Вести

22. 01. 2013.

Аутор: М. Стаматовић Извор: Илустрована политика

Све ће се знати у априлу

Европска унија је инсистирала на доношењу Медијске стратегије, а сада инсистира да се акциони план спроведе у дело у планираним роковима. Избори су „појели" осам месеци и сада радне групе Министарства за културу и информисање ударнички раде на припреми нацрта сета закона који ће на јавну расправу изаћи у фебруару.

 

О томе на какве све проблеме наилазе и са каквим се дилемама суочавају, као и шта нас очекује на пролеће, разговарали смо са Горданом Предић, државном секретарком Министарства за културу и информисање.

Историчар по дипломи,новинар по професији и „дете " Политикине" куће" где се калила и стекла углед телевизијског извештача и уредника информативног програма, а потом и аутора емисије ВИП, Гордана Предић, државна секретарка у Министарству културе и информисања, очекивано, на почетку и на крају интервјуа, истиче: Једном новинар, увек новинар."

Новинарско искуство, објашњава, олакшава јој посао државне секретарке, као што јој помаже и то што је као историчар склона истраживању и „копању по чињеницама". Логично, на новом задужењу, њен главни сектор су медији, односно стварање законске регулативе да би они били слободни и независни, а медијско тржиште уређено по европским стандардима.

Медијску стратегију усвојила је крајем септембра, на телефонској седници, влада Мирка Цветковића. Чим је усвојена, добила је придев контроверзна. Како се влада Ивице Дачића, пре свега Министарство културе и информисања, односи према том документу?

- Усвајање Медијске стратегије био је један од кључних услова да би Србија добила статус кандидата за чланство у Европској унији. Саставни део Стратегије је и акциони план који треба да се спроведе до априла ове године. Због избора и
свега оног што их је пратило, са применом тог плана каснило се готово осам месеци.

Узимајући у обзир јасан став Европске комисије да што пре треба почети спровођење постојеће стратегије и да не бисмо губили време увођењем нових људи у посао који тек треба да упознају, а и да покажемо да поштујемо све што је урађено у претходном периоду, ово министарство је на самом почетку одлучило да експерти који су већ учествовали у изради Стратегије наставе да раде и на сету нових медијских закона. Став Министарства културе и информисања је да оно што је у Стратегији добро буде сачувано и развијано и да се корак по корак траже решења која ће бити јасан допринос развоју демократског друштва.

Минисгарство треба да припреми пет закона: о јавном информисању, о јавним сервисима, о електронским медијима, о недозвољеној концентрацији и власништву у медијима, о добијању акредитација за страна средства за информисање?

- Радна група је, опет због битке с временским роковима, радила на нацртима закона који су већ постојали. За два месеца успели смо да завршимо Нацрт закона о јавном информисању, који ће, због разлога рационалности, највероватније укључитии одредбе које се односе на акредитацију страних новинара и на недозвољену медијску концентрацију. Због рационалности могуће је да ће и Закон о јавном сервису и Закон о електронским медијима бити спојен у један и да пред посланике у марту, уместо са пет, изађемо са два закона.

У току припреме нацрта тих закона шта је за ауторе било најкомпликованије?

- Највише нас је бринуло, и тада и сада, питање регионалних јавних сервиса. Требало би да их има шест. Како наша држава није подељена на регије, они би требало да се налазе у градовима који већ имају изграђене капацитете, као што су, на пример, Ниш, Крагујевац, Ужице, Панчево...Нашли смо се пред великом дилемом како финансирати регионалне јавне сервисе, с обзиром на проблеме који са приливом новца имају јавни сервиси Радиотелевизија Србије (РТС) и Радиотелевизија Војводине (РТВ). Морамо и да отклонимо неусаглашеност између Закона о јавном информисању, с једне стране, и Закона о главном граду и Закона о локалној самоуправи, с друге стране. Београд по специјалном закону има право да оснује свој јавни сервис, а други градови то право немају, па је било примедби зашто није један закон за све, односно зашто је Београд по овом питању изнад других градова у Србији.

