа, али и изменама и допунама актуелних, како из области медија, тако и из других области које на директан или индиректан начин утичу на слободу медија; као и анализом СЛАПП тужби (стратешких тужби против учешћа јавности) усмерених према новинарима и медијима. За израду мониторинга користе се јавно доступни подаци, подаци добијени од новинара, уредника и других медијских радника, новинарских удружења и медијских асоцијација, као и од државних и недржавних органа.

I Слобода изражавања

Када је реч о случајевима напада на новинаре, према статистици Врховног јавног тужилаштва, током 2024. године (пресек начињен крајем јула) формирано је укупно 35 предмета. Догађајима у односу на које су предмети формирани, погођен је 31 медијски радник, од којих је мушкараца 17, а жена 14. Највећи број предмета отворен је у марту (10), а најмањи број у јулу (један случај). Од укупног броја предмета, највећи број налази се у Посебном јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал (62,86% укупног броја предмета). Закључно са 31.7.2024. године, донета је једна осуђујућа пресуда; у једном случају дошло је решавања предмета применом института опортунитета; у два предмета судски поступак је у току; у два предмета донето је решење о одбачају кривичне пријаве; у три предмета утврђено је да нема места покретању кривичног поступка; у једном предмету спроводе се доказне радње; а у 25 предмета поднет је захтев за прикупљање потребних обавештења.

У реченом периоду Независно удружење новинара Србије (НУНС) забележило је укупно 84 напада на новинаре – седам физичких напада, 44 вербалне претње, 31 притисак и два напада на имовину медијских радника.2

Почев од 2024. године, Србија и друге земље кандидаткиње у процесу придруживања Европској унији укључене су у објављивање годишњих извештаја о стању владавине права. За земље чланице ЕУ то извештавање уведено је пре четири године, с циљем да се испрати поштовање владавине права и укаже на потенцијалне ризике. Извештаји о стању владавине права у државама кандидаткињама представљаће допуну редовног годишњег Извештаја о напретку, који Европска комисија сачињава како би процењивала реформски процес у земљама кандидаткињама (ниво њихове припремљености и усклађености са европским стандардима, укључујући и оне који се тичу слободе медија).

У другој половини јула НУНС и ОБЦ Трансеуропа (ОБЦТ) објавили су извештај „Владавина права и слобода медија у Србији: Извештај из сенке за 2024. годину“, као свој допринос праћењу владавине права.

Извештаји Европске комисије о стању по питању владавине права обухватају четири (главне) области:

1. правосудни систем;
2. законски оквир за борбу против корупције;
3. слободу медија и плурализам и

1 ВЈТ статистика напада на новинаре од 2016. до краја јула 2024, извор: безбедниновинари.рс

2 Новинари треба да пријаве све претње и нападе иако их институције неретко одбацују, ауторка: Ивана Крагуљ, текст објављен 8.08.2024.на порталу НУНС.

1. остала институционална питања у вези са системом узајамне провере и контроле.

Извештај из „сенке“ највећим делом је посвећен питању слободе медија и медијском плурализму. Пружа слику медијске сцене у Србији, указује на кораке начињене у добром смеру, као и на изазове на којима је неопходно радити. Анализа садржи и сет препорука намењених државним органима и релевантним удружењима из цивилног сектора. Аутори извештаја указали су на то да је усвајање „Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020–2025. година“ представљало позитиван корак ка хармонизацији националног законодавства са правним тековинама Европске уније. Међутим, спровођење Медијске стратегије показало се као споро и непотпуно. Када је реч о Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) и Савету за штампу, констатовано је да је неопходно да се ојача позиција тих тела и да се обезбеди њихова независност. У делу који се односи на транспарентност медијског власништва и мешање државе, закључено је да је последњим изменама закона (Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима) олакшан пут повратку државног власништва у (приватним) медијима. Повратак државе у власничку структуру медија представља озбиљну претњу за медијски плурализам, што резултира угрожавањем независног и критичког извештавања, констатовано је у Извештају. Када је реч о додели државних средстава за оглашавање и другим заштитним мерама против државног/политичког мешања, образложена је неопходност обезбеђивања адекватних информација о начину на који се државна средства расподељују, као и неопходности рада на транспарентности пројектног суфинансирања.

