Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ко не признаје Савет за штампу може добити паре од државе: Саговорници Данаса о апсурдним одредбама нових медијских закона
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

22. 09. 2023.

Аутор: К. Живановић Извор: Данас

Ко не признаје Савет за штампу може добити паре од државе: Саговорници Данаса о апсурдним одредбама нових медијских закона

Нацрт закона о јавном информисању и медијима и Нацрт закона о електронским медијима тренутно су на јавној расправи која ће трајати до 7. октобра. Док су представници власти задовољни предложеним решењима, представници медијских удружења и коалиција и те како нису.

Сумирајући предложене измене, Савет за штампу ће имати декоративно својство јер његове одлуке нити ће бити обавезујуће, нити утицати на расподелу средстава на медијским конкурсима.

Штавише, Информер и Српски телеграф и не признају Савет за штампу, што их никада није спречавало да у извештавањима крше законе и Кодекс новинара Србије, а да притом добијају највише средстава из државног и локалних буџета на конкурсима за пројектно суфинансирање.

Потпредседник УНС-а Слободан Ћирић каже за Данас да је један од проблематичних предлога онај којим се одређује да ће као један од критеријума за одлучивање о расподели новца за пројектно суфинансирање медија бити прекршаји Кодекса новинара Србије, али само за оне медије који прихватају надлежност Савета за штампу.

– Дакле, они који не прихватају надлежност Савета и даље би били слободни да крше Кодекс, без икаквих последица. Тиме би они били у привилегованом положају, за разлику од медија који прихватају надлежност Савета и који би фактички били у позицији да буду кажњени. Овакав предлог свакако представља корак уназад у медијској регулативи и нисам сигуран да нема политичку позадину – указује Ћирић.

Он додаје да можда није најсретније поређење, али подсећа га на ситуацију која се тиче пооштравања прописа о легалном поседовању, чувању, употреби оружја.

– Људи који легално поседују оружје изложени су силним проблемима и контролама по том питању, док они који га имају нелегално апсолутно су „поштеђени“ таквих проблема и настављају по старом – указује Ћирић.

Родољуб Шабић, адвокат и члан Комисије за жалбу Савета за штампу, истакао је да је Влада припремила закон по коме медиј који признаје Савет за штампу, а прекрши Кодекс новинара (и Савет то констатује ), нема право да учествује на конкурсима за доделу јавних средстава, а да онај ко се изјасни да надлежност Савета не признаје (као Информер и Српски телеграф) може слободно да крши Кодекс и добија новац на државним конкурсима.

– Влада заправо директно позива оне који признају надлежност Савета да признања повуку. Врло слабо, провидно прикрива два потпуно нелегитимна циља. Први – да поткопа надлежност саморегулаторног тела издавача, власника медија и професионалних новинара, њој непожељног јер је независно и она га не контролише, други – да себи обезбеди одрешене руке за додељивање јавног новца њој омиљеним медијима иако су управо они ти који најчеће крше Кодекс – навео је Шабић на друштвеној мрежи X.

Сличног мишљења је и Саша Мирковић, оснивач Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), истиче за Данас да у случају нацрта Закона о јавном информисању и медијима, најпроблематичније су предложене одредбе о Савету за штампу и повратку државе у власничку структуру медија, које су у супротности са важећом Медијском стратегијом Владе Србије.

– У случају нацрта Закона о електронским медијима најпроблематичније је игнорисање Медијске стратегије о обавези поновног избора Савета РЕМ-а након усвајања овог закона. Није ни јасно зашто међу новим предлагачима за Савет РЕМ-а, Министарство информисања и телекомуникација није предвидело институцију Повереника за инфомацију од јавног значаја и заштиту података од личности – указује Мирковић.

Министарство информисања и телекомуникација, које је упутило медијске законе на јавну расправу, недавно је навело да предложени нацрти закона имају за циљ да унапреде систем јавног информисања у Србији и створе услове за боље регулисање тржишта електронских медија.

“Такође, предложени нацрти закона последица су усклађивања са Стратегијом развоја система јавног информисања у Србији за период 2020 – 2025. године и изменама Директиве о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године”, навело је министарство у саопштењу.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси