Вести
19. 07. 2024.
Састанак Сталне радне групе за безбедност новинара
Није пријатно бити репортер у данашњој Србији. Добацивање увреда на улици, стотине претњи у инбоксу, затрпавање редакције неоснованим тзв. СЛАПП тужбама, праћење кретања репортера, па и физички напади – случајеви су које је у последњих годину дана забележила Стална радна група за безбедност новинара. Ово тело већ седам година чине представници шест медијских удружења, тужиоци и полицајци.
У среду, 3. јула, Радна група састала се у зрењанинском клубу „Зона”, окупивши локалне извештаче и представнике правосуђа.
Све се мора пријавити
Према званичној евиденцији, новинаре најчешће угрожавају преставници власти и други моћници, али и грађани нахушкани говором мржње. У вези са тиме од почетка године тужилаштва су формирала 29 предмета, а од чега су два решена, саопштио је Веран Матић, извршни директор Асоцијације независних електронских медија и члан Радне групе.
Новинарска удружења забележила су нешто више опасних ситуација у којима су се извештачи нашли у 2024. НУНС их је регистровао 58 (33 вербалне претње, 4 физичка и 2 напада на имовину и 22 случаја притисака), а УНС 45.
– Недопустиви су физички напади, као и претње које својом количином и интензитетом представљају озбиљно узнемиравање читавих редакција, удружења и породица. Ана Лалић Хегедиш, као и прошле године Марко Видојковић, била је приморана да са породицом на одређено време напусти земљу. И за њу, као и за Динка Грухоњића, међународне организације омогућиле су физичку заштиту. Све је више дискриминације медија што производи непријатељско окружење за рад, а утиче и на ментално здравље – нагласио је Матић.
Смањење пријава напада, по неким евиденцијама, није зато што се друштво поправља него зато што је све мање новинара, истиче Жељко Бодрожић, председник НУНС-а. Наводи да се преостали локални извештачи углавном клоне „шкакљивих” тема.
– Избегавају да раде у пуном капацитету због консеквенци, за почетак: неће им пролазити пројекти у општини. Обавеза јесте да се извести о ономе што се заиста дешава. Није пријатно бити новинар у данашњој Србији, али то смо изабрали. Наша удружења морају сарађивати са надлежнима и проналазити оне који желе да нам помогну, иако јесмо неповерљиви. Сваки притисак и застрашивање се морају пријавити макар да би остао траг, иако се често нађе начин да се не добије судски епилог – навео је Бодрожић.
За правду се борити и у парници
Веран Матић је предочио да у нашем региону последњих година није било много случајева угрожавања новинара. Конкретно, некадашњи председник скупштинског Одбора за културу и информисање осуђен је због физичког и вербалног напада на директора и главног уредника листа „Зрењанин” Далибора Бубњевића на једном скупу 2018. године. Био је то парнични поступак након којег је јавни функционер морао да плати уреднику новчану накнаду. Претходно је зрењанинско Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) одбацило кривичну пријаву против њега, подневши прекршајну 2019. Прекршајни суд је 2020. политичара огласило кривим за нарушавање јавног реда и мира.
Осим тога, ОЈТ је одбацило кривичне пријаве екипа Радио-телевизије Војводине, затим КТВ-а за забрану снимања, као и новинарке телевизије Н1 Ксеније Павков. Она се жалила да јој је било онемогућено снимање у овдашњој индустријској зони.
Кривични поступак је сам по себи инертан због чега би нападнути новинари требало да покрећу парничне поступке, поручио је Бубњевић.
– Људи доживљавају накнаду нематеријалне штете као казну. У свом случају похвалио бих храбру суткињу Основног суда, затим новосадско Апелационо веће, као и зрењанинску полицију. Не могу рећи шта се десило током истражних радњих. Овдашње ОЈТ је најпре наложило полицији да поднесе кривичну пријаву против мог нападача, а потом је пријаву одбацило и годину дана након инцидента поднело прекршајну. Да ли је требало годину дана да се схвати да је то прекршај – за који је познато да застарева за две године? – запитао се Бубњевић.
Истакао је важност струковне солидарности, навевши да су га тада подржала удружења новинара и да су цео случај испратили лист „Данас” и медији Јунајтед групе. Констатовао је и да је битно то што поменути политичар данас не обавља ниједну значајну функцију.
„Ми смо тужиоци, а не филозофи права”
Угрожени новинари често се за помоћ обраћају Радној групи, иако у тужилаштвима постоје тзв. контакт тачке за те сврхе, примећује Веран Матић. Сматра зато да би била пожељна боља сарадња између МУП-а, тужилаца и новинара. У Зрењанину улогу „контакт тачака” имају јавне тужитељке Гордана Путић (ОЈТ) и Сузана Цветковић (Више јавно тужилаштво, ВЈТ).
Са друге стране, тужилац ВЈТ-а Бранислав Татић истиче дугогодишњу добру комуникацију своје установе са зрењанинским новинарима. Објашњава како тужилац прави разлику да ли ће у неком случају одбацити кривичну пријаву или ће само донети службену белешку (на коју није могућ приговор).
– Ако постоје осумњичени и квалификација дела, то мора бити заведено као кривична пријава. У маси пријава разних догађаја које долазе до тужилаца, многе не задовољавају основне стандарде да би биле сврстане у кривичне. Тужилац тада нема куд, извршио је све могуће провере и предмет завршава службеном белешком.
Кант је рекао за судије, а сматрам да важи и за тужиоце: чим почне да размишља о смислу онога чиме се бави, он постаје филозоф права. Дакле, ми се водимо законом, коментаром закона, судском праксом, доказима, и не можемо се изјашњавати о узроцима друштвених феномена – предочио је Татић. Напоменуо је да су тужиоци на овај скуп, осим по позиву организатора, дошли и по сугестији Врховног јавног тужилаштва.
ЗАСТРАЖУЈУЋА СНАГА ТАБЛОИДА
У последње две године је чак 60-70 одсто тужилачких предмета о угрожавању новинара било формирано у Тужилаштву за високо технолошки криминал, што значи да су све чешћи напади преко друштвених мрежа. Такву поруку, којом је прећено њеном супругу, новинарка из Новог Сада Ана Лалић Хегедиш пријавила је тужилаштву. Писање ове претње, по признају оптуженог, уследило је након читања „Информера”, навела је новинарка.
– Како се борити против штете коју чине таблоиди суманутим објавама о нама? Позивати се на етички кодекс који не поштују? Недавно ме је у лифту зграде напала старија комшиница да хоћу да рушим цркве. Каже, чула је на телевизији. Није било могуће да уђем са њом у дијалог да је разуверим. Овакве непријатне ситуације су сада свакодневица. Застрашујућа је снага таблоида и начин на који просечан становник упија тај манипулативни садржај – навела је Ана Хегедиш Лалић. Иначе, поменути оптужени је крајем прошле недеље побегао из кућног притвора уочи свог изјашњавања пред Вишим судом у Београду, наводе медији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.