 

Такође, истакнута је и ургентност измена прописа (Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима), како би се обезбедило поштовање Кодекса новинара Србије и ојачала улога Савета за штампу, а све са циљем да се јавне финансије усмере ка медијима који поштују новинарске и етичке стандарде. У Извештају је речено да се новинарима не гарантује безбедност у довољној мери, да се закони не спроводе на адекватан начин (што обезбеђује некажњивост за оне који новинаре застрашују), и да политичари против новинара креирају непријатељску атмосферу. Аутори су подвукли да је новинарима неопходно осигурати безбедност и обезбедити брже истраживање напада уколико до њега ипак дође. Када је реч о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у Извештају се каже да
се прописи, иако су сами по себи доста јаки, непотпуно и неједнако спроводе. Тужбе против новинара као систем застрашивања (укључујући СЛАПП тужбе и тужбе државних функционера) – оцењене су као високо забрињавајуће.3

3 ,,Владавина права и слобода медија у Србији: Извештај из сенке за 2024. годину”, аутори: Массимо Моратти, Серена Епис, Тхомас Лаw, ко-

Крајем јула Европска комисија објавила је Извештај о владавини права у 2024. години. У Извештају је, између осталог, указано на то да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не користи у потпуности свој мандат како би заштитило медијски плурализам и професионалне стандарде. Изражена је и озбиљна забринутост у вези са независношћу тог тела. У Извештају се подсећа на то да је РЕМ 2022. године обновио дозволу за сва четири телевизијска канала са националном фреквенцијом, и поред тога што су им упућивали упозорења због кршења законских обавеза. Неки од тих канала наставили су са кршењем релевантних прописа и у 2023. години. Европска комисија је истакла да пета национална фреквенција још увек није додељена. Рок је истекао, а образложење изостало. Према закључку Европске комисије, РЕМ није ефикасан ни у супротстављању страној манипулацији информацијама у вези с ратом у Украјини. Иако је нови Закон о електронским медијима појачао мандат и регулаторне надлежности РЕМа – дајући му нову могућност да изриче новчане казне – тај се механизам не користи. Европска комисија изражава сумњу да су измене Закона о електронским медијима којима се деполитизује процес именовања чланова Савета РЕМ-а и захтев да се нови Савет РЕМ-а именује у року од годину дана од дана ступања закона на снагу закона (до 4. новембра 2024.) – довољни да обезбеде независност РЕМ-а у односу на државну администрацију. Закон је увео и краће рокове за РЕМ у погледу поступања по жалбама током изборних кампања, али је, закључио је ОЕБС/ОДИХР у свом извештају о парламентарним изборима у децембру 2023. године, РЕМ „задржао пасиван приступ”.

Eвропска комисија наводи да пре усвајања новог Закона о јавном информисању и медијима, штампани медији који су, према подацима Савета за штампу, највише кршили Етички кодекс, нису били онемогућени да добију средства за суфинансирање пројеката из области јавног информисања, што је посебно (било) изражено на локалном нивоу. Евидентирана је неопходност праћења ефективне примене одредаба новог закона. Мере за решавање проблема транспарентности у власничким структурама и оглашавања финансираног државним средствима, мере предложене Медијском стратегијом – још увек нису имплементиране.

Политички и економски утицај на медије и даље изазива забринутост. Процес приватизације медија није окончан. Недавне измене закона укинуле су забрану државним предузећима да поседују медије, што је, због повећаног утицаја државе, изазвало забринутост у заинтересованој јавности – новинарским удружењима и организацијама цивилног друштва. Када је реч о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Европска комисија бележи да се новинари и даље суочавају како са честим одбијањем  јавних органа да им омогуће приступ таквим информацијама, тако и са одбијањем да им на захтеве уопште одговоре.

аутори: Раде Ђурић, Тамара Филиповић Стевановић. Издавачи: НУНС и ОБЦТ, јул 2024 

Безбедност новинара и даље забрињава. Све је већи притисак изазван подношењем узнемирујућих тужби. Случајеви клеветничких кампања, претњи и вербалног и физичког насиља над новинарима – настављају се, како на државном, тако и на локалном нивоу. Новинарска удружења забележила су пораст укупног броја регистрованих напада (у 2022. било је 137, у 2023. 183). У Извештају се наглашава да изјаве које високи званичници понављају о дневном и истраживачком раду новинара – угрожавају слободу медија. Према мишљењу заинтересоване јавности, највећи притисак долази од политичара. Такође, бележи се повећан број стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП), које су покренули припадници власти. Тим тужбама исцрпљују се финансијски и кадровски капацитети медија. У случајевима напада и претњи на новинаре – Стална радна група за безбедност новинара омогућава брзо реаговање полиције и тужилаштва. Међутим, према новинарским удружењима, након почетне брзе реакције, мали број случајева резултира правоснажним пресудама. Упркос раду Комисије за истраживање убистава новинара, убиство Славка Ћурувије и након 25 година остаје некажњено. Претходне године Јавно тужилаштво за организовани криминал поново се огласио ненадлежним у случају убиства новинара Милана Пантића – закључује се у Извештају.

