Вести
30. 04. 2024.
Четврт века од рушења Авалског торња
Први Авалски торањ саграђен је 1965. године. Тада га је Асоцијација торњева из Париза прогласила најлепшим торњем на свету у категорији трокрака.
За стари торањ Душко Радовић је написао:
„ТВ торањ на Авали... Београд је срце једно, баш је згодан, шта му фали?”
Овог 29. априла навршило се четврт века од злочиначког НАТО бомбардовања када је Авалски торањ срушен.
Акција обнове Авалског торња започета је у Удружењу новинара Србије (УНС) октобра 2002. године (тада је председник УНС-а био Нино Брајовић). На позив УНС-а акцији се придружило више од 500 уметника и стваралаца Србије – сликари, писци, драмски и музички уметници, спортисти, тенисери и привредници. На почетку 2004. акцију је подржао и РТС, на челу са генералним директором Александром Тијанићем.
Акција је настављена спектакуларним тениским мечом у препуној дворани „Пионир”, 13. новембра 2005. између Новака Ђоковића и Ане Ивановић, са уметничким програмом. Приход од улазница био је намењен за обнову торња, а директно га је преносио РТС. Сутрадан ОШ „Драгојло Дудић” са Звездаре дочекала је Новака Ђоковића и Ану Ивановић на црвеном тепиху са шпалиром у дворишту школе. То је био први црвени тепих за Новака и Ану, а за ђаке школе развијорена радост. Акцију под називом „Ђачки динар за обнову торња” наставља ОШ „Васа Чарапић”, организујући излет на Авалу. Културно-уметничка друштва по Србији и много различитих удружења својим програмима се такође прикључују акцији обнове торња.
На рушевинама торња РТС снима спот. Текст – Љубомир Ршумовић, композитор – Корнелије Бата Ковач, извођач: Жељко Јоксимовић, Бора Ђорђевић, Јелена Томашевић и група „Пети Елемент”. Током изградње сваке суботе у Јутарњем програму РТС-а емитовани су прилози са Авалског торња, а многе знамените нестраначке личности из области свих друштвених делатности „у цик зоре” заједно са сниматељима и потписником овог текста, седмично, долазили су на градилиште и обавештавали јавност о напредовању радова.
И „Политика” је објавила више текстова о припремама и обнови торња на Авали. Ове медијске активности допринеле су да грађани Србије свесрдно подрже обнову торња. То је био истински патриотизам.
Изградњу торња на Авали посетило је Европско удружење студената грађевинских факултета, који су изразили дивљење и захвалност што им је омогућено да виде како теку радови. На позив РТС-а и УНС-а 64 ученица и ученика рођених 29. априла 1999. године из свих крајева Србије и дијаспоре са родитељима или пратиоцима обележили су 2009. године десетогодишњицу рушења торња.
Висококвалификовани мајстор Радивоје, омиљени Раде, док је радио сопствени вез са шипкама арматуре различитог профила, рекао је ђацима: „Ово је уметност, ово је као вез пиротског ћилима, причаћу унуцима да сам градио Авалски торањ, а ви учењаци драги, учите, памтите, не заборавите и причајте.” Захваљујући Радомиру Антићу, селектору фудбалске репрезентације Србије и Немањи Видићу, репрезентативцу Србије, и чланови репрезентације посетили су радове на торњу.
Рашчишћавање рушевина почело је 25. јуна 2005. године. Однесено је око милион тона шута, бетона, челика и другог грађевинског материјала, а да град Београд није осетио тај велики и обилан посао. После припремљеног и сеизмолошки испитаног терена свечано отварање радова на торњу, обављено је 21. децембра 2006. Ту искрену жељу грађана Србије препознале су све претходне владе Србије и града Београда, без чије помоћи нови торањ не би био изграђен.
Градили су га наши људи, пројектант Саобраћајни Институт ЦИП и то по новим прописима, новим законима, са новим материјалима и технологијама, са строго захтевним сеизмолошким прописима за овакву врсту пројекта. ЦИП је уважио архитектонски изглед торња по претходном пројекту наших прослављених инжењера: Богуновића, Крстића и Јањића.
Извођач радова „Ратко Митровић” Дедиње, израдио је торањ за три године, упркос тешким временским условима, јаким ветровима, врућинама, зимама и честим маглама на Авали. Током изградње свакодневно је радило око стотину људи. На торњу су радили људи који су живот колеге чували као сопствени. Они су висококвалификовани мајстори: техничари, инжењери, бетонирци, армирачи. Послу су се посвећивали с одговорношћу, дисциплином, строго поштујући безбедносна правила за овакву врсту градње која спада у високоризичне. Та пажња је уродила плодом, те приликом изградње обновљеног торња није било ни најмање повреде. Ти задивљујући неимари изградили су торањ чија је конструкција подељена на армиранобетонски део висине 136,65 метара и челични део антенског стуба и антене, што износи 204,65 метара.
Антена нашег ТВ торња на Авали није обична, она је свемирска оставштина за будућност, па када посетите Авалу у свануће зоре, погледате на све четири стране света и поглед уперите према Косову и Метохији, осетићете да је тамо Газиместан, и чућете песму Милана Ракића:
„Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати...”
Милош Бато Милатовић
новинар у пензији, иницијатор и уредник Акције за обнову Авалског торња
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.