Вести
04. 02. 2013.
Италијани усташама нису веровали
Када је недавно у Риму објављена књига Радмиле Миле Михајловић “Југославија април 1941 - септембар 1943” италијанска јавност није скривала изненађење.
- Ова књига је јединствено сведочанство о томе да је прво етничко чишћење у Европи почињено над Србима у Хрватској 1941. године - рекао је сенатор Ајмоне Финестра том приликом у италијанском парламенту. Ову оцену су пренели италијански медији.
И академик Василије Крестић, који је изненађен открићем непознате архивске грађе у Италији, која говори о напорима Италијана да спрече први геноцид над Србима у ратној Европи 1941. године.
-Радећи годинама на истраживањима италијанске архивске грађе уверила сам се да су Италијани још током рата покушавали да штите Србе од усташа, али и од четника и партизана, који су их зверски убијали - открива ауторка Радмила Мила Михајловић.
Италијани су, показује увид у ова документа, проглашење НДХ дочекали са “запрепашћењем”. Већ 12. априла 1941. генерал Емилио Ђиљоли тражи дозволу да силом протера усташе из Шибеника. Следи неуспели покушај решавања спора у мају Римским договором између Мусолинија и Павелића. Због незадовољства Италијана, јер им је остављен само узак појас уз море, римски парламент није ратификовао споразум.
- Геноцид над Србима почео је одмах по проглашењу НДХ. У Книну је тада живело 20.000 Срба, а Срби су били већина и у Грачацу и Госпићу. Они су тражили прикључење Италији. Команда дивизије “Сасари” већ 13. маја 1941. јавља из Книна да се хрватски елемент “непријатељски односи према свему што је италијанско”, док се “Срби показују као наши пријатељи”.
Дивизија јавља и о усташким злочинима: “Осам српских сељака усташе су извеле из воза на станици у Зрмањи. Одатле су их везане одвели на планину Велебит, где су их живе бацили у дубоку јаму звану Тучић.”
Италијани су влади у Риму слали детаљне извештаје о невероватним злочинима над Србима у Далмацији, Лици и Книнској крајини. Командант италијанске 2. армије, генерал Виторио Амброзио, јављао је 3. августа да су зверства попут усташких “забележена само у мрачном добу средњег века”, наводећи да је у Глини убијено 650 српских цивила.
Мила Михајловић први пут показује низ непознатих и оргиналних снимака усташких злочина. Пет фотографија су непроцењиве историјске вредности, јер су једини докумената о постојању и ужасима усташког логора на острву Пагу.
- Српску девојчицу из Грачаца, стару девет година, усташе су изболе бајонетима у лето 1941. Тај страшни снимак ставила сам на корице књиге као опомену да се зло не понови.Многи људи су измасакрирани. О тешко рањеним Србима бринули су италијански лекари и болничари у Оточцу и Обровцу.
Ауторка сведочи да су Италијани у Далмацији понекад бојкотовали директиве из Рима, да се “не мешају у унутрашње ствари Хрватске”.
- Најпре су војници почели да скривају понеког српског цивила по касарнама. Видевши да официри ово не кажњавају, скривање постаје масовније. Ван дужности Италијани су хранили избеглице са својих казана и лечили у болницама - прича Михајловић.
Један одлучан корак у заштити Срба повлачи генерал Далмацо, 24. јуна 1941, наређујући јединицама да уђу дубоко на територију НДХ - око 50 километера од мора - и формирају линију контроле.
- По наређењу генерала Виторија Амброзија, команданта 2. армије, до 5. септембра све усташе су беспоговорно морале да напусте демилитаризовану зону. То је означило и крај усташког масакра над Србима у Лици и Далмацији. У меморандуму италијанске владе из септембра 1945. ови догађаји се описују: “Такве мере, заједно са заштитом и симпатијама италијанске војске према српско-православном становништву, произвеле су бес Хрвата и Немаца, а отвориле врата пријатељству између Италијана и Срба”.
Хумана Зрењанинка
Мила Михајловић (на слици) је оперски певач, новинар, писац, преводилац и магистар. Аутор је пет књига. Члан је Удружења књижевника Србије, УНС-а и један од најугледнијих преводилаца за италијански. Уредник је информативне емисије на српском језику на РАИ и дописник више медија из Србије.
Као хуманитарни радник са дозволом УН помагала је свој народ у време санкција. Добитник је награде родног града Зрењанина. Живи са сином Радованом у Риму.
Ослобађање Срба
Сенатор Ајмоне Финестра као непосредни учесник збивања сведочио је да су Италијани спонтано стали на српску страну. У Грачацу одмах након доласка заузели су усташку касарну и ослободили заточене српске жене и девојке. Усташама је било забрањено да носе оружје и да су Хрвати због тога мрзели Италијане.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.