Састанак Сталне радне групе за безбедност новинара у Зрењанину и уочене неправилности у поступању судова 

У Зрењанину је током јула одржан састанак Сталне радне групе за безбедност новинара. Састанку су присуствовали локални тужиоци и представници полиције, новинара и медија. Говорило се о проблему дискриминације медија и новинара, проблему који узрокује настанак непријатељског радног окружења, утиче на безбедност, али и на ментално здравље новинара. Било је речи и о појединачним случајевима напада, о притисцима који се на новинаре врше, и о опасностима које им прете због све
већег броја СЛАПП тужби. Пажња је била посвећена и слабостима медијске сцене у Србији, развијаним у атмосфери коју производе водећи политичари, дискриминацији у области пројектног суфинансирања и смањењу броја медија који се новинарством баве професионално.4

Поводом правноснажно окончаног судског поступка вођеног због претњи упућених редакцији Телевизије Н1, запажено је да суд није поступио у складу са одредбом члана 50, став 1, тачка

4 Солидарност међу новинарима и ефикасно и брзо кажњавање насилника, најважнији у заштити новинара, текст објављен 4.07.2024. на порталуЈавни сервис. 

3, према којем оштећени у судском поступку има право да буде обавештен о исходу поступка и да му буде достављена правноснажна пресуда. Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедности новинара, најавио је да ће то питање бити тема разговора са представницима суда и изнео предлог да се у Сталној радној групи одреди контакт тачка из суда, како би се сличне ситуације, адекватно решиле.5 

Претње и притисци

Случај Тамаре Скроззе, заменице главног уредника новинске агенције ФоНет

Скоро два месеца након гостовања у емисији „Да сам ја неко” (Телевизија Н1), Тамара Скрозза нашла се на мети таблоида. У разговору са новинарком, Скрозза је изговорила следеће:

Та ноћ између 5. и 6. октобра, по мом мишљењу, сада пост фестум, требало је да изгледа потпуно другачије. Нећу да сада причам како, да не бисмо имали проблеме, али што се мене тиче та ноћ је требало да буде потпуно другачија, нешто налик ономе што смо учили у књигама историје. Да је та ноћ била другачија и да 6. октобра смо се пробудили у једној другачијој Србији, Србији без неких људи, мислим да би ово данас било сасвим друга прича, а ми заправо живимо деведесете. Ја сад доводим себе у ситуацију да живим ‘дан мрмота’, да пишем исте текстове 30 година, да говорим исте реченице 30 година, да радим исто што сам радила и пре 30 година. То је абнормална ситуација.

Њене речи тенденциозно су интерпретиране, тако да се оно што је изговорила заменило оним што Тамара Скрозза никад није рекла.

Прву вест са реинтерпретираном изјавом новинарке објавиле су Новости онлајн. Текст је насловљен: „Вучића је требало убити још у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године“. Према наводима из текста, „опозициона“ новинарка Тамара Скрозза индиректно је рекла да је људе који су данас на власти требало ликвидирати за време петооктобарског преврата, у време кад је актуелни председник Србије Александар Вучић био министар информисања.

Текст исте садржине, и истог наслова, објављен је и на порталу листа Ало, незнатно измењену верзију објавила је и Политика, а затим портал 24седам.рс. На ТВ Пинк говорило се: „Монструозно. Вучића је требало убити између 5. и 6. октобра 2000. године, поручила опозициона новинарка Тамара Скрозза“. Сутрадан, кампању је наставио Информер.

5 Судови обавезни да достављају пресуде оштећеним новинарима и медијима, аутор: Веран Матић, текст објављен 19.07.2024. на порталуБезбедни новинари.

