Вести
04. 10. 2023.
Панел: Повратак државе у власништво медија и обесмишљавање Савета за штампу у новим законима
Повратак државе у власништво медија и обесмишљавање рада Савета за штампу неки су од највећих проблема Нацрта Закона о информисању и медијима, који се налази на јавној расправи, оцењено је јуче на панелу "Шта нам доносе нови медијски закони" у Београду.
Члан Радне групе која је радила на изради тог закона адвокат Вељко Милић казао је да је норму која подразумева повратак државе у медије Министарство за информисање и телекомуникације унело у Нацрт закона на претпоследњем састанку радне групе, уз објашњење да то значи да држава оснива правна лица која могу да буду власници медија.
Према његовим речима, закон је дефинисан тако да то не могу бити јавна предузећа, али да могу бити сва друга правна лица, у шта се уклапа и предузеће "Телеком Србија".
Милић је казао да ће држава на тај начин именовати људе који ће управљати медијима и да ће преко њих имати "потпуну контрлу".
Оценио је и да држава уношењем те норме у закон заправо жели да легализује оно што већ ради у неким медијима.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да је тај Савет унет у нови закон, али на такав начин да обесмишљава смисао одредбе која се тицала новца који држава не треба да даје медијима који крше Кодекс новинара Србије.
Објаснила је да ће се мишљење Савета за штампу при додели новца за суфинансирање, према новом закону, односити само на медије који признају тај Савет, док ће медији који га не признају моћи да наставе да крше Кодекс.
"Све се свело на једну фарсу. Ми ћемо бити у закону, али шта ћемо са тим", упитала је Новаковић, наводећи да ће медији који прихватају систем саморегулације бити кажњени, док се другима омогућава да наставе да крше етичке и новинарске стандарде и да то буде легализовано.
Додала је да су од када је закон упућен на јавну расправу разговарали са представницима Владе Србије и да су добили уверавања да ће та одредба бити промењена.
Новаковић је оценила да би расправа о Нацрту закона требало да буде покренута из почетка, али да није сигурна да ће и тада бити могуће да се било шта промени.
"Ако остану оваква решења, можда би било боље да се ови закони не усвоје сада, али чему да се надамо", упитала је она.
Директор вести на телевизији Нова С Слободан Георгијев оценио је да је дебата пребачена на Савет за штампу и начин доделе новца за пројекте које суфинансира држава, а да би заправо главна ствар да ли би држава требало да буде власник медија или не.
"Држава је рекла пре 10 година да неће бити власник медија. То су сви подржали, онда је држава наставила да буде власник медија, наставила је да оснива медије, да прави нове телевизије, портале, новине, да купује телевизије... Онда смо ми рекли да се на тај начин крши закон. Они су рекли 'Ми нисмо власници медија, Телеком је власник медија, а држава није власник Телекома'. Данас нам кажу да држава јесте власник Телекома и да ми морамо да прихватимо да је Телеком власник медија", казао је Георгијев.
Он сматра да се држава до сада није придржавала закона и да их је заправо кршила, а да нови "треба да легализује једно нелегално стање".
Председница Европске федерације новинара Маја Север, која се на панел укључила онлајн, оценила је да закон није у складу са европском медијском стратегијом, што тврде представници Владе Србије.
Према њеним речима, популистичке вође врло често прихватају медијске регулативе који долазе из Европе, али су оне за њих "слово на папиру кога се не држе".
"Медијска стратегија може бити сјајна, али ако не постоји политичка воља да се она спроводи, онда је само мртво слово на папиру", казала је Север.
Када је у питању Савет за штампу, нагласила је да Европа инсистира на таквим телима, јер сматра да је саморегулација важна у сваком медијском окружењу.
"Слабити такво тело свакако није европски смер", оценила је председница Европске федерације новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.