Вести
29. 04. 2024.
Истраживачица АИ за Балкан и ЕУ: Власти у Србији и даље виде сваки облик критике као претњу коју треба отклонити
Истраживачица за Балкан и ЕУ организације Амнести интернешенел из Лондона Јелена Сесар изјавила је да „власти у Србији и даље виде сваки облик критике и неслагања са државном политиком као претњу коју треба отклонити“.
У Србији је током 2023. године забележено кршење слободне изражавање и мирног окупљања, насиље над женама, припадницима ЛГБТИ заједнице и мигрантима, као и подривање права на социјалну безбедност, наводи се у извештају организације за заштиту људских права Амнести интернешнел.
Према речима Сесар, АИ се не бави изборима, стога у извештају нису коментарисали догађаје у вези са децембарским изборима.
„Евидентно да су догађаји попут трагичних убистава у мају, инцидент у Бањској у септембру, избори у децембру били врста катализатора за све већа урушавања права, посебно на мирно окупљање и права на слободу изражавања“, указује она и додаје да су то нека од питања на која су се вероватно највише сконцентрисали у извештају.
Годишњи извештај, прецизира, не укључује све примере које су пратили и забележили.
„Али свакако можемо говорити о учесталим нападима и притисцима на новинаре, поготово истраживачке, као и припаднике цивилног друштва. Власти у Србији и даље виде сваки облик критике и неслагања са државном политиком као претњу коју треба отклонити. Због тога су новинари, активисти, па чак и уметници који су изразили критичан или сатиричан став били често мета напада политичара, називани непријатељима, издајницима, страним плаћеницима и слично. Таква реторика и отворени напади који су обично настављени кроз медије блиске властима, нормализовали су насиље путем друштвених мрежа против појединих новинара и медијских кућа“, упозорава она.
Таква атмосфера, додаје, „несумњиво подрива право на слободу изражавања и доводи до аутоцензуре.
„Мислим да никог неће изненадити процена да је слобода медија у Србији и даље озбиљно угрожена. Један од разлога је чињеница да се политичари у Србији често упуштају у кампање против медијских кућа и новинара. Забележене су десетине напада, Савет Европе је потврдио да је сваки трећи новинар у Србији имао неко искуство са претњама или неку врсту притиска. Оно што забрињава су озбиљни напади, дигитална хајка и други притисци на представнике НДНВ Динка Грухоњића и Ану Лалић, ти напади још не јењавају, тренд се наставља и у 2024. години“, каже она.
Напади и дигиталне претње, истиче, нису једини облик притиска на новинаре.
„Као и претходних година видели смо све више СЛАПП тужби, у којима политичари и велика компаније злоупотребљавају судове и туже новинаре за клевету, троше драгоцено време, ограничене ресурсе, са циљем да их застраже и ућуткају. Куће попут БИРН и КРИК се и данас суочавају са мноштвом тих тужби“, каже она.
Указује да је прошле године било и позитивних примера, где су судови одбацивали те тужбе.
„Неминовно је да власти почну да раде на усвајању законских решења и мера које би успоставиле минималне стандарде за заштиту од таквих тужби, омогуће судовима да брзо препознају и одбаце случајеве злоупотребе, ово изискује и дугорочну обуку судија и тужилаца. Недавно усвојена директива у ЕУ о сузбијању СЛАПП тужби је добар основ“, истиче Сесар.
Осврнула се и на фемицид и рекла да су организације које се баве заштитом женских права прошле године забележиле 27 убистава жена.
„Званични подаци не постоје, не сумњамо да је овај број и већи. Нажалост, овај проблем није карактеристичан само за Србију, ситуација је слична и у другим земљама у региону, проблем насиља у породици, родно заснованог насиља је нажалост јако распрострањен и у другим земљама региона“, каже она.
Једно од питање на које су се осврнули у извештају прошле године је и сиромаштво.
„Кад говоримо о људским правима, питање сиромаштва је нешто што погађа велики број грађана Србије. Број људи који живе са мање од 100 евра месечно је непромењен већ дуги низ година. Износ социјалне помоћи је јако низак, не остварује своју сврху да омогући људима да остваре своје потребе“, указује Сесар.
Постојала је, додаје, нада да би закон о социјалној карти могао да реши или исправи неке од ових проблема.
„Нажалост, закон који је осмишљен да учини систем социјалне заштите ефикаснијим, уочили смо велики низ проблема. велики број људи је изгубио социјална примања, неки зато што су имали приходе из радног односа. Постоје цела ромска насеља у Србији која су изгубила социјалну помоћ, јер су били приморани да скупљају отпад. Закон је донет без претходно обављене анализе ризика која би можда могла да предвиди неке од ових проблема и без јавне кампање којом би се корисници обавестили. Нажалост, овај закон је гурнуо више људи који су већ живели јако тешко још дубље у сиромаштво“, сматра она.
Ни ситуација са мигрантима се, каже она, није знатно побољшала.
„Питање миграције је остало релевантно и у прошлој години, забележени су инциденти на граници…“, каже она.
Мисли да последњих 10 година помињу да суђење оптуженима за ратне злочине теку јако споро, указује.
„Имамо 1.700 случајева који су у предистражној фази, то говори све о темпу којим ће бити потребно неколико стотина година да се разреше сви ови случајеви. У исто време, јавно величање окривљених ратних злочинаца, негирање и релативизација ратних злочина остали су широко распрострањени. Власти би требало да признају злочине и јавно осуде историјски ревизионизам, поготово опасни историјски ревизионизам. Можда је ова резолуција која је пред Генералном скупштином УН добра прилика да се започне са тим процесом“, сматра Сесар.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.