Како би појаснила своје речи, и на тај начин их сасвим ослободила злураде интерпретације, Тамара Скрозза је изјавила:

Ја заиста мислим да би све другачије било да је та ноћ 5. октобра прошла другачије. Притом нисам мислила ни на каква убиства. Мислим да је требало пред надлежне правосудне органе довести све људе из тадашње власти који су заслужни за догађања 90-их година. Ти људи нису одговарали на било који начин. И то је све што се крије иза моје изјаве.

Медијима који су је оптужили да је позивала на убиство председника Србије Александра Вућића, на стрељање и масовно убиство – Тамара Скрозза најавила је подношење тужби. У кампању којом је безбедност новинарке озбиљно доведена у питање, својим саопштењем укључило се и Министарства информисања и телекомуникација:

Тешко је отети се утиску да је гђа Скроза, у делу претходно цитиране изјаве која се односи на то да је Србија у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године требало да остане „без неких људи“, те да је та ноћ требало да буде „нешто налик ономе што смо учили у књигама историје“, имплицитно изразила жаљење због тога што у тим драматичним околностима поједини државни званичници нису били лишени живота. Свако накнадно појашњавање овог поприлично јасног исказа представљало би учитавање у речи гђе Скроза онога што оне изворно не садрже.

Имајући у виду и овај пример говора мржње и/или позива на, тј. изражавања жаљења због пропуштене прилике да се изврши насиље, као и бројне друге којима је испуњен јавни, а посебно медијски простор, Министарство информисања и телекомуникација изнова апелује на све да се суздрже од исказа који експлицитно или имплицитно представљају говор мржње или позив на насиље.

Дакле, Министарство информисања оспорило је свако појашњење новинаркиних речи, на тај начин што је као једино могуће тумачење понудило управо оно које су изнели и бесомучно понављали таблоиди, а које, заправо, није тачно.

Поводом саопштења Министарства огласила се Коалиција за слободу медија:6 Најновије саопштење Министра за информисање и телекомуникације Дејана Ристића је
срамно и показује ниво дубоког неразумевања очувања концепта слободе говора и

6 Коалиција за слободу медија: Министар наставио хајку на Тамару Скроззу, недостојан функције, саопштење објављено 31.07.2024. напорталу НУНС. залагање за безбедност новинара, и отвара пут ка даљој хајци и угрожавању безбедности новинарке Тамаре Скроззе.

Репортери без граница заузели су став да ће, у случају да се нешто деси Тамари Скроззи нешто деси, одговорном сматрати Владу РС и њене медијске изасланике.7
Новинари који су део Сталне радне групе за безбедност новинара подвукли су да учитавање и стравично таблоидно тумачење новинаркине изјаве најозбиљније угрожава њену безбедност.8

Новинарке против насиља према женама изразиле су најдубљу солидарност са колегиницом, која трпи хајку појединих таблоида и телевизија са националном фреквенцијом.

Рад Тамаре Скроззе у великој је мери поставио темељне вредности и принципе на којима је основана Група „Новинарке против насиља“. Зато се прикључујемо захтеву њене редакције и позивамо надлежне институције, Сталну радну групу за безбедност новинара, новинарска и медијска удружења, и све организације које се залажу за слободу медија и безбедност новинара и новинарки да реагују и заштите нашу колегиницу од напада и претњи.9

Случај новинара Срђана Шкора

Коментаришући прилике у Србији, 25. јуна, на КТВ-у, Срђан Шкоро је предложио да се син Александра Вучића „пошаље у Мајданпек и Бор, у рудник, да лепо тамо ради. Нема Кобри, нема заштите, тамо да допринесе, да га снимају камере, а може и Жељко Митровић да дође да прави ријалити“, те да Данило Вучић „на тај начин покаже какав је Обилић“. Он је додао да, „што се тиче Косова“, Данило Вучић „може и тамо да оде, али самостално – не о трошку државе, не о трошку тога о чему (Александар) Вучић ћути, да иду Кобре и специјалци да га обезбеђују да би дете гледало утакмицу“, наводи Цензоловка.10

Због тога што је изговорио – а није рекао ништа више и ништа преко наведеног – реаговало је Више јавно тужилаштво у Београду, налажући Првом основном јавном тужилаштву да формира предмет како би испитало има ли у Шкоровим изјавама елемената кривичног дела Угрожавање сигурности, извршеног

7 Репортери без граница: Ако се нешто деси Тамари Скрози, сматраћемо одговорним владу и њене медијске изасланике, текст објављен 30.07.2024. на порталу НУНС.

