Вести
10. 12. 2012.
Увреде забрањене, лажи дозвољене
Где је „линија” између слободе медија и увреде и колики је праг толеранције јавних личности. Клевета ће у Србији бити декриминализована, потврђено је и званично. Европски и многи домаћи стручњаци поздравили су такву одлуку.„Ко за другог износи или проноси штогод неистинито што може шкодити његовој части или угледу” – неће бити кажњен, чак и ако је клевета учињена преко штампе, радија, телевизије „или сличних средстава” или на јавном скупу, па чак и ако је то „довело до тешких последица за оштећеног”.
Оштећенима остаје да подносе захтеве за накнаду штете у парници, али клеветник неће бити кривично одговоран и неће се наћи у казненој евиденцији. Парнични суд одредиће износ одштете тако што ће проценити материјалну и нематеријалну штету која је настала услед клевете.
Увреда остаје као кривично дело, али многи се питају у чему је разлика између ње и клевете. Одговор би, у најкраћем, гласио: Клевета је лаж, а увредљива изјава може бити и истинита и лажна. Увреда се чини омаловажавањем, потцењивањем, ругањем, псовкама, пљувањем, па и просипањем воде у лице. Битно је да је починилац имао умишљај да увреди, као и да се оштећени осећа увређеним.
Може се очекивати да клевете буду квалификоване као увреде јер и лаж има за циљ да увреди и тако повреди част и углед.
Мало се зна о трећој инкриминацији из групе кривичних дела против части и угледа, а то је „изношење личних и породичних прилика”. Овде је, по правилу, реч о изношењу истинитих података и чињеница о нечијем личном и породичном животу, али то могу бити и измишљотине.
На пример, „Лаза Лазић има епилепсију”, „Жика Жикић има љубавницу”, или „Пера Перић добио ванбрачно дете”.
Ако је реч о лажима, онда су Лаза, Жика и Пера могли да поднесу кривичне тужбе за клевету, али сада више неће моћи, чак иако су Жикина и Перина супруга због тих лажних вести покренуле бракоразводне парнице. Ипак, могу поднети одштетни захтев у парници, али нема кривичне одговорности за клевету, па ни за увреду.
Међутим, ако су вести истините, они могу тужити за кривично дело „изношење личних и породичних прилика”, јер имају право да њихова приватност буде сачувана од очију јавности. Брачним неверством они не угрожавају јавне интересе, чак и ако су јавне личности.
Шта се, међутим, догађа ако је Лаза на високој државној функцији? Ако је добио епилептични напад у парламенту или на пријему код неког страног амбасадора, онда то више није тајна и није његова приватна ствар, јер се поставља питање да ли може такав да обавља важне државне послове. Зато ће већина новина писати о томе и њихови ће извештаји бити истинити, а притом неће чинити кривично дело јер проблем више није само личан. Питање је новинарске и уредничке етике да ли ће вест о томе бити пласирана на првој страни са сензационалистичким насловом или ће бити само напомена у извештају са догађаја.
Врховни суд Србије пре више година заузео је став да јавне личности морају показати виши степен толеранције према медијима који обавештавају јавност о њиховим пословним, породичним и личним приликама, јер су на удару јавности и морају водити више рачуна о свом понашању, као и о угледу своје породице и својих сарадника.
Зато, ако папарацо услика неког министра како раскопчава кошуљу у стриптиз клубу, штампа има право да о томе обавести јавност, министар може да тужи због „изношења личних прилика”, али ће суд рећи да је он морао да пази на своје понашање које је неприкладно за државног функционера.
Проблем је када штампа пише да су деца јавних личности слаби ђаци, наркомани или да су се потукли у школи. Медији на тај начин желе да укажу да позната личност „није успела да васпита своје дете”, али деца, нарочито малолетна, не морају носити терет „славе” својих родитеља и морају имати право на приватност.
Са друге стране, естрадне личности воле да се о њима пише, па макар и неистинито, јер свака вест о њима је реклама.
Певачица ће после дати изјаву да између ње и фудбалера постоји само пријатељство, глумац ће признати да се заљубио у колегиницу, а телевизијска водитељка ће одати своју тајну ексклузивно за неки часопис.
Када медији износе своја сазнања да је нека јавна личност починила кривично дело, на пример да је министарка примила мито, а директор банке проневерио новац, тада је реч о јавном интересу, али се поставља питање поштовања претпоставке невиности. Чак и ако се поведе истрага, суд треба да утврди кривичну одговорност функционера, а одговорност медија за лаж више се неће утврђивати у кривичном поступку, али се може очекивати у будућности да такви случајеви постану нека врста прекршаја.
Биће тешко проценити где је граница између увреде и слободе изношења сумњи и негативних вредносних оцена, односно права на слободу изражавања.
Част и углед
Углед се у кривичном праву изводи из појма части па се каже да је углед – част коју је појединац у својој средини стекао својим понашањем и вредностима.
Част може бити „унутрашња и спољашна”. Прва означава субјективни став појединца према сопственој вредности, а друга представља признање тих вредности и од друштвене средине, то јест мишљење других о вредностима појединца.
Кривично право штити право човека на част, односно његово право да његову личност поштују други.
Коментари (1)
Остави коментар10.12.
2012.
London Times
Pre neki dan je London Times objavio ovu čitulju:
Одговори- Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma koji je bio sa nama mnoge godine. Niko ne zna tačno koliko je bio star s obzirom da je njegova krštenica davno zagubljena u birokratskoj crvenoj traci.
On će biti zapamćen po tome što se držao dragocenih lekcija >Znati kad se skloniti sa kiše, >Zašto ko rano rani dve sreće grabi, >Život nije uvek fer,
>Možda sam ja kriv.
Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskim pravilima >Ne troši više nego što zarađuješ i oprobanim strategijama >Odrasli, ne deca, vode stvari.
Njegovo zdravlje je počelo naglo da propada kada su uvedene dobro zamišljene ali preopterećujuće regulative. Izveštaji o >6-togodišnjem dečaku optuženom za sexualno uznemiravanje zato što je poljubio devojčicu > o >Učitelju koji je otpušten jer je kaznio nevaspitanog učenika su samo pogoršali njegovo stanje.
Zdrav Razum je izgubio tlo pod nogama kad su roditelji napali nastavnike jer rade posao koji su oni propustili da urade u disciplinovanju njihove nevaspitane dece.
Propao je još više kad su škole morale da dobiju roditeljski pristanak da bi deci dali losion za sunčanje ili aspirin, ali nisu smeli da obaveste roditelje ako je učenica trudna i želi da abortira. Zdrav razum je izgubio želju za životom od kako je crkva postala biznis a kriminalci počeli da dobijaju bolji tretman od svojih žrtava.
Zdrav Razum je prebijen otkad niste mogli da se branite od provalnika u sopstvenom stanu i provalnik je mogao da vas tuži za napad. Zdrav Razum se konačno odrekao želje za životom kad je jedna žena propustila da shvati da je kafa koja se puši vruća, prosula je u krilo i odmah dobila ogromnu nadoknadu.
Zdrav Razum će biti ispraćen od njegovih roditelja Istine i Poverenja, od njegove supruge Diskrecije, od njegove kćeri Odgovornosti i njegovog sina Logike. Iza njega ostaju njegova 4 polubrata
Ako ga se ti još sećaš, prosledi ovu vest, ako ne, pridruži se većini i ne radi ništa.