Према подацима Медијске стратегије, 2005, Србија је имала око 1.200 електронских медија. Уочи добијања кандидатуре Венсан Дежер, шеф делегације Европске уније у Србији, рекао је да имамо више од 800 електронских медија и да је то превише. Колико сада Србија има јавних гласила и шта кажу стручњаци из ЕУ: да ли је Србија затрпана медијима или их има таман колико треба?

- У Србији данас постоји око 1.200 медија, од тога је око 450 штампаних, остало су радио и телевизијске станице. За стандарде ЕУ, медија има превише.Због повлачења државе из медија, она више неће бити њихов оснивач, тај број ће се смањити.

Да ли то значи да ће и овако финансијски осиромашен медијски сектор у Србији остати и без подршке државе која је, према последњим подацима из 2011. година, износила око 25 милиона евра?

- Држава се у медијској сфери неће више понашати као мајка коју свако вуче за рукав кад јој нешто треба. Суфинансираће производњу медијских садржаја оних медија који доприносе остваривању јавног интереса у области јавног информисања, чији пројекти на јавном конкурсу буду оцењени као најбољи и пратиће да ли се тај новац троши онако како је пројектом предвиђено.Прелазак на пројектно суфинансирање не значи, аутоматски, да ће сума новца коју ће држава издвојити за помоћ медијском сектору бити мања. Ми желимо да створимо независне медије и на локалном и на регионалном и на националном нивоу.

Чиме је Европска унија заокупљена када је реч о медијској сцени?

- Наше министарство ће 17. и 18. октобра бити домаћин међународној конференцији чија су тема медији. На конференцији ће учествовати 47 министара тако да ће јавност моћи да се упозна са медијском сценом у нашем окружењу и у целој Европи. Недавно сам била у Стразбуру као гост бироа који се бави положајем медија у Европи. Европа прича о дигиталном добу, о новом медијском систему, док се ми још бавимо аналогним телевизијама. Дигитализација земаљске телевизије је сада за нас приоритет над приоритетима.

Када ће Србија прећи на дигитално емитовање телевизијског програма?

- Већ ове године требало је да применимо оно што су земље у окружењу урадиле на том пољу, а последњи рок да завршимо процес дигитализације је 15. април 2015. године. После тога ће државе у нашем региону добити слободу да појачају сигнал што значи и могућност да нас „прекрију", ако ми до тада нисмо завршили посао. Дигитализација је стратешки важна за државу и зато ће се њом бавити више министарстава.

Колико ће дигитализација коштати грађане?

- Ко нема телевизор новије генерације који може да прима дигитални сигнал, мораће да купи сет бокс, односно декодер за дигитални сигнал. За што бржи прелазак са аналогног на дигитално емитовање програма имамо велику подршку Европске комисије у Београду. Уз њихову помоћ ћемо обезбедити и да социјално угрожени грађани и особе са посебним потребама по најповољнијим условима дођу до сет бокса.

Када је већ реч о трошковима, намеће се питање шта ће бити са РТВ претплатом?

Још Стратегија помиње да је Јавни сервис Србије, са месечном претплатом од 500 динара по домаћинству и наплатом која варира од 40 до 70 одсто, један од најсиромашнијих јавних сервиса у Европи и региону. Сада је проценат наплате такав да се може поставити питање ко уопште плаћа претплату?

- Ја плаћам претплату, увек сам је плаћала, јер сматрам да је то моја обавеза, нешто што се подразумева. Садашњи систем претплате омогућава грађанима да сами одлуче да ли ће или неће плаћати претплату. У сваком случају, велика је ненаплативост те таксе што је утицало да се РТС и РТВ сада суочавају са великим финансијским проблемима и немогућношћу да праве сопствени програм. У законским текстовима на којима се тренутно ради предложиће се најбоље решење за одрживост система наплате за јавни сервис. РТС нам је дао своје предлоге, радна група има податке како су финансирање јавног сервиса решиле државе у региону, па ће изабрати најбољи и са њим изаћи пред јавност у фебруару. Хрватска је проблем ненаплативости покушала да реши уз помоћ инкасаната, али испоставило се да то није баш најбоље решење, па ће и они сада да мењају систем плаћања претплате.

У односу на Јавни сервис у ништа бољој позицији нису ни штампани медији. Већина се налази се у великим финансијским тешкоћама. Шта могу да очекују?

- Бојим се да ће тек примати ударце, јер је све више онлајн издања, а због економске кризе све више људи не купује новине него се информише преко Интернета.

Новинарска удружења траже позитивну дискриминацију у односу на друге медије. Захтевају, на пример, смањење ПДВа на два одсто, укидање царина на увоз репроматеријала... Да ли ће им држава изаћи у сусрет?

- Новинарска удружења ће крајем овог месеца добити први Нацрт закона о јавном информисању да би дала своје мишљење, а потом ће Закон ићи на јавну расправу. Она ће се организовати у шест градова, у Новом саду, Нишу, Краљеву, Бору, Београду и Новом Пазару. На основу свих тих мишљења сачинићемо предлог који ће ићи на Владу, а потом у парламент. Наш циљ је да донесемо добре медијске законе, јер без добрих медијских^закона нема слободног информисања.

Шта ће бити са Танјугом и са другим јавним предузећима из области јавног информисања?

- Држава се обавезала да изврши власничку трансформацију Танјуга и сигурна сам да ће то и урадити. Југословенски преглед" постао је саставни део „Службеног гласника", а Радио Југославија ће вероватно ући у састав РТСа. Интересје државеда има јавно гласило које ће да информише српско становништво на Косову и Метохији, а видећемо да ли ће то ц даље радити „Панорама" или ће се ићи на неко друго решење. Имајући у виду опредељење државе да не буде оснивач јавних гласила и одредби Закона о јавним предузећима по којима се не могу оснивати јавна предузећа у области јавног информисања, биће одређен року комеће се извршити власничка трансформација постојећих јавних предузећа у овој области.

У извештају Савета за борбу против корупције, који се последњих месеци често спомиње, истиче се да нису познати власници чак 18 од 30 најзначајнијих медија у Србији. Разлог за то је, пре свега, присуство офшор компанија у власничким структурама медија. Хоћемо ли, када се усвоје нови закони, знати ко заиста финансира које медије?

- Држава ником неће бранити да оснује медије. До сада се приликом регистрације власника у Агенције за привредне регистре није ишло до последњег, правог власника. Закон о недозвољеној медијској концентрацији, који се управо ради, регулисаће и транспарентност власничке структуре што је основни услов да бисмо уопште говорили о независним медијима. Све ће морати да се зна. Овај закон ће онемогућити и истовремено власништво над штампаним јавним гласилима и дистрибутивном и продајном мрежом.

Европска унија инсистира и на подизању медијске писмености у Србији. Шта то подразумева?

- Да се описмене не само јавност већ и новинари. Резултати истраживања које смо добили од заштитнице за равноправност показују, на пример, да новинари на неке догађаје често одлазе са предрасудама. Оне се најчешће односе на рањиве групације становништва. Тако се дешава да се једна национална мањина стално повезује са одређеним криминалним радњама и то се истиче и у наслову. То је недопустиво. Медијска писменост подразумева и да читалац, гледалац или слушалац, не узима све што прочита, види или чује здраво за готово, него да мисли својом главом. Имала сам прилике да предајем у интернационалној школи и тамо се деца уче како да препознају медијску манипулацију. Медијска стратегија предвиђа увођење програма медијске писмености у образовање. Највероватније ће медијско описмењавање бити саставни део грађанског васпитања. За подизање нивоа медијске писмености грађана и новинара, Србија ће од Европске уније добити два милиона евра.

С обзиром на то да сте донедавно били просветни радник, шта бисте као новинар прво питали министра просвете Жарка Обрадовића?

- Када ћемо применити систем образовања који ће омогућити деци да размишљају, а не само да репродукују оно што је други смислио?

Три године сте у политици, односно у Социјалдемократској партији сге од њеног оснивања, а сада сте и њен потпредседник.

Да ли сте се некад покајали што сте уопште у то „минско поље" улазили?

- Деси се да се питам шта ми је ово требало, али, с друге стране, схватам да неко мора и то да ради. Што би рекла једна моја колегиница, „више ми је досадило да се свађам са телевизором". Учешћем у политичком животу Србије преузела сам одговорност за део свог друштва.