8 Ескалација напада на новинарке и новинаре – Саопштење новинарског дела СРГ поводом кампање против новинарке Тамаре Скроззе, текст објављен 30.07.2024. на порталу Јавни сервис.

9 Солидарност групе “Новинарке против насиља према женама” са Тамаром Скроззом, текст објављен 30.07.2024. на порталу Безбедни новинари.

10 Министарство информисања и РЕМ покренули поступке против КТВ због изјава Срђана Шкора о Данилу Вучићу, ауторка: Даница Ђокић, текст обљављен 10.07.2024. на порталу Цензоловка.

према Председнику Републике Србије Александру Вучићу и његовом сину Данилу Вучићу.

Поводом изјаве Срђана Шкора – неосновано закључујући да је новинар позвао на убиство Председниковог сина – огласио се потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић:

Оправдавање претњи породици председника Александра Вучића које долази од различитих опозиционих групација и појединаца попут Ђиласове партије је исто злочин, као и претња и позив Срђана Шкора на убиство Данила Вучића.

Као и у случају Тамаре Скроззе, и у случају Срђана Шкора свој суд или своју „пресуду“ дало је и Министарство информисања и телекомуникација, и то тако што је Шкорову изјаву најгрубље истргло из контекста, дајући јој сасвим други, малициозан тон и карактер. На сајту Министарства може се прочитати:

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић најоштрије осуђује застрашујуће и морбидне ставове Срђана Шкора изречене у емисији емитованој у програму КТВ. Очито потпуно испуњен мржњом у односу на председника Републике и чланове његове породице, Шкоро је том приликом позвао на јавни линч Данила Вучића кога је окарактерисао као „слику и прилику свога оца“. Шкоро би дете председника Републике послао у рудник, а потом га „туширао уранијумом“. Међутим, ни то није довољно острашћеном Шкору, већ би сина председника Републике, претходно га лишивши заштите која му по закону припада, послао на подручје Покрајине Косово и Метохије како би тамо био изложен насиљу албанских сепаратиста чиме би му био угрожен живот. С тим у вези, Министарство поздравља благовремену реакцију Вишег јавног тужилаштва у Београду у вези са овим забрињавајућим случајем, а само ће без одлагања покренути процедуру за утврђивање могућег постојања одговорности главног и одговорног уредника КТВ и других лица због емитовања медијског садржаја у коме су јавно саопштене вишеструке монструозне претње по безбедност детета председника Републике, односно због ширења говора мржње и нарушавања достојанства личности.

Срђан Шкоро потврдио је да током гостовања на КТВ-у није изрекао ниједну претњу сину председника Србије Данилу Вучићу. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) покренуло је поступак против КТВ-а, а Министарство информисања и телекомуникација поступак инспекцијског надзора, позивајући се на одредбе које се односи на забрану говора мржње и подстицања дискриминације или насиља у програму. Адвокатица Удружења новинара Србије тим поводом је рекла: „Ако тужилаштво буде радило свој посао како треба, када погледа оно што је Шкоро заиста рекао, а не оно што је извучено из контекста, видеће да ту заиста нема елемената кривичног дела угрожавање сигурности“. 11

Поводом саопштења Министарства огласило се и Независно удружење новинара Србије:

Министарство у саопштењу не цитира већ интерпретира изјаву Срђана Шкора и закључује да се ради о „говору мржње“, „нарушавању достојанства личности“ и „позиву на линч“. Будући да је надлежно тужилаштво, како пишу медији, већ формирало предмет у поменутом случају, очекујемо да ће утврдити шта је, од наведеног, „позив на рад у руднику“, имајући у виду да много грађана Србије заиста ради у неком руднику.

У одбрану колеге стао је и новинар и колумниста Ненад Кулачин, који је због текста „Обесите Шкора“, објављеног у дневном листу Данас, добио низ претњи, упућених у директним порукама преко друштвене мреже Фејсбук.12

Косовска Митровица — напади и притисци на новинаре Редакцији портала КоССев упућена је нова претња, коју су пратиле бројне увреде. Према информацијама доступним у НУНС-овој Бази напада на новинаре, поруке је упутило исто оно лице које вређа уредницу и редакцију и прети им већ дуже време.13

У јулу су физички били нападнути новинарка Политике Биљана Радомировић и новинар листа Јединство Зоран Влашковић. Напад се одиграо на Главном градском мосту на Ибру. Непознато лице, у алкохолисаном стању, без повода, физички је насрнуло на новинаре и гађало их пивском флашом. Новинари су били на радном задатку. Након инцидента, лице се удаљило ка јужном делу града. Удружење новинара Србије (УНС), које има огранак на Косову и Метохији, осудило је физички напад на новинаре, и тражило да нападач буде строго кажњен.14

На седници одржаној 11.7.2024. године, Скупштина Косова је, без учешћа опозиције, усвојила Закон о Независној комисији за медије. Удружење новинара Србије (УНС), са својим огранком на

11 Адвокат УНС-а Константиновић: Шкоро није извршио кривично дело угрожавање сигурности, нити било које друго кривично дело, аутор: А. Ничић, текст објављен 9.07.2024. на порталу УНС.

12 “Не заборави да је Данилу Вучићу кум Војислав Шешељ”: Кулачин добио претње због колумне у Данасу, аутор: Угљеша Бокић, текст објављен 10.07.2024. на порталу дневног листа Данас.

13 хттпс://базенунс.рс/српски/детаљи-напада-на-новинара/1542

14 Строго казнити нападача на Биљану Радомировић и Зорана Влашковића, саопштење објављено 15.07.2024. на порталу УНС.

Косову и Метохији, изразило је забринутост због усвајања закона којим се грубо ограничава слобода медија. Говорећи за портал УНС-а, Јелена Петковић, новинарка и чланица Савета за штампу, објаснила је да закон практично омогућава Независној комисији за медије да контролише онлајн медије, и то посредством система лиценцирања, који лако може бити злоупотребљен против било ког медија, нарочито против медија који се баве истраживачким и критичким извештавањем. „Овим законом се (медији) стављају под претњу великих новчаних казни и до 40.000 евра, што представља озбиљну егзистенцијалну претњу било ком независном онлајн медију, а нарочито је застрашујуће и може затворити врата малим независним и критичким медијима“, изјавила је Јелена Петковић.15

Случај медија ОК Радио

Иако је надлежна инспекција у јуну 2022. године донела одлуку о уклањању нелегално изграђеног објекта који се налази у саставу коцкарнице, а због ког су зазидане канцеларије медија ОК радио, иако је доцније Стефан Илић (директор фирме Цолоссеум гест доо Врање) због нелегалне градње
осуђен на годину дана затвора (коју издржава у кућним условима, без електронског надзора) и на новчану казну (у износу од 400.000 динара), док је правно лице чији је Илић директор обавезано да плати казну у износу од пет милиона динара – Градска управа Врања објекат није срушила. Насилништво над медијем ОК радио се наставља. Почетком јула, непозната особа (или више њих) разбила је излог на кафеу Но Цоммент, од ког се ОК радио финансира.16

У другој половини јула у медијима се појавила информација да је Дејан Николић Кантар из Врања 17 – који се тренутно, због претњи упућених власници и запосленој у ОК радију, налази на издржавању казне затвора у трајању од 18 месеци – поднео кривичну пријаву против Верана Матића, председника Асоцијације независних електронских медија и члана Сталне радне групе за безбедност новинара. Николић је раније више пута осуђиван за различита кривична дела, а тренутно му се суди за три. Матићу је кривичном пријавом на терет стављено извршење кривичног дела Ометање правде.18

15 Јелена Петковић о Закону о Независној комисији за медије: Напад на медијске слободе, аутор: Ј. Марковић, текст објављен 23.07.2024. на порталу УНС.

16 ОК Радио поново на мети вандала: Разбијен излог радијског кафеа, текст објављен 2.07.2024. на порталу Јавни сервис

17 хттпс://безбедни-новинари.мпанел.апп/стораге/филес/доцументс/2023-08-анем-мониторинг.пдф

18 Вишеструко осуђивани Дејан Николић Кантар из затвора послао кривичну пријаву против Верана Матића, аутор: Веран Матић, текст објављен 18.07.2024. на порталу Јавни сервис.

Спотом против разума

Средином јула у таблоидима, а потом и у медијима са националном фреквенцијом, емитован је спот врло спорног садржаја. У споту се медији који критички извештавају о актуелној власти, као и саговорници тих медија, оптужују да воде кампању против председника Републике Србије. Циљ спота јесте да се у јавности створи представа да одређена лица призивају дослован или симболичан крај Александра Вучића. Та критички расположена лица, како се спотом сугерише, желе да дехуманизују председника, и на тај начин створе атмосферу и унапред оправдају неку психички лабилну особу која би покушала да му учини исто оно што је бившем председнику САД Доналду Трампу учинио Томас Метју Крукс у јулу ове године. 19

Случај Ане Лалић — бекство лица са наногицом

Држављанин Француске и Србије који је у марту, из Париза, путем Месинџера (Мессангер), упутио Ани Лалић Хегедиш претеће поруке – приведен је након што је ушао у земљу. Код њега је пронађен уређај са кога су спорне поруке биле упућене (како Ани Лалић Хегедиш, тако и Динку Грухоњићу).

Оптужени је у тужилаштву признао извршење дела, након чега му је суд одредио забрану напуштања стана уз електронски надзор (тужилаштво је тражило редован притвор), и привремено му одузео путне исправе. Главни претрес био је заказан за почетак јула. Лице се на претресу није појавило, напустило је боравиште.20 Питања која је Веран Матић, председник АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, поставио у вези с бекством лица са наногицом и одговорности надлежних институција – остала су без одговора. 21

Случај белоруског новинара Андреја Гњота

Европска федерација новинара (ЕФЈ), њене чланице у Србији Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност”, новинарске организације у Србији Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација независних

19 Кампања на националним телевизијама: Емитовање спота против Н1 и Нове уз оптужбе за „хајку“ на Вучића, аутор: Ненад Нешић, текст објављен 16.07.2024. на порталу Н1.

20 Оптужени за угрожавање безбедности новинарке Ане Лалић Хегедиш побегао из кућног притвора, аутор: Веран Матић, текст објављен 4.07.2024. на порталу Јавни сервис.

21 Хитно утврдити пропусте који су омогућили бекство оптуженог за претње новинарки Ани Лалић Хегедиш, аутор: Веран Матић, текст објављен 5.07.2024. на порталу Јавни сервис.

локалних медија (Локал прес) и Асоцијација медија Србије – упутили су допис Министарки правде Маји Поповић, од које су тражили да се успротиви изручењу Андреја Гњота. Допис је упућен други пут, јер на први није одговорено.22 Више о случају Андреја Гњота може се прочитати у Мониторингу медијске сцене у Србији за месец јун 2024. године. Случај Андреја Гњота Савет Европе убележио је на Платформу за заштиту новинара и безбедност новинара (ЦОЕ платформа).

II Мониторинг процеса усвајања нових закона

На пољу усвајања нових закона или измена постојећих није било значајних новина.

III Имплементација постојећих прописа

Пројектно суфинансирање

Удружење новинара Србије (УНС) објавило је истраживање у вези са средствима додељеним на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2024. години. Конкурс је расписао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. На конкурсу је 4.950.000 динара додељено пројекту Задруге медијских и културних стваралаца Медиакулт за поткаст „Новосадске приче“, који ће бити емитован преко медија чија је оперативна уредница уједно и чланица комисије задужене за доделу средства (Војвођански новинар, ког издаје Друштво новинара Војводине). Чланица комисије изабрана је на предлог Друштва новинара Војводине.23

23 Сукоб интереса у одлучивању на медијском конкурсу у АП Војводини – Друштво новинара Војводине само себи доделило скоро 5 милиона динара, аутор: К. Ковач Настић, текст објављен 23.07.2024. на порталу УНС.

IV СЛАП тужбе усмерене према новинарима и медијима

Тужба Ратка Ромића, некадашњег припадника ДБ-а, против Славко Ћурувија фондације и тужба Мирослава Курака, некадашњег припадника ДБ-а, против редакције НИН-а

Ратко Ромић, некадашњи припадник ДБ-а, тужио је Славко Ћурувија фондацију. Као и Мирослав Курак, и Милан Радоњић је тужбу за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа поднео због саопштења у ком је Фондација исказала неслагање са одлуком Апелационог суда у Београду.

Пресудом коју је суд донео, тужиоци су правноснажно ослобођени оптужбе да су убили новинара Славка Ћурувију. Подсећања ради, иако се ради о истом саопштењу, сви тужиоци су поступке покренули засебно.

Накнада штете коју потражују, опредељена је у износу од по 500.000,00